ИФИМЕС анализа: Талас промјена из Црне Горе сели се у БиХ

Талас политичких промјена у Црној Гори погодио је и Босну и Херцеговину, а понајвише Републику Српску, већ је дошло до преслагивања на политичкој сцени Републике Српске.

Република Српска 20.10.2020 | 20:38

Ово је наведено у анализи Међународног институт за блискоисточне и балканске студије (ИФИМЕС) из Љубљане, Словенија, који редовно анализира догађања на Блиском истоку и Балкану, а поводом локалних избора у БиХ.

У Босни и Херцеговини ће се 15.новембра 2020.године одржати локални избори. Укупан број бирача је 3.283.194. На предстојећим изборима је знатно повећан број бирача који гласају путем поште и износи 101.771 бирач. На локалним изборима такмичи се 30.809 кандидата за позиције у будућој локалној власти, 534 политичка субјекта односно 129 политичких странака, 262 независна кандидата, 72 коалиције, девет листи независних кандидата и 71 независни кандидат припадник националних мањина. 

На локалним изборима изабраће се 64 општинска вијећа у Федерацији БиХ, 56 скупштина општина у Републици Српској, 120 начелника општина, 22 градоначелника и 31 посланик Скупштине Брчко Дистрикта БиХ.

Локални избори у знаку таласа политичких промјена у Црној Гори

Изборна кампања за локалне изборе у Босни и Херцеговини протиче у знаку традиционалних политичких супарништава али и утицаја таласа политичких промјена у Црној Гори, проузрокованих поразом режима Мила Ђукановића (ДПС) на парламентарним изборима одржаним 30.августа 2020.

Талас политичких промјена у Црној Гори погодио је и Босну и Херцеговину, а понајвише Републику Српску (РС).

Већ је дошло до преслагивања на политичкој сцени Републике Српске, изласком из владајуће и најдуговјечније коалиције СНСД-ДНС-СП Демократског народног савеза (ДНС), који је доласком на чело те странке Ненада Нешића изабрао другачији политички пут, а то је политичко дјеловање, које ће бити у интересу грађана/бирача, јер је Савез независних социјалдемократа (СНСД) своје дјеловање углавном темељио опстанком на власти по сваку цијену и енормном богаћењу и пљачки друштвених ресурса на челу са Милорадом Додиком и појединцима око њега.

Послије парламентарних избора одржаних 2018.године догодила се класична „политичка проституција" помоћу које је Додик око себе окупио неколико мањих странака и појединаца.

Иако често Милорад Додик изјављује, да је загледан у Србију и њеног предсједника Александра Вучића (СНС) поразни су резултати његове владавине за разлику од Србије, која биљежи најбоље резултате у региону и лидерство у Европи када је у питању економски опоравак послије пандемије Цовид-19.

ДНС има традицију активног учешћа у политичким промјенама. ДНС (под именом СНС) је био носилац политичких промјена у Републици Српској тако 1998. и као и сада 2020.године.

Велика су очекивања грађана у Републици Српској, да владајућу коалицију напусти и Социјалистичка партија (СП) Петра Ђокића, која се недавно ослободила групе „Додиковаца" у својим редовима и која би изласком из владајуће коалиције превагнула у корист рушења режима Милорада Додика.

Према релевантним истраживања СНСД на локалним изборима губи у граду Бањалука. Због тога су интензивније активности СНСД у вези изборних превара, куповини гласача, али и незаконитом регистровању бирача у иностранству о чему се воде криминалистичке истраге против појединих њихових чланова и чланова изборних комисија. 

Опозициона Српска демократска странка (СДС) и Партија демократског прогреса (ПДП) на локалне изборе излазе оснажени због политичких промјена, које су остварене у Црној Гори на недавним парламентарним изборима и пада популарности СНСД те представљају озбиљну алтернативу СНСД.

СНСД и Милорад Додик рапидно губе подршку у бирачком тијелу и због тога Додик покушава непримјереном политичком реториком, коју заоштрава додатно реметити ионако поремећене односе у БиХ, покушавајући повратити изгубљену подршку у бирачком тијелу, каже се између осталог у истраживању Међународног института за блискоисточне и балканске студије (ИФИМЕС).

(БН)