Двадесет година Додик управља Јавним сервисом

Основни задатак јавних РТВ сервиса, како је наложено у закону, јесте да грађанима осигурају непристрасан, истинит и вјеродостојан програмски садржај највишег квалитета. Све супротно од овога већ годинама чини Радио-телевизија Републике Српске, ако је судити према жестоким критикама опозиције и дијела јавности у Републици Српској.

Република Српска 16.10.2020 | 07:53

Критике опозиционих представника у РС на рачун рада РТРС-а посебно су гласне претходних мјесеци како се ближе локални избори у нашој земљи.

"РТРС у служби Милорада Додика", "РТРС је Додиковизија", "РТРС инструмент владајуће гарнитуре", коментари су који се неријетко налазе испод било каквих вијести које се тичу овог јавног сервиса.

Многи чак и не дозвољавају да се РТРС назива јавним сервисом јер, како кажу, овај медиј већ протекле двије деценије не обавља своју улогу. Истина је да ни остали јавни емитери у БиХ нису далеко од оваквих осуда.

"Морамо вратити углед РТРС-у, морамо га вратити грађанима", још једна је у низу порука представника СДС-а и ПДП-а која је недавно упућена с Трга Крајине у Бањалуци.

Додик управља РТРС-ом двије деценије

Онима који прате РТРС јасно је да се протеклих 20 година у етеру јавног емитера РС-а није зачула критика ниједног потеза Милорада Додика, лидера владајућег СНСД-а и садашњег члана Предсједништва БиХ. Додик је имао потпуну контролу над РТРС-ом и у вријеме док је он био опозиција, чиме његово управљање јавним емитером траје двије деценије, говори нам уредник и власник бањалучког портала Бука Александар Трифуновић.

"РТРС апсолутно и нескривено ради за СНСД. Међународна заједница је у вријеме када је Додик био опозиција водила рачуна о томе да се РТРС демократизује, па је тиме СДС који је био на власти имао много мање утицаја на јавни сервис од Додика. Када је Додик некад послије Априлског пакета поново преузео власт, он је практично наставио својим утицајем на РТРС. Тако да, утицај који он има на РТРС траје већ више од 20 година. То је све представљено као да је сасвим нормално да јавни сервис може бити у власништву једног човјека и његове партије. Пошто је Додик власник своје партије, тако се понаша и са РТРС-ом", сматра Трифуновић.

Трифуновић нам даље говори како је у протеклих осам година два пута гостовао на РТРС-у. Оба пута су га колеге с РТРС-а, како нам прича, покушале представити као издајника.

"Ставили су ми мету на леђа као да сам неко ко ради против неких замишљених интереса, што је врло опасно. Одазивао сам се њиховом позиву јер сматрам да требам демантовати такве наводе. Моје колеге тада нису успјеле у свом науму. Потом сам спомињан кад год се причало о протестима, обојеним резолуцијама и измишљотинама. Новинари који су радили на такав начин су награђени бољим позицијама, амбасадорским мјестима и слично. Власт награђује новинаре. Послије посљедњих избора на славље побједе СНСД-а пристигла је комплетна екипа РТРС-а. То је тако годинама. Милораду Додику најбитније је да добије изборе. С тим у вези битно је да РТРС допре до оног броја људи који гласају за њега. Њега не занимају људи који гледају РТРС и схватају да је пред њима лажна вијест", истиче Трифуновић.

Послушни уреднички кадрови

Како су владајуће политике овладале јавним емитерима показују и јавни конкурси на којима су руководеће позиције резултат политичких договора, упозорава професорица са сарајевског Факултета политичких наука Лејла Турчало.

"Менаџменти који су политички подобни именују уредничке кадрове који су послушни и тако се ствара мрежа утицаја на извјештавање јавних емитера, што није случај само с РТРС-ом, него и другим емитерима, укључујући и локалне, кантоналне и градске медије. Систем јавног емитовања већ годинама не функционише као систем и већ годинама није јавни, него политички овисан. Заправо би се рекло да је у јавним емитерима стање исто као и у другим јавним предузећима гдје владају подобни, а не способни.

Иако би однос јавних емитера и владајућих политика требао бити заснован на јавном интересу, односно јавни емитери би према концепту јавног интереса требали непристрасно и објективно надзирати рад политичких структура, ситуација је, заправо, обрнута. Политичке структуре контролишу јавне емитере и тјерају их на поданички и слугански однос, при чему не видимо превелик отпор њихових менаџмената на такво служење", сматра Турчало.

Она истиче да се јавни емитери требају стално и поново подсјећати да их плаћају грађани. У основи мисије сваког јавног емитера је објективно, непристрасно, фер и избалансирано извјештавање у јавном интересу.

"Ми плаћамо РТВ таксу да бисмо имали гаранцију да постоји медији који нас информише на квалитетан начин. Пристрасност, наравно, не треба бити присутна ни у приватним медијима, но јавни емитери имају специфичне и законом регулисане нормативе у погледу објективности и непристрасности и према њима морају дјеловати. Јавни сервис је сервис јавности, не политичких моћника, не власти.

