Kina pobjednik u korona krizi samo na papiru?

Kineski zavod za statistiku saopštio je u ponedeljak da je zemlja u trećem kvartalu ostvarila privredni rast od skoro pet odsto. Vest je začudila zapadne posmatrače, s obzirom na to da u Evropi i Americi besni novi talas pandemije korona virusa, a posledice trpi i ekonomija.

Svijet 25.10.2020 | 23:40

Dok nemačka vlada predviđa da će BDP ove godine zabeležiti pad od preko pet odsto, kineska privreda cveta, što mnoge navodi na zaključak da je „Kina pobednik u krizi zbog korone“. Navodna „pobeda“, međutim, ima visoku cenu, ocenjuje nemački „Velt“.

Kineski privredni rezultat je impresivan i neki posmatrači smatraju da su podaci „frizirani“. Istina je, međutim, da su kineski statistički oduvek izazivali sumnju, čak i u Kini, ali ona samo skreće pažnju sa mnogo važnije vesti.

Prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), Kina će ove godine biti jedina velika ekonomija koja će zabeležiti rast, drugim rečima: Kina je centar ekonomske moći sveta. Tako je, međutim, bilo i pre pandemije. Podaci MMF pokazuju da je u periodu 2013-2018. udeo Kine u globalnom privrednom rastu iznosio četvrtinu, dakle bio dva puta veći od udela SAD.

Brzi oporavak privrede povezan je s rigoroznim merama koje je Kina primenila u borbi protiv pandemije, uključujući i zaključavanje Vuhana tokom perioda od deset nedelja.

Privreda uspešna, politika neuspešna 

- Zemlje koje su uspešno suzbile broj obolelih od kovida-19 uglavnom su bile uspešnije u ponovnom pokretanju privrede - zaključila je u avgustu savetodavna kompanija „Mekinsi“.

Ovo ipak ne važi za sve zemlje. Na Tajvanu i Novom Zelandu gotovo da nema novih slučajeva zaraze, pa uprkos tome ne beleže privredni rast. Razlog je u tome što su ostrvske države umnogome zavisne od trgovine sa svetom i turizma, dok Kina ima unutrašnje tržište od 1,4 milijarde ljudi.

Sve ovo znači da je kineska ekonomska moć nepobitna, pri čemu je pandemija samo ubrzala trend. Ako bude potrebno, Kina će sasvim dobro preživeti i bez ostatka sveta. Ali, da li je zbog toga pobednik?

Oni koji tako razmišljaju zaboravljaju da je za Kinu ova godina bila katastrofalna u političkom smislu. S obzirom na kinesku autoritarnu politiku, Tramp zagovara strategiju ekonomskog i tehnološkog „odvajanja“ (decoupling) od Kine. Zbog toga je uveo carine na uvoz robe iz Kine, a američkim kompanijama zabranio da posluju sa kineskom kompanijom za umrežavanje i telekomunikacionu opremu "Huavej."

Evropska unija bira drugačiji put: da ne bi bila upletena u spor dveju supersila i eventualno primorana da se odluči za jednu stranu, proteklih meseci u Briselu je bilo reči o tzv. Doktrini „Sinatra“, koja podrazumeva nalaženje vlastitog puta u politici prema Kini („My way“).

Brisel je prvi korak u tom pravcu napravio u martu prošle godine, kada je EU u strateškom dokumentu prvi put označila Kinu kao „ugovornog partnera“, „ekonomskog konkurenta“ i „sistemskog suparnika“, čime su priznali da je politika prema Kini koja je godinama bila zasnovana na trgovinskim pitanjima iscrpljena, a geopolitika postala sastavni deo evropske strategije prema toj zemlji.

Praktična korist novog strateškog pristupa je ograničena. U EU se spoljnopolitičke odluke donose jednoglasno, a kada je Kina u pitanju nema saglasnosti. Takođe u martu, Italija je kao prva članica G 7 pristupila kineskom infrastrukturnom projektu „Pojas i put“, Grčkoj su kineske investicije dobrodošle zbog ekonomske krize, a mađarski premijer Viktor Orban ne krije da ga kineski model upravljanja inspiriše.

I Nemačka, koja često insistira na jedinstvu, sledi vlastite interese u politici prema Pekingu, pri čemu se uglavnom upravlja trgovinskim interesima. Godine 2018. Nemačka je prodala Kini robu i usluge u vrednosti od 106 milijardi dolara – više nego Francuskoj, Italiji, Holandiji, Irskoj, Švedskoj i Španiji zajedno, pokazuju podaci Svetske banke.

Međutim, i Nemačka polako menja pristup. U julu je Kina u Hongkongu uvela Zakon o bezbednosti, čime je prekršila međunarodno pravo. Kada je Peking raspisao parlamentarne izbore u Hongkongu godinu dana pre nego što je bilo planirano, Nemačka je suspendovala ugovor o izručenju sa autonomnom kineskom teritorijom.

„Velt“ ocenjuje da će 2020. ući u istoriju kao godina u kojoj su se Kina i Zapad fundamentalno otuđili jedni od drugih.

- Od pandemije korona virusa ne nazaduju samo odnosi sa SAD, već su se dramatično pogoršali i odnosi sa Evropom - ocenjuje list.

Prikrivanje epidemije korona virusa na početku doprinelo je da i drugi sukobi dospeju u javnost: zatvaranje Ujgura u Sinkjangu, nepoštovanje pravne države u Hongkongu, "agresija" na Tajvan. O svim ovim temama danas se izveštava više nego pre godinu dana. Sa stanovišta propagande, ova godina je za Peking „katastrofalna“.

Bes u Vuhanu

Uspešno savladavanje pandemije imalo je visoku cenu, a kriza je pokazala koliko narod može da se razbesni. Dok su pacijenti umirali u bolnicama u Vuhanu, ljudi su izašli na ulice i vrištali da daju oduška svom besu, a kada je preminuo pulmolog Li Venlijang, koji je rano upozoravao na opasnost, ali su ga vlasti ućutkale, na kineskim društvenim mrežama osvanuo je hešteg „Hoću slobodu govora“.

Danas se čini da je u Kini pandemija prevaziđena, ali zataškavanje u početku koštalo je mnoge ljude života, oteralo trgovce u bankrot i uništilo porodice. Za takve drame nema mesta u priči kineskih vlasti. Umesto toga, još više su pojačali nadzor, koji bi u budućnosti mogao da rasplamsa nove sukobe.

(Blic)