Кина побједник у корона кризи само на папиру?

Кинески завод за статистику саопштио је у понедељак да је земља у трећем кварталу остварила привредни раст од скоро пет одсто. Вест је зачудила западне посматраче, с обзиром на то да у Европи и Америци бесни нови талас пандемије корона вируса, а последице трпи и економија.

Свијет 25.10.2020 | 23:40

Док немачка влада предвиђа да ће БДП ове године забележити пад од преко пет одсто, кинеска привреда цвета, што многе наводи на закључак да је „Кина победник у кризи због короне“. Наводна „победа“, међутим, има високу цену, оцењује немачки „Велт“.

Кинески привредни резултат је импресиван и неки посматрачи сматрају да су подаци „фризирани“. Истина је, међутим, да су кинески статистички одувек изазивали сумњу, чак и у Кини, али она само скреће пажњу са много важније вести.

Према подацима Међународног монетарног фонда (ММФ), Кина ће ове године бити једина велика економија која ће забележити раст, другим речима: Кина је центар економске моћи света. Тако је, међутим, било и пре пандемије. Подаци ММФ показују да је у периоду 2013-2018. удео Кине у глобалном привредном расту износио четвртину, дакле био два пута већи од удела САД.

Брзи опоравак привреде повезан је с ригорозним мерама које је Кина применила у борби против пандемије, укључујући и закључавање Вухана током периода од десет недеља.

Привреда успешна, политика неуспешна 

- Земље које су успешно сузбиле број оболелих од ковида-19 углавном су биле успешније у поновном покретању привреде - закључила је у августу саветодавна компанија „Мекинси“.

Ово ипак не важи за све земље. На Тајвану и Новом Зеланду готово да нема нових случајева заразе, па упркос томе не бележе привредни раст. Разлог је у томе што су острвске државе умногоме зависне од трговине са светом и туризма, док Кина има унутрашње тржиште од 1,4 милијарде људи.

Све ово значи да је кинеска економска моћ непобитна, при чему је пандемија само убрзала тренд. Ако буде потребно, Кина ће сасвим добро преживети и без остатка света. Али, да ли је због тога победник?

Они који тако размишљају заборављају да је за Кину ова година била катастрофална у политичком смислу. С обзиром на кинеску ауторитарну политику, Трамп заговара стратегију економског и технолошког „одвајања“ (децоуплинг) од Кине. Због тога је увео царине на увоз робе из Кине, а америчким компанијама забранио да послују са кинеском компанијом за умрежавање и телекомуникациону опрему "Хуавеј."

Европска унија бира другачији пут: да не би била уплетена у спор двеју суперсила и евентуално приморана да се одлучи за једну страну, протеклих месеци у Бриселу је било речи о тзв. Доктрини „Синатра“, која подразумева налажење властитог пута у политици према Кини („Мy wаy“).

Брисел је први корак у том правцу направио у марту прошле године, када је ЕУ у стратешком документу први пут означила Кину као „уговорног партнера“, „економског конкурента“ и „системског супарника“, чиме су признали да је политика према Кини која је годинама била заснована на трговинским питањима исцрпљена, а геополитика постала саставни део европске стратегије према тој земљи.

Практична корист новог стратешког приступа је ограничена. У ЕУ се спољнополитичке одлуке доносе једногласно, а када је Кина у питању нема сагласности. Такође у марту, Италија је као прва чланица Г 7 приступила кинеском инфраструктурном пројекту „Појас и пут“, Грчкој су кинеске инвестиције добродошле због економске кризе, а мађарски премијер Виктор Орбан не крије да га кинески модел управљања инспирише.

И Немачка, која често инсистира на јединству, следи властите интересе у политици према Пекингу, при чему се углавном управља трговинским интересима. Године 2018. Немачка је продала Кини робу и услуге у вредности од 106 милијарди долара – више него Француској, Италији, Холандији, Ирској, Шведској и Шпанији заједно, показују подаци Светске банке.

Међутим, и Немачка полако мења приступ. У јулу је Кина у Хонгконгу увела Закон о безбедности, чиме је прекршила међународно право. Када је Пекинг расписао парламентарне изборе у Хонгконгу годину дана пре него што је било планирано, Немачка је суспендовала уговор о изручењу са аутономном кинеском територијом.

„Велт“ оцењује да ће 2020. ући у историју као година у којој су се Кина и Запад фундаментално отуђили једни од других.

- Од пандемије корона вируса не назадују само односи са САД, већ су се драматично погоршали и односи са Европом - оцењује лист.

Прикривање епидемије корона вируса на почетку допринело је да и други сукоби доспеју у јавност: затварање Ујгура у Синкјангу, непоштовање правне државе у Хонгконгу, "агресија" на Тајван. О свим овим темама данас се извештава више него пре годину дана. Са становишта пропаганде, ова година је за Пекинг „катастрофална“.

Бес у Вухану

Успешно савладавање пандемије имало је високу цену, а криза је показала колико народ може да се разбесни. Док су пацијенти умирали у болницама у Вухану, људи су изашли на улице и вриштали да дају одушка свом бесу, а када је преминуо пулмолог Ли Венлијанг, који је рано упозоравао на опасност, али су га власти ућуткале, на кинеским друштвеним мрежама освануо је хештег „Хоћу слободу говора“.

Данас се чини да је у Кини пандемија превазиђена, али заташкавање у почетку коштало је многе људе живота, отерало трговце у банкрот и уништило породице. За такве драме нема места у причи кинеских власти. Уместо тога, још више су појачали надзор, који би у будућности могао да распламса нове сукобе.

(Блиц)