Институције БиХ не маре за препоруке

Институције БиХ још нису на завидан ниво подигле степен озбиљности и одговорности, а то потврђују мишљење са резервом, уз скретање пажње за поступање са новцем из заједничке касе у прошлој години те опомена да многи не маре за ревизорске препоруке.

Босна и Херцеговина 01.10.2020 | 08:11
Институције БиХ не маре за препоруке

Канцеларија за ревизију институција БиХ спровела је ревизију извршења буџета институција БиХ за 2019. годину, односно збирног извјештаја свих буџетских корисника, а на основу резултата формирана је слика потрошње, која ни, овај пут, није оптимистична.

Посебно је подвучено да, и поред јасно Законом дефинисаних процедура и рокова, буџет за 2019. годину није усвојен правовремено, већ тек по истеку те фискалне године, због чега су институција “живјеле” на основу одлука о привременом финансирању, које су усвајане на свака три мјесеца.

Из заједничке касе 75 институција лани је потрошило 861,02 милиона марака, а ревизори су, осим анализе буџета, пречешљали да ли су и у којој мјери поштоване препоруке које су им испоручили раније.

Ревизори сваке године, кроз појединачне ревизорске извјештаје дају и по неколико стотина препорука, а након прегледа пословних књига из 2019. написали су 483. Ипак, с друге стране је посебно наглашено да многе од њих остају мртво слово на папиру, а у дјело је спроведено нешто изнад 50 одсто.

- Значајан број препорука из извјештаја се понавља из године у годину, а односе се на недовољан степен развоја система финансијског управљања, неријешен статус руководства у институцијама којем је истекао мандат, недовољно транспарентан процес запошљавања, ангажман лица по основу уговора о дјелу, неријешен статус државне имовине, недовољно ефикасна реализација вишегодишњих капиталних пројеката, недостаци у примјени Закона о јавним набавкама - истакнуто је у извјештају.

Општа оцјена је да бољи пролаз имају препоруке које зависе од само једне институције, за разлику од оних које траже заједничко дјеловање на више адреса, а и у извјештају је наведено да судбина појединих смјерница зависи и од политичке воље, односно захтјева за политичку сагласност.

Ревизори су незадовољни и формалним извјештавањем о реализацији препорука те траже од Парламента БиХ да јаче упозори институције да смјернице морају бити поштоване, јер су, на крају, и једна од обавеза која је пред БиХ на путу ка пуноправном чланству у ЕУ.

Парламент БиХ, зависно од надлежности институција БиХ, додају, треба да инсистира на реализацији задатака у утврђеним роковима, чиме би на виши ниво био подигнут степен озбиљности и одговорности са којим приступају реализацију препорука.

- Циљ је унапређење управљања финансијама, транспарентно и рационално трошење новца из буџета, као и повећање ефикасности, ефективности и економичности пословања институција БиХ - истакнуто је у извјештају.

Предсједавајући Комисије за финансије и буџет у Представничком дому Парламента БиХ Предраг Кожул истиче за “Глас Српске” да има помака на терену, али и простора за додатно подизање одговорности.

Додао је да ће идућих дана детаљније и унутар саме комисије разговарати о новим налазима ревизора те након тога заузети став.

Ниједна институција лани није добила негативно мишљење, 44 су зарадиле позитивно мишљење са скретањем пажње, 21 чисто позитивно, девет мишљење са резервом, а код једне ревизори су се уздржали од оцјене усљед ограниченог обима ревизије.

(Глас Српске)

Коментари / 0

Оставите коментар