Узимају кредите да би се хвалили пред изборе!

Градови и општине у Републици Српској нашли су се у веома тешкој ситуацији. Притиснула их је економска криза с једне и потреба за предизборном растрошношћу са друге стране.

Република Српска 04.10.2020 | 11:19

Због тога, велики број њих одлучио се за непланиране кредите који би требало да преоптерећене буџете, без могућности прилива свјежег новца, одрже на животу и уједно омогуће инвестирање у путеве, расвјету, канализацију и све оно што се обећава грађанима у предизборној години.

Тако је само од маја мјесеца ове године већина градова и општина у Републици Српској била принуђена да тражи кредите од банака на домаћем тржишту, а дио њих је посегнуо и за вишемилионским износима. 

У задуживању за вријеме пандемије корона вируса предњачио је Град Добој. Тако су се градске власти прво задужиле у јулу за 10 милиона КМ, да би већ у августу покренули нова два поступка задужења од 1,5 и 3 милиона КМ. Иначе, Град Добој се задужио почетком године за 15 милиона КМ. 

И град Бијељина је у претходном периоду посегнуо за огромним задужењем, и то у износу од 7 милиона КМ.

Можда и највеће задужење, с обзиром на величину општине и број становника, имало је Шипово. Руководство општине задужило се путем кредита за 5 милиона КМ. 

И Град Градишка био је принуђен на нови велики кредит од преко 5 милиона. Иначе, ово је дио предвиђеног задужења од 17 милиона којим се планира рефинансирање постојећих кредита и улагање у инфраструктурне пројекте који су већ започети. 

И општина Теслић се задужила. Овај пут за 2.8 милиона КМ.

Још једно велико задужење остварила је општина Гацко и то у износу 3.035.000 КМ.

Ове године и општина Шамац је повећала задужење и  то за 2.900.000 КМ. Општина Нови Град се дугорочно кредитно задужила у износу од 964.000 КМ. Нешто мање су општину задужиле локалне власти у Братунцу, односно они су подигли кредит од 747.000 КМ. 

Град Источно Сарајево одлучио се за набавку услуга дугорочног кредита код комерцијалне банке ради финансирања капиталних пројеката у износу  415.000 КМ, док је општина Пале узела кредит од 590.000 КМ, а Источни Стари Град од 500.000 КМ. 

Љубиша Ћосић, предсједник Савеза општина и градова Републике Српске, каже за БУКУ да је ситуација таква да локалне заједнице и без кризе произашле из пандемије вируса корона, као власт која је на најнижем нивоу, имају проблема са финансијама. 

“Код пореских прихода, међу којима доминирају приходи од ПДВ-а, који су сваке године били све већи, ова ситуација нас је довела да смо на нивоу БиХ имали 600 милиона КМ мање по тој основи и то се одразило и на општине и градове. Тако да су локалне заједнице имале далеко мање прихода, око 40 одсто мање од наших планова. Захваљујући средствима од ММФ-а, неких 30 милиона марака подијељено је локалним заједницама и то је мало ублажило ову ситуацију.

Међутим, са друге стране, пали су и непорески приходи у локалним заједницама, посебно оним који имају значајну партиципацију од непореских прихода попут продаје земљишта, грађевинске ренте, накнаде од шума, накнаде од експлоатације руда… Тако су се општине и градови нашли у двоструком проблему.

А поред свега, сви су у години у којој је планирано да се заврше многи пројекти. Јер, ово је изборна година и већина начелника и градоначелника планира да заокружи свој четверогодишњи циклус рјешавајући неке од капиталних пројеката”, рекао је Ћосић.

У складу са свим овим, добар број локалних заједница непопуларно се одлучивао за задужења, тврди наш саговорник.

“У овој ситуацији то је био једини начин обезбјеђења додатних прихода или потпуна рационализација и штедња како би се одржало финансирање капиталних пројеката и рада управе. Неке су локалне заједнице ишле на репрограме кредита и на тај начин покушале ублажити негативни ефекат. Ту је било сигурно неких 20-так општина које су у овој години дизале кредите, а да претходно нису имале намјеру да ти раде.

Генерално, као и у свим нивоима власти кредитно задужење је начин да се задржи функционисање. Добро је што се у доста случајева овдје ради о задуживању за капиталне пројекте и то је био начин да се општине не сведу само на пуко финансирање својих надлежности, плата запослених…”

Уредник пословног портала Цапитал.ба Синиша Вукелић каже за БУКУ да су због пандемије општине присиљене узимати кредите, јер су у веома тешкој економској ситуацији. Међутим, он поставља питање да ли су намјене због којих се узимају кредити приоритет или су то кредити за пројекте који треба да послуже као похвала пред гласачким тијелом у изборној години.

“Проблем је мало дубљи. Ми морамо и да пронађемо узрок зашто су уопште општине дошле у овакву ситуацију. Прво, ту је проблем нестручног руководства општина, јер на њиховом челу нису стручњаци, менаџери, већ су политички постављени људи који не разумију приоритете и којима је само важан мандат.

Поред тога, имамо проблем који мало ко износи, а то је да је Република Српска давала помоћ општинама и градовима у пандемији, али је то радила на лош начин, дајући неким општинама мање пара само зато што су на челу тих локалних заједница кадрови странака опозиционих у односу на ентитетски ниво”, каже Вукелић и додаје:

“Друга ствар су мањи приход општина и градова од ПДВ-а, који није пао зато што су мањи укупни приходи од ПДВ-а, него зато што је мање пара остало за расподјелу општинама. А то се дешава зато што се држава БиХ и ентитет РС брзо задужују и тако сваке године остављају мање новца за градове и општине, јер по реду исплате, након што се новац од ПДВ-а слије на јединствени рачун, прво се измири спољни и унутрашњи дуг, а онда се он просљеђује ентитетима.

И на крају, оно што остане иде општинама, а сад је остало јако мало. Занимјиво је да због оваквог стања и односа нема неког великог притиска ни са локалне управе, однсно Савеза општина и градова да се тако нешто промијени”, рекао је Вукелић. 

(БУКА)