Овладавање системом јавног емитовања и манипулација путем њега је пут ка овладавању јавним мнијењем, мишљењем и ставовима јавности о кључним питањима у друштву и држави. Све политике то покусавају чинити јер сматрају да јавни сервиси требају служити њима. Али, на уредничким и новинарским структурама у јавним емитерима, али и свим другим медијима, јесте да се томе одупру. Ја особно нисам сигурна да, уз часне изузетке, за то има воље ни на РТРС-у, али нажалост ни у многим другим медијима", истиче Турчало.

Судбина РТРС-а зависи од рада његових новинара и уредника, док су, с друге стране, медијски радници готово "осуђени" на пристрасност ради личне егзистенције. Међутим, уколико сами не дигну глас и не успротиве се таквом дјеловању јавног емитера, тешко ће се нешто промијенити, сматрају из Удружења БХ новинари.

"Све више је примјера 'уцјењивања' новинара губљењем посла, а како би радили у интересу политичких моћника, а не јавности. Мислим да се чак повећава број оних који раде на краткорочне хонорарне уговоре како би се стално држали у некој врсти подређеног положаја. С друге стране, сматрам да сами новинари морају одбити такву врсту уцјене, супротставити се покушајима цензуре или захтјевима уредника и власника медија да одступе од професионалне етике. То важи за све медије, а за јавне сервисе посебно, јер их плаћају грађани путем РТВ таксе", казала нам је генерална секретарка Удружења БХ новинари Борка Рудић.

Подсјећамо да је 1972. године Међународна федерација новинара усвојила такозвану Минхенску декларацију у којој се каже како је дужност новинара да одбије сваки новинарски задатак уколико се он коси с новинарском етиком и професионалним стандардима.

У РС је цензура уведена у кривично законодавство и сваки новинар се може користити законом како би се заштитио од наметања цензуре, захтијева који су непоштени и руше вриједности новинарске професије. То практично значи да постоји много начина да новинари спријече понижавајући и уцјењивачки однос уредника, директора, као и чланова управе у јавним сервисима.

Новинари морају рећи "доста"

На питање може ли се РТРС отргнути од владајуће политике, Рудић нам одговара како је то могуће једино уколико новинари одбију радити у интересу политичких моћника унутар РТРС-а и изван њега.

"Вјерујем да ће доћи дан када ће неко од тих часних људи, не само у РТРС-у, већ у свим јавним сервисима и у јавним локалним медијима усред Дневника погледати у камеру и рећи: 'Доста!', да ће признати како их је стид што су радили у интересу политике а не својих суграђана, да су злоупотребљавали своју новинарску професију и моћ медија.

Јер, у ситуацији када владајуће елите на државном, ентитетском и локалном нивоу могу именовати било кога за директора или уредника медија или регулатора као 'дио преговарачког пакета', ту онда нема бољитка без побуне часних новинара појединаца. А њих има у свим медијима, тихи су и скрајнути тренутно, али ја вјерујем да ће се пробудити и поступити као људи те рећи 'доста' властитом учешћу у раду политичких машина за производњу јавних вијести", нагласила је Рудић.

РТРС је у неколико наврата кажњен због пристрасног и неистинитог информисања јавности. Једна од посљедњих казни коју је Регулаторна агенција за комуникације (РАК) изрекла РТРС-у јесте она из 2019. године од 6.000 КМ због ширења информација противних судски потврђеним чињеницама о масакру над цивилима у Тузли.

У извјештајима о случајевима кршења правила и прописа РАК-а могу се пронаћи све извршне мјере за РТВ станице, укључујући и РТРС.

Одговарајући на наш упит, из РАК-а напомињу како постоји још неријешених случајева који се воде против РТРС-а, а који су у другостепеном поступку. У овим поступцима РТРС-у пријети казна од више од 80.000 КМ за кршење одредби правичности и непристрасности, заштите приватности и преношења изборних кампања у неколико одвојених поступака.

Подсјетимо, за вријеме док је на челу РТРС-а био Драшко Милиновић, овај јавни емитер кажњен је с готово 250 хиљада КМ. Милиновић је пак средином ове године именован за директора РАК-а. Представници опозиционих партија позивали су све надлежне институције, као и међународне организације да утичу на именовање Милиновића за директора РАК-а због његовог неславног рада на РТРС-у, али реакције су изостале. Милиновић је иначе и бивши шеф кабинета Жељке Цвијановић, десне руке Милорада Додика.

Вријеме ће показати да ли ће Милиновићево управљање РАК-ом утицати на још пристрасније извјештавање РТРС-а, а сигурно је да ће у наредним данима пред изборе у БиХ гледаоцима РТРС-а више него икада бити сервиране приче о "најјачем СНСД-у који је најодговорнији за Српску".

(Клиx)