Западни Балкан "ратује" на четири фронта

Нормализација односа на релацији Београд - Приштина веома је важна, јер ако се ти проблеми не рјешавају цијели Западни Балкан (п)остаје талац овог спора, а то не иде у прилог будућности, сматра генерални секретар Коморског инвестиционог форума за Западни Балкан Сафет Герксалиу.

Регион 11.10.2020 | 13:30

Додаје да се само кроз економски развој може имати подршка и стабилност, социјални мир, убрзане интеграцијске процесе, што може промијенити имиџ и перцепцију Балкана и вратити изгубљену наду да се овдје може живјети боље.

Герксалиу истиче да је из тог разлога веома важан Вашингтонски споразум, који су недавно потписали представници Србије и Косова. Тим споразумом, како додаје он, не добија само Косово и Србија, већ добија цијели регион, са инфраструктуром и разним другим пројектима.

– Постали смо терет за Европу, а и за Вашингтон, и сада је дошло вријеме да ми сами креирамо нашу будућност, уз њихову подршку. Дефинитивно, не смијемо дозволити себи да Вашингтонски споразум анализирамо само из економске перспективе или димензије. Колико је Вашингтонски споразум битан политички, толико је битан и стратешки. Колико је битан економски, толико је битан и социјални аспект, а када су у питању економија и социјална подршка и постигнути ефекти, онда дефинитивно све то има психолошку предност – навео је Герксалиу у анализи коју је објавио ИФИМЕС.

Он истиче да се имплементирањем Вашингтонског споразума кроз неких 5-10 година може очекивати сасвим друга, боља слику Западног Балкана.

Савјет политичарима

Герксалиу истиче да Западни Балкан тренутно „ратује“ на четири фронта.

Први фронт је, како истиче он, корона вирус, други је економска пандемија, трећи је социјална пандемија, а четврти је онај који највише угрожава живот на Западном Балкану, а то је натрпана политичка агенда.

– Боље би било да политичари не производе дневну политичку агенду и да се не баве прошлошћу, него да имају визију економског развоја и граде бољу будућност. Ми смо сви мале земље и ако анализирате економске индикаторе, стварно су минорни када је у питању поређење са осталим државама Европе и шире – наводи Герксалиу.

Економија

Према томе, како додаје он, шта грађане Западног Балкана спаја него да имплементирају оно што су планирали као будућност, а то су четири главна темеља за економију: слободно кретање роба, услуга, људи и капитала.

– Како можемо поставити све те циљеве када, умјесто да елиминишемо, ми градимо баријере или се такмичимо ко ће више направити тих баријера. Од тога се не живи. Не постоји само проблем између Београда и Приштине, ту је проблем између Сарајева и Подгорице, ту је проблем између Скопља и Београда, између Албаније и Сјеверне Македоније. Ови проблеми су актуелни, али у суштини, то су проблеми који су производ политике и недостатка дијалога, а не самих бизнисмена – напомиње Герксалиу.

Ако је неко направио 100 корака напријед у сарадњи, то је, по мишљењу овог аналитичара, пословна заједница регије, која предњачи у односу на политику 100 корака.

Повјерење

Герксалиу додаје да не постоји друга алтернатива, осим ове да се олакша пут сарадње, да се елиминишу баријере, да се поврати поуздање и повјерење између земаља Балкана.

– Ако ми између себе не радимо на томе, него стварамо баријере, на који начин ћемо бити стратешки партнер ЕУ и како ћемо поправити перцепцију имиџа Западног Балкана – пита он.

ко се анализирају државе ЕУ, како додаје Герксалиу, ни данас нема много љубави између њих. Он истиче да се мора направити пресјек, јер ако се и даље бавимо прошлошћу, изгубићемо будућност.

Мини Шенген

Коментаришући “Мини Шенген”, Герксалиу истиче да је раније било скептицизма у смислу да он неће функционисати, а неко је то најављивао и као нову Југославију. Герксалиу, међутим, сматра да Западни Балкан нема алтернативе и да је “Мини Шенген” добар приједлог.

– Не треба имати страх од “Мини Шенгена”. Можда некоме смета име, али име није битно, да ли ће то бити ЦЕФТА, или РЦЦ или КИФ, није битно, суштина је како елиминисати баријере на Западном Балкану и да се једном зна да је узалудно чекати политичку интеграцију у ЕУ. Ако ми између себе немамо економску интеграцију, како ми можемо бити интегрирани у ЕУ – упитао је Герксалиу.

Истиче да не иде у прилог будућности Западног Балкана ако стално покушавамо да уљепшавамо прошлост. Свима нама, додаје овај аналитичар, треба боља будућност, а та будућност се гради кроз економију знања, иновације и владавину закона и права.

Модерни патриотизам

Герксалиу је изразио наду да ће кроз имплементацију Вашингтонског споразума доћи до промјене начина и садржаја говора политичара Западног Балкана од фолк патриотизма и фолклора прошлости у суштину дијалога, економије, иновација, нормализацији разних односа међу земљама Западног Балкана и промјене перцепције од регије ратова, сукоба и баријера у регион који пружа перспективу и враћа повјерење младих, који ће градити будућност у на овим просторима, а не стално мислити како отићи вани.

– Модерни патриотизам Западног Балкана је како градити бољу будућност за младе и зауставити масовни одлазак/исељавање паметних и младих људи са ових простора – поручује он.

(Српскаинфо)