Деценије сукоба: Како је Нагорно-Карабах постао буре барута?

Иако се већ вијековима око овог региона сукобљавају хришћански и муслимански народи, сукоби у Нагорно-Карабаху имају коријен у одлукама које је још у вријеме СССР донио Јосиф Стаљин и Кавкаски Биро (Кавбиро) за вријеме совјетизације Закавказја.

Стаљин је био вршилац дужности комесара за националности Совјетског Савеза током раних 1920-их, огранка владе под којим је створен Кавбиро. Послије руске револуције 1917. године, територија Карабах је постала дио Закавкаске демократске федеративне републике, али се то убрзо растворило у засебне јерменске, азербејџанске и грузијске државе.

Низ кратких ратова

Током наредне двије године (1918–1920), дошло је до низа кратких ратова између Јерменије и Азербејџана у неколико региона, укључујући Карабах. У јулу 1918. године, прва јерменска скупштина Нагорно-Карабаха прогласила је регион самоуправом и створила Национални савјет и владу. Касније су османске трупе ушле у Карабах, наишавши на оружани отпор Јермена.

Послије пораза Османског царства у Првом свјетском рату, британске трупе окупирале су Карабах. Британска команда привремено је потврдила Хосров-бега Султанова (којег је именовала азербејџанска влада) за генералног гувернера Карабаха и Зангезура, до коначне одлуке Париске мировне конференције.

Одлуци су се успротивили карабашки Јермени. У фебруару 1920. године Национални савјет Карабаха прелиминарