Српска сваке године изгуби око 15.000 становника!

Мање од 4.000 беба рођено је у Републици Српској у првој половини године, што је најмање живорођених од када постоји РС – показују званични подаци.

Република Српска 04.10.2020 | 09:13

Тачно прије годину дана јавности је представљена научно-истраживачка студија „Демографски развој и популациона политика Републике Српске анализа стања и приједлог мјера“, коју је израдио Центар за демографска истраживања из Бањалуке на челу са професором Драшком Маринковићем, пише портал Српскаинфо.

У оквиру истраживања анализиране су актуелне мјере и активности на унапређењу пронаталитеног програма, посебно активности усмјерене према дјечијој и породично-правној заштити, али и специфичне мјере како на ентитетском, тако и на нивоу локалне самоуправе у циљу подстицања рађања.

Општи закључак ја био да се у протеклом периоду спроводило доста мјера и активности, али да оне нису систематизоване, да као такве нису довољно ни препознате, па их је потребно и додатно афирмисати, надограђивати и иновирати.

Резултати истраживања су дали конкретне приједлоге мјера са смјерницама, активностима и механизмима кроз нове и појединачне циљеве и ефекте у провођењу мјера популационе политике за наредни период, а у циљу побољшања актуелне демографске ситуације и активирања ефикаснијих мјера у пронаталитеном програму у РС.

Српскаинфо је проверила шта је урађено од тада.

– Према досадашњем сазнању у протеклих годину дана задржане су све постојеће мјере и активности у спровођењу пронаталитетне популационе политике. Дакле, по мом мишљењу опредјељење институција власти је да се не укидају стечена права и постојеће мјере и активности, али да се постепено уводе и неке нове мјере и подстицаји у циљу повећања рађања – објашњава за Српскаинфо професор Маринковић.

Акценат на рурална подручја

Мисли да је сада акценат на подстицају рађања у руралним срединама, јер је још почетком године најављено да ће Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде додијелити по 500 КМ за свако новорођено дијете на пољопривредним газдинствима у Републици Српској.

У прилог ове констатације је и, како каже, најновија одлука Владе РС да подржи пројекат Министарства породице, омладине и спорта који се односи на изградњу стамбених објеката за младе брачне парове и самохране родитеље из руралних средина.

– То је веома добро, а већ раније сам истицао да би подстицај рађања на селу, односно подстицање одрживости села и живота на селу могло бити значајан фактор задржавања становништва у руралним срединама, а тако и унапређења укупне демографске слике у Републици Српској – истиче Маринковић.

На питање да ли је било очекивано да се у првој половини године роди никад мање беба, мисли да ипак треба сачекати крај календарске године и објаву коначних резултата.

– Тек тада бисмо могли валидно упоређивати податке са претходним годинама. У прилог томе је и констатација да скоро увијек у првој половини године имамо мањи број рођених у односу на другу половину године, што се у демографији назива сезоналност рађања. Мишљења сам да ћемо на крају ове године опет имати мањи број рођених него претходне године, а с обзиром на тренутни фертилни потенцијал, сигурно ће тај број опет бити изнад 9.000 – оцјењује Маринковић.

Апсурди

Већ десетак година, како каже, истиче потребу да се код нас уведе јединствени регистар становништва из кога бисмо могли добити и тачан број становника али и направити поузданију пројекцију будућег кретања становништва.

– Ми немамо више ни континуитет у спровођењу пописа становништва, јер код нас прође по 22 године између пописа 1991. и 2013. године. Апсурдно је да ни наредне године нећемо спровести планирани Попис, јер још нисмо донијели ни закон, а нити смо обавили припреме за нови попис становништва – додаје Маринковић.

Неке његове колеге, демографи, процјењују да ће за деценију у Српској да буде тек око 750.000 становника, а што неће бити довољно за обављање основних функција.

– Постоје различите процјене о тренутном или о будућем кретању броја становника у Републици Српској. Назвао бих то предвиђањима или прогнозама, јер у демографији постоји експлицитан начин израде пројекција становништва, које се раде одговарајућим методама. Истина за такве методе тренутно нам недостају подаци о вањском миграционом салду. Ипак, постоје већ објављене и усвојене студије и документи као што су Стратегија развоја Републике Српске, Просторни план РС и Стратегија пензионог осигурања где су већ урађене пројекције становништва – наводи Маринковић.

Колико ће нас бити за три деценије

По тим пројекцијама, које, како кажу, претпостављају само неке миграционе трендове, половином овог вијека у Српско би могло бити свега 800.000 становника.

– Међутим, све то зависи од тренутних али и будућих демографских трендова и фактора који ће утицати и на природно кретање, али и на већ поменуте миграције становништва. С обзиром на досадашњи интензитет природне депопулације и одсељавање становништва, процјена је да смо годишње губили око 15.000 становника. Да ли ће се тај број повећавати или можда смањивати зависи од бројних фактора од којих су социо-економске један од најзначајнијих – поручује Маринковић.

Иначе, у овом истраживању су учествовали истакнути стручњаци из различитих области: демографије, социологије, репродуктивног здравља и породично-правне и социјалне заштите.

– Резултати истраживања су потврдили да Република Српска нема цјеловиту популациону политику, али да су у посљедњих десетак година кроз дјелатности различитих институција, а прије свега надлежних министарстава у Влади РС, спроведене одређене активности, али и издвојена значајна материјална средства, која су у функцији подстицајних мјера популационе политике. Општи закључак ја био да се у протеклом периоду спроводило доста мјера и активности, али да оне нису систематизоване, да као такве нису довољно ни препознате, па их је потребно и додатно афирмисати, надограђивати и иновирати – истиче Маринковић.

Резултати истраживања су, како каже, дали конкретне приједлоге мјера са смјерницама, активностима и механизмима кроз нове и појединачне циљеве и ефекте у провођењу мјера популационе политике за наредни период, а у циљу побољшања актуелне демографске ситуације и активирања ефикаснијих мјера у пронаталитеном програму у Републици Српској. Документ је понудио и неке политике према одливу становништва, за које је потребно спровести додатна истраживања, а након тога предложити и конкретне мјере.

– Опште начело популационе политике би се требало заснивати на принципу слободног одлучивања сваког појединца и сваке породице о величини, без обзира гдје се та политика примјењује. Популациона политика требало би да се огледа кроз пронаталитетне мјере на државном и на локалном нивоу. Веома је важно да се успостави и разлика између мјера популационе и социјалне политике, као и потреба да се развијају програми популационе обуке и тако створи здравија популациона клима у друштву – поручује професор Маринковић.

У свакој седмој кући не гори свјетло

Свако седмо домаћинство у Републици Српској нема потрошњу електричне енергије, што може да буде један од показатеља колико наших грађана са имовином у РС је у иностранству.

По подацима које смо добили из “Електропривреде РС”, између 13 и 15 одсто потрошача из категорије домаћинстава нема потрошњу струје.

– Крајем 2019. године на дистрибутивну мрежу МХ “ЕРС” из категорије домаћинства евидентирано је 528.429 потрошача, од којих је 74.736 купаца без евидентиране потрошње, што је 14,1 одсто од укупног броја мерних места – подаци су ЕРС.

У овој компанији кажу да је углавном реч је углавном о викендицама, стамбеним објектима у повратничким насељима, те о објектима чији су власници на раду изван Републике Српске и повремено бораве у својим стамбеним објектима, било да је реч о кућама или становима.

Водовод који снабдијева највећи број потрошача у Српској је бањалучки.

На крају прве половине године су имали 38.861 потрошача из категорије домаћинства, од којих 705 није имало никакву потрошњу. Док 7.263 потрошача из категорије домаћинства има веома малу потрошњу, између 11 и 30 кубика годишње.

ГОДИШЊЕ ОДЕ 450 ЂАКА

Република Српска је у протеклих пет година остала без 2.243 школараца, чији су их родитељи исписали из школа, и то због одласка у иностранство. Подаци су званични, односно ову евиденцију води Завод за статистику РС на основу података које им достављају надлежне институције. Другим ријечима, годишње губимо око 450 школараца или сваке године имамо 25 одјељења мање само по том, једном основу. Ако се узме у обзир да се све мање дјеце рађа, онда је проблем с најважнијим ресурсом друштва много ужаренији. Такође, знатно више основаца је отишло у иностранство него средњошколаца, што само потврђује да млађи људи, односно активна радна снага одлази у већем броју.

– Један колега, просвјетни радник, пожалио ми се прошле године да се из његовог разреда у само једном мјесецу троје ученика исписало из школе због одласка у иностранство – оцијенио је за Српскаинфо Драган Гњатић, предсједник Синдиката образовања, науке и културе.

(Српскаинфо)