Највећа рецесија у БиХ у посљедњих 25 година

Босну и Херцеговину ће, према предвиђањима Свјетске банке, захватити најтежа рецесија у посљедњих 25 година. Свјетска банка предвиђа смањење реалног БДП-а за 3,2%, због удара на привреду, слабије потражње и политичке ситуације. Истовремено, у БиХ се свакодневно биљежи све више сиромашних и гладних грађана.

Република Српска 25.10.2020 | 20:05

Пред БиХ су мјесеци неизвјесности. Тешка економска ситуација изазвана епидемијом вируса корона, успорила је привредну производњу, па производни сектори не раде у пуном капацитету.

Свјетска банка процјењује да ће реални БДП у БиХ за ову годину пасти за 3,2%, и да је пред БиХ најтежа рецесија у посљедњих 25 година.

На економију додатно утиче и повећање броја заражених ЦОВИД-19, али и чињеница да у БиХ преовладава тешко политичко окружење и политичка неизвјесност. Све то, има велики утицај на животе људи у БиХ, сматра шеф Канцеларије Свјетске банке за БиХ и Црну Гору, Емануел Салинас.

„БиХ се суочавала са бројним изазовима и прије пандемије, а сада је рјешавање многих од њих постало још ургентније. То укључује стварање простора за снажнији приватни сектор, повећање ефикасности јавног сектора, бољу заштиту људског капитала, кроз боље образовање и здравство, те стварање бољих прилика за младе“, рекао је Салинас.

Други талас пандемије од средине јуна одгађа економски опоравак и у регији, што директно утиче на БиХ, јер је смањена и потражња за робом. На економију утичу и ограничење путовања и мјере социјалног дистанцирања. У прилог лошим статистикама, иде и повећање незапослености и лоше стање са привредом и у свијету.

„Западне економије, поготово западно-европске могу бити тај фактор који ће утицати на смањене тражње за производима који настају у Републици Српској. Већ имамо неке информације да у децембру мјесецу, што због засићености, што због вјерских празника, поједине компаније обустављају потражњу, поготово у електро и машинском сектору са робама које се производе код нас.“, каже економиста Александар Љубоја.

Због свега наведеног, најбитније је сачувати домаћу привреду, која не смије стати са радом, истиче економиста Александар Љубоја. 

„Видимо да ће удар бити на све компоненте друштва. Значи економија није изолована, ту имате и удар на социјалну, финансијску, пензиону, здравствену, политичку компоненту друштва.“

Удар ће посебно осјетити најугроженије и најсиромашније категорије становништва, наводе економски аналитичари.

Забрињавајући подаци Свјетске банке односе се управо на сиромаштво. Од око 3,5 милиона становника, број сиромашних у БиХ је 16%. А само у 2020. години процјене су да ће БиХ забиљежити раст броја сиромашних од чак 14,6%. То значи да ће у овој години сиромаштвом бити погођено још 85 хиљада становника. 

Грађани кажу да не очекују бољитак.

„Не може нам бити боље. У овој земљи власт ради оно што она хоће. Нити слуша народ, нити са народом сарађује. Ти показатељи Свјетске банке, ја једноставно нећу коментарисати, али сумњам у њих, и мислим да је много већи број оних гладних и јадних људи у овој земљи, него што их приказују.“

„Не може бити боље, са овом влашћу која само троши паре. А нема ниједне фирме да се отвара да би могла донијети профит. Ово је пропаст жива. БиХ мора једном сјести и економски размишљати, а не политички.“

„Тешко да ће се нешто поправити. Ко год буде дошао на власт, значи тешко да ће се то поправити.“

Ни ранији подаци међународних институција када је у питању сиромаштво, нису ништа оптимистичнији. У једном од извјештаја Уједињених нација, непосредно прије почетка пандемије, наводи се да сваки шести становник БиХ живи од 90-150 КМ мјесечно.

А током епидемије вируса корона, стање на терену је још горе, па се процјењује да је број сиромашних и гладних сада око 800 хиљада. Није тајна да је животни стандард грађана БиХ на самом дну европске љествице.

На улицама су све учесталији призори гдје људи по контејнерима траже храну, моле за социјалну помоћ или за бесплатне лијекове у апотекама. Све већи редови су и испред јавних кухиња. Док неки немају новац ни за хљеб и млијеко, неколицина њих може се похвалити да су мултимилионери. Тачније њих 110, са зарадом већом од десет милијарди долара.

БН ТВ