Злато из БиХ све више сија у иностранству

- Да злато, драгуљи и остали племенити метали иду из БиХ у иностранство, потврђује податак да је у првих девет мјесеци ове године повећан њихов извоз за око три милиона КМ у односу на исти период лани.

Босна и Херцеговина 02.11.2020 | 08:05

Према подацима Управе за индиректно опорезивање (УИО) БиХ, за девет мјесеци ове године извезено је племенитих метале у вриједности од 23.805.331 КМ, док је лани у истом периоду то износило 20.611.013 КМ.

Из УИО БиХ додају да је за девет мјесеци ове године извезено 788.247,40 КМ злата, укључујући злато превучено платином, необрађено или у облику полупроизвода, или у облику праха.

"БиХ је извезла 21.391.346,33 КМ злата у отпацима и ломљевина од племенитих метала или од метала платираних племенитим металима", кажу у УИО БиХ.

Драгуљских предмета и његових дијелова од племенитих метала или од метала платираних племенитим металима у БиХ је извезено 1.155.556,45 КМ, што је мање за 176.448 него лани у истом периоду.

"У овој години извезено је и 11.001,85 КМ предмета златарства или филигранства и његових дијелова", наводе у УИО БиХ.

Док БиХ  биљежи  пораст извоза плементих метала, за девет мјесеци ове године увезено је плементих метала у вриједности 19.551.011,39 КМ, што је мање за 2,9 милиона КМ у односу на исти период претходне године.

Економисти истичу да ови подаци показују и да грађани БиХ од појаве пандемије вируса имају све мање новца. То значи, додају, чим се мање увози, да се и мање злата купује.

Предраг Дудуковић, економски аналитичар, истиче за "Независне" да је смањен увоз, а повећан извоз племенитих метала у БиХ посљедица и економске кризе изавне пандемијом вируса корона.

"То показује да грађани имају све мање новца,  што има за посљедицу да се мање увози, односно мање су потребе за куповином на овом тржишту, па самим тим и они који се  баве продајом имају мању потребу да увозе", казао је Дудуковић.

Према његовим ријечима, на повећан извоз је утицало и то да су грађани због кризе продавали своје злато које се на крају онда извозило из БиХ.

"Мислим да је то директан разлог, односно посљедица свега што се дешавало  везано за вирус корона, а самим тим и економске посљедице, односно сиромашење становништва", истиче Дудуковић.

Игор Гавран, економски аналитичар, каже да без обзира на имовинско стање, већина становништва, посебно у доба пандемије, фокусирана је на преживљавање и егзистенцијалне потребе, те да да је јасно да злато није било чија егзистенцијална потреба.

"У некој даљој будућности може се очекивати и даљи раст извоза племенитих метала уколико тренутна истраживања доведу до отварања рудника племенитих метала у околини Вареша", каже Гавран за "Независне".

Један откупљивач злата из Бањалуке каже да не осјете неку велику разлику у доба короне у односу на ранији период јер стално људи долазе и продају златни накит.

"Ми који откупљујемо злато у Бањалуци не осјетимо разлику, и даље људи као и ранијих година долазе и продају своје злато. Не питамо за разлоге продаје", рекао је овај откупљивач злата.

У златарама кажу, пошто је смањен број свадби и весеља због пандемије, и златни накит грађани мање купују.

(Независне)