Лијек против вируса короне расте у Херцеговини!?

Док слатки пелин, према ставовима научника, потврђује значај у лијечењу обољелих од Цовида-19, свијет очајно чека ефикасну вакцину. А слатки пелин расте у Херцеговини.

Босна и Херцеговина 06.10.2020 | 09:19

Свијет је у трци за проналаском поуздане вакцине против Цовида-19 - неочекиване пошасти 21. вијека, која је до сада однијела више од милион живота, а скоро 35 милиона је обољело. За сада. Но, научници с њемачког Института Маx-Планцк у Потсдаму истражују како помоћи обољелима, како их лијечити од корона вируса и то уз помоћ једне "обичне" љековите биљке - слатког пелина, пише ДW.

Имају резултате који улијевају наду за почетак клиничких испитивања. Како је већ писао ДW, истраживања су изненадила научнике: екстракти слатког пелина активни су против САРС-ЦоВ-2. Листови биљке слатког пелина Артемисиа аннуае, узгајани у Кентуцкyју, у САД-у, најбољу антивирусну активност показали су код екстракције с чистим етанолом или дестилираном водом, али и додавањем кафе.

Слатки пелин против короне?

Петра Михића из Љубиња та вијест није посебно изненадила. Он већ годинама једини у БиХ и на биооснови узгаја управо слатки пелин, вишеструко љековиту биљку која се деценијама употребљавала као лијек против маларије, а у Херцеговини често расте и као самоникла.

"Када се у Херцеговини прије неколико година масовно почело садити смиље, које је, такође, љековита биљка, ја сам желио учинити нешто друкчије. Читао сам да се у кинеској традицији посебно цијенио пелин у лијечењу канцерогених обољења и годинама истражујем како постићи најбољу квалитету у најбољим условима узгајања ове специфичне биљке. И тако је почела моја авантура са органским узгајањем слатког пелина", каже Петар Михић за ДW.

Ипак, колико фитотерапија, лијечење љековитим биљкама, има подршку и у "службеној" медицини?

Медицина признаје љековитост

Др. мед. спец Андреа Јурић за ДW каже да су се са могућим позитивним учинцима слатког пелина у лијечењу Цовида-19 љекарив упознали током пандемије.

"У хабитусу народа који живе на подручју Херцеговине је тражење лијека у приправцима биљног поријекла којима је Херцеговина јако богата. Упозната сам с чињеницом да су људи с ових простора конзумирали чај од слатког пелина те пријављивали позитивне учинке у свим фазама инфекције Цовид-19. Сматрам да би било веома корисно провести додатне клиничке проспективне студије по овом питању", каже ова епидемиологиња за ДW.

Проф. др. Јасенко Карамехић, интернист имунолог, један од водећих у БиХ и с богатим искуством рада у медицинским центрима широм свијета, каже да "све има итекако смисла".

Специфично неспецифично дјеловање

"И то зато јер слатки пелин дјелује на маларију, а антималарици, лијекови као клорокин, цидрофлороксин итд., спадају у групу лијекова који имају одређену специфично-неспецифичну активност, као рамдесивир или неки други ретровирални, антивирусни лијекови против примјерице, АИДС-а итд., и на Цовид-19.", каже проф. др. Карамехић за ДW.

Он подсјећа да се дио ове биљке у Азији употребљава у лијечењу маларије те да већ годинама становништво користи њезина љековита својства.

"И ту је та конекција. Мени, као имунофармакологу, то је још лакше схватити и види се да сви лијекови који дјелују на узрочника маларије, дјелују успјешно и на Цовид-19. Да се разумијемо, није то специфични лијек, али јест специфично-неспецифични - значи има одређен учинак", закључује проф. др. Карамехић.

Требамо најбоље, а не вакцину са префиксом

Док слатки пелин, према ставовима научника, потврђује значај у лијечењу обољелих од Цовида-19, свијет очајно чека ефикасну вакцину. Према овом бх. научнику, она мора бити најбоља и без "префикса".

"Рекао сам да требамо узети најбољу вакцину. Најефикасније, с најмање нежељених посљедица и без префикса `руско´, `кинеско`, `америчко`, `британско`, `турско`... Што се мене особно тиче, а радио сам широм свијета, лично највише наде полажем на британску вакцину с Оxфорда. То је европска вакцина, испитано доминантно на Европљанима, који земљописно живе 'под истим кровом', врло сличном климом и оно би нам најбоље одговарало", сматра проф. др. Карамехић.

(ДW)