30 година од првих вишестраначких избора у БиХ

Довољно је само овлаш погледати статистику избора одржаних 18. октобра 1990. године и закључити како је сличност са данашњом ситуацијом фрапантна.

Босна и Херцеговина 18.10.2020 | 10:57

На данашњи дан, прије тачно 30 година, у Босни и Херцеговини су одржани први вишестраначки избори у историји ових простора, на којима су побиједиле странке и идеологије које и данас владају.

Довољно је само овлаш погледати статистику избора одржаних 18. октобра 1990. године и закључити како је сличност са данашњом ситуацијом фрапантна.

Као да се у међувремену није догодио један од најкрвавијих ратова у иначе турбулентној новијој историји Балкана и распад Југославије.

Подсјетимо, и прије 30 година прича о националној угрожености је била најгласнија у предизборној кампањи, а акатери који су 1990. однијели побједу или освојили знатан број гласова су и данас врло актуелни на политичкој сцени.

Подсјетимо, 1990. године су побиједиле три националне странке – Странка демократке акције (СДА), Српска демократска странка (СДС) и Хрватска демократска заједница (ХДЗ).

На изборима за скупштину тадашње Социјалистичке републике БиХ, која је била дио Југославије, међу пет водећих странака су биле и Савез комуниста БиХ и Савез реформских снага Југославије (СРСЈ).

Комунисти су се, касније, реорганизовали у данашњи СДП, а из реформиста је, у Републици Српској настао данашњи СНСД.

Лидер СНСД Милорад Додик је на изборима 1990. изабран за посланика на листи реформиста (СРСЈ).

Прије 30 година водећу бошњачку странку СДА предводио је Алија Изетбеговић, а данас је на челу те странке његов син Бакир Изетбеговић.

На изборима за тада седмочлано Предсједништво БиХ, највише гласова, више од милион, освојио је Фикрет Абдић.

Абдић је упркос пресудама за привредни криминал и ратне злочине и данас, у дубокој старости, још на политичкој сцени – на прошлим локалним изборима је изабран за начелника општине Велика Кладуша.

Политичка аналитичарка Тања Топић оцјењује да се ни након три деценије, суштински нисмо одмакли од једнопратијског система, нити приближили истинској демократији.

– Прошло је 30 дугих година, а ми се још учимо демократији и понашамо бољшевички, у смислу да бисмо најрадије и даље служили једној партији и једном вођи. Партијски живот је донио бројне странке које у суштини дјелују на истом фону, који је дубоко национално детерминисан, али није донио демократизацију ни унутар странака, ни у друштву – каже Тања Топић.

Додаје да “живимо привид вишестраначког живота, сабијени у етничке торове и биљежимо високу позицију међу 20 најсиромашнијих земаља свијета”

– Партије су постале господари живота и смрти, прије 30 година то је била једна партија и данас је то, фактички, једна политичка снага изведена у три линије, које су доминантне и монолитне у етничким заједницама – закључује Топићева.

(Српскаинфо)