Студенти Колумбија универзитета помогли Србији

У наставку серијала “Прозор у прошлост” доносимо вам приказ књиге “Авантура на Балкану 1915”, односно причу о томе како су свршени и несвршени студенти Колумбија универзитета помогли Србији и српском народу у Великом рату (1914 -1918).

Србија 26.10.2020 | 18:33

Колумбија експедицију пружања помоћи Србији покренуо је Михајло Пупин, професор Колумбија универзитета и почасни конзул Србије у Њујорку. Он је то учинио како би помогао свом напаћеном народу и разореној земљи.

Овај српски научник светског гласа послао је с Универзитета Колумбија, 1915. године, експедицију од 24 члана, углавном лекара. А један од ових младих људи, Даглас Долд, лекар и хирург, описао је своја ратна сећања у књизи под називом “Авантура на Балкану 1915.”

У оквиру обележавања 100. годишњице Првог светског рата, Архив Војводине је први пут објавио ратна сећања Дагласа Долда, као двојезичну књигу на српском и енглеском језику. Предговор је написао бивши амерички амбасадор Кајл Скот. Приређивач је Љиљана Дожић, архивски саветник Архива Војводине, а преводилац Ивана Ђокић Саундерсон. Док се Кајл Скот у свом уводу осврнуо на велике жртве и тегобе кроз које је прошао српски народ, приређивач Љиљана Дожић је у уводном делу казивала о архивској документацији и изворима који су коришћени за објављивање ове драгоцене књиге.

Колумбија експедиција испловила је из њујоршке луке 26. јуна 1915. године. Експедицију су чинила двадесет четири студента Колумбија универзитета и двадесет и шест Срба из Америке у својству преводилаца.

Из Солуна, експедиција је возом упућена у Ниш, где је и смештена у Другој резервној војној болници.

Књига “Авантура на Балкану 1915” представља богато сведочанство Дагласа Долда

У својим сећањима Даглас Долд је описао улазак бугарске и немачке војске у Ниш, преплашено становништво, несташицу хране и услове у којима је болница “Ђела кула” радила. Он наводи да су у тој болници радила три америчка лекара, медицинске сестре и преводиоци који су улагали велики труд како би збринули рањенике. Залихе лекова и медицинског материјала су биле опљачкане, прозори разбијени. Болести попут богиња и црвеног ветра правиле су велике проблеме. Али, тифус је био под контролом, како је др Долд написао у својим сећањима. Он још описује и муке свог колеге, доктора Пајла, који је са колоном избеглица, возећи воловску запрегу, пуну жена и деце, по киши, зими и снегу после недељу дана стигао у Ниш.

Један део експедиције, према сведочењу Гилберта Сандерса, такође члана експедиције, послат је на југ Србије и Македонију. Они су отишли тамо у циљу спровођења санитарних мера ради спречавања заразних болести у тим крајевима. Тај део експедиције је аутомобилом, ризикујући своје животе, обилазио планинска села и засеоке по стрмим и тешко проходним планинским путевима. Други део експедиције упућен је на север земље, у регион Смедерева и Пожаревца. Задатак им је био да ускладиште и сачувају кукуруз за становништво и војску.

Како су се ови млади Американци, интелектуалци са престижног Колумбија универзитета, одлучили да дођу и помогну српском народу у најтежим тренуцима у Првом светском рату, можда нам могу разјаснити следеће речи:

– Верујем да они за Србе никада нису чули, нити знали где је Србија. Међутим, поверовали су свом професору физике и учитељу хуманости Михајлу Пупину, који их је позвао да помогну његовом народу. Кренули су у Велики рат, не да ратују већ да лече – рекао је Небојша Кузмановић, директор Архива Војводине, на представљању ове књиге.

Разоткривено још једно изузетно велико и хумано дело Михајла Пупина

Колумбија експедиција је окончана октобра 1915. године.

У Сједињене Америчке Државе вратило се десет чланова. Остали, њих четрнаест, наставили су са хуманитарним радом у Србији и Босни, под окриљем Црвеног крста. Међу њима је био и Даглас Долд. Уз Дагласа, Србији и српском народу остао је да помогне и Елиот Долд, млађи Дагласов брат.

Ослањајући се на архивску документацију и историјске изворе, ова књига је још једно сведочанство да напоран истраживачки рад какав је обавила приређивач ове књиге Љиљана Дожић и њени сарадници, разоткрива нове или мање познате чињенице о Првом светском рату. Истовремено, “Авантура на Балкану 1915” разоткрива још једно изузетно велико и хумано дело великог човека и научника светског гласа Михајла Идворског Пупина.

(зрењанински.цом)