БиХ грца у дуговима: У минусу 12 милијарди КМ

Према посљедњим подацима, до 30. јуна ове године, јавна задуженост БиХ износила је 12 милијарди и 175 милиона марака.

Босна и Херцеговина 30.10.2020 | 20:35

Иако Република Српска има дупло мање становника него Федерација БиХ, ипак је дупло задуженија барем судећи према Информацији о стању јавне задужености БиХ које је недавно усвојио Савјет министара. Међутим, економисти кажу да у те податке нису уврштени дугови здравства и јавних предузећа чиме је задужење још веће него што се приказује.

Босна и Херцеговина и ентитети сада чак и званично грцају у дуговима. Према посљедњим подацима, до 30. јуна ове године, јавна задуженост БиХ износила је 12 милијарди и 175 милиона марака, од чега је спољни дуг 8 милијарди и 664 милиона марака,док је унутрашњи дуг 3 милијарде и 510 милиона марака. Учешће јавног дуга БиХ у бруто друштвеном производу износи 35,5 %. 

У укупном стању јавне задужености Федерација БиХ учествује са 50,75%, Република Српска са 48,24%, институције БиХ са 0,47% и Брчко дистрикт БиХ са 0,54%, пише у Информацији о стању јавне задужености БиХ.

Из ове информације се закључује да су ентитети једнако задужени. Међутим, терет дуга се посматра у омјеру према величини једне економије која се најчешће мјери БДП-ом, а који је у Републици Српској, према званичним подацима, двоструко више оптерећен дугом од Федерације БиХ. То потврђује и економиста Светлана Ценић, која каже да се јавном дугу РС нису приписали дугови јавних предузећа и здравства чиме би тај дуг био дупло већи.

„Што се тиче власти генерално у БиХ да неко само нек каже кредит или паре, они потписују све нема везе на чему, може на кеси, на масној хартији, може на хартији од бурека само дај још пара али имамо још један проблем тај дуг како се повећава и како рапидно иде горе све мање становника има да га отплати, а привреда слаби поготово у условима пандемије“, каже Светлана Ценић, економиста.

Подаци о задужености говоре, кажу стручњаци, да је сваки други становник Републике Српске задужен, што је аларм надлежнима да се почну бавити рјешавањем дуга којег ће,чини се, отплаћивати будуће генерације.

 „Ако немате добру привредну структуру свако задуживање је омча око врата. Ми смо у ситуацији да се требамо забринути, барем Влада би требала, на који начин поспјешити активности да ли и како довести инвеститоре или покренути домаће и створити суфицит смањењем трошкова јавне администрације да би тај суфицит послужио за отплату кредита“, каже Зоран Павловић, економиста.

Иако су подаци више него забрињавајући, још увијек ниједан ентитет не спада у категорију високе задужености. Много већи проблеми од дуга БиХ су, између осталог, слаба економска активност, лош пословни амбијент, висока незапосленост као и корупција.

(БН)