Начелник Власенице Мићо Краљевић хоће да ради са смећем

Начелник Власенице и кандидат СНСД-а на локалним изборима за ту позицију Мирослав Мићо Краљевић наставља да шири приватни бизнис. Након посла са пиланом и столаријом, пословну прилику је видио у преради отпада. Наиме, он у самом срцу ове локалне заједнице планира да изгради постројењење за прераду пластичног и биоразградивог отпада, сазнаје портал ЦАПИТАЛ.

Република Српска 20.10.2020 | 22:57

Индустријска зона “Кула–Зебан“, у којој ће бити инсталирана постројења  се налази 300 метара сјеверно од урбаног подручја насеља Власеница.

У близини локације налазе се и други пословни и привредни субјекти. На удаљености од око 900 метара протиче ријека Тишча, а на удаљености од 270 метара водоток Табахана.  Најближи стамбени објекти се налазе на удаљености око 200 метара. 

Његово предузеће “Ецопласт” увелико ради на припремању неопходне документације. Ресроном министарству поднио је захтјев за еколошку дозволу а морао је да прибави и Студију утицаја на животну средину, која је у фази нацрта.

Како се може видјети у тој студији, Краљевић планира да нови бизнис заснује на темељима Дрвне индустрије Власеница, чије просторе планира прилагодити потребама новог постројења.

У питању је озбиљна производња. План је да се током године преради 17.280 тона пластике. Од биоразградивог отпада ће се правити компост, односно природно ђубриво а од пластике полимерни восак “ДЕПОЛ 40”. Тај восак се користи као адитив фосилним горивима, прије свега пелету гдје му се појачава чврстоћа и калоријска вриједност.

 

Како се отпад у Српској само у ријетким случајевима раздваја, за потребе постројења ће се довозити класични комунални отпад из којег ће се пластика издвајати кроз сортирницу, док ће се чиста отпадна пластика увозити из иностранства.

Према предоченом, ријеч је о термичкој обради отпада гдје неће долазити до испуштања гасова сагоријевања у животну средину.

“Постројење није емитер непријатних мириса јер се сви гасови од термичког третмана сагоријевају у секундарној комори на високој температури.  У простору објеката за компостирање биоразградивог отпада предиђен је такође затворен аутоматизован контролисани систем те се при оптималном раду не очекују непријатни мириси и гасови у широј околини”, стоји у студији коју је израдио Институт за заштиту и екологију Републике Српске.

Међутим, како признају, обављање ове дјелатности без обзира на сва техничко-технолошка рјешења може да представља опасност за раднике као и извор загађења животне средине.

“Постројења овог типа јесу новија и „чистијих“ технологија али без континуираног провођења сета мјера и активности на спречавању, смањењу или свођењу емисија у мјерљиве границе представљају ризик по животну средину. Носилац пројекта је дужан да кроз техничку документацију обезбиједи рјешења, којима би се осигурао прихватљив утицај предметног пројекта на животну средину, током редовног рада, престанка рада и у случају удеса”, навели су из института.

Са друге стране компостирање биоразградивог отпада вршиће се у дугуљастим тунелима ширине три метра и дужине до 70 метара. У једном турнусу, односно циклусу компостирања који траје неколико дана биће утрошено 250 тона биоразградивог отпада.

Без обзира што је ријеч о постројењу за прераду отпада, сировине се неће моћи у потпуности искористити. Према пројектованом капацитету производње предвиђа се отпад од два одсто од укупног капацитета прераде. То значи да се на 17280 прерађеног отпада годишње може рачунати 345 тона отпадних гранула и воска.

Подсјећамо, Мићо Краљевић је пресуђени отмичар, против којег домаће правосуђе води процес за ратне злочине у протеклом рату.

Краљевић је признао је да је у јесен 2010. године учествовао у отмици Лазе Видаковића, одборника “Наше странке” у Скупштини општине Осмаци због чега је кажњен новчано.

Крајем 2017. године Тужилаштво БиХ је против њега и још три особе подигло оптужницу за ратне злочине.

Како је портал ЦАПИТАЛ недавно писао, он је недавно основао предузеће „Алусистеми“, чија ће дјелатност бити производња прозора и врата од метала.

У новцу већ одавно не оскудјева. Према имовинском картону који је 2015. године доставио Централној изборној комисији, прије пет година је пријавио кућу и стан укупне вриједности 160.000 марака, 7,5 хектара земљишта вриједног 75.000 марака те аутомобил који је процијењен на 60.000 марака.

(Цапитал)