Ево зашто чланови Предсједништва БиХ поново иду у Брисел

Чланови Предсједништва БиХ у петак поновно путују у Брисел гдје их очекују састанци с европским званичницима, а главна тема састанака биће изградња инфраструктуирних објаката у БиХ које ће финансирати Европска комисија.

Босна и Херцеговина 06.10.2020 | 22:41

Чланови Предсједништва БиХ прошле седмице су боравили у Бриселу, гдје су се сусрели с низом високих званичника, но након само седам дана поново су добили позив из  Брисела.

Према информацијама "Слободне Босне", разлог за поновни одлазак у Брисел јест чињеница да је Европска комисија усугласила  економско-инвестицијски план за земље западног Балкана који предвиђа до девет милијарди евра помоћи тој регији за сљедеће седмогодишњи период те гаранцију ради смањивања трошкова финансирања, које може мобилизирати до 20 милијарди евра инвестиција у сљедећој деценији.

Голема већина ових пројеката односи се и на БиХ, као државе смјештене у средишту регије, па ће чланови Предсједништва БиХ добити све потребне информације о пројектима како би наша држава благовремено укључила у њихову реализацију.

"Мобилизоваћемо до 9 милијарди евра за главне инвестицијске иницијативе у подручју саобраћаја, енергетике те зелене и дигиталне транзиције како би се остварио одржив раст и отворила нова радна мјеста. План нуди и пут за успјешну регионалну економску интеграцију како би се убрзала конвергенција с ЕУ-ом и смањиле разлике у развијености наших регија, чиме се у коначници убрзава процес интеграције у ЕУ.

План би требао допринијети преобразби западног Балкана у једну од најпривлачнијих регија за улагања у свијету", рекао је савјетник за проширење Оливер Вархелyи, представљајући пакет о проширењу који уз економско-инвестицијски план обухваћа и извјештај о напретку земаља кандидаткиња и потенцијалних кандидаткиња.

План предвиђа десет главних иницијатива за улагање у главне путне и жељезничке везе у регији, обновљиве изворе енергије и прелазе с угљена, обнову јавних и приватних зграда ради повећања енергетске ефикасности и смањења емисија стакленичких плинова, инфраструктуру за управљање отпадом и отпадним водама те увођење широкопојасне инфраструктуре. 

Између осталога једна од тих десет инвестицијских иницијатива односи се на завршавање путног коридора од Будимпеште преко Сарајева до Плоча, а дуж тога коридора биће дограђен и жељезнички коридор.

Једна иницијатива предвиђа завршавање путне повезаности од Хрватске до Грчке, тзв. "плаву ауто-цесту" преко Црне Горе и Албаније. Довршетак тога правца знатно би повећао промет на Далматини, која тренутно завршава у Плочама, а која ван сезоне има прилично слаб саобраћај.

Финансираће се завршавање Јадранско-јонског плинова у у Албанији и дуж обале што ће омогућити диверсификацију добавних праваца за плин те изградњу плинске интерконекције између Хрватске и БиХ.

Предвиђена је и реконструкција и доградња жељезничког коридора између Хрватске и Србије, Коридора 10, затим деминирање ријеке Саве и уклањање уских грла на Дунаву ради повећања протока ријечног саобраћаја.

Међу десет приоритетних иницијатива је и обнова пруге Београд-Бар, ауто-цеста Приштина-Ниш, повезивање Сарајева и Подгорице, изградња хидроцентрала у Албанији, Црној Гори и Косову, вјетроелектране и соларне електране у Сјеверној Македонији.

Ту је и енергетска обнова јавних и приватних зграда, на које отпада 40 посто потрошње енергије на западном Балкану.

Енергетска обнова зграда знатно ће придонијети смањивању емисије стакленичких плинова и побољшати животни стандард и здравље грађана.

Финансираће се и изградња центра за збрињавање отпада у Србији, Албанији, Црној Гори и Сјеверној Македонији. Затим, ту је и пројект изградње дигиталне инфраструктуре, улагање у конкурентност приватног сектора и Кредит за младе.

Да би се економија западног Балкана боље повезала с ЕУ-ом и међусобно, нужна је одлучност регије на провођењу темељних реформи, продубљивању регионалне економскеинтеграције и развоју заједничког регионалног тржишта на темељу правне стечевине ЕУ-а како би регија постала привлачнија за улагања, наводи Комисија.

Комисија подржава рад влада у регији на новој визији стварања регионалног економског подручја, чије се прихваћање очекује на састанку на врху у Софији у новембру 2020. ЕУ ће настојати приближити регију јединственом тржишту ЕУ-а, истиче Комисија.

Бруто домаћи производ цијеле регије износи око 100 милијарди евра, а најављене инвестиције могле би достичи и и до 30 посто БДП-а, рекао је Вархелyи.

(Агенције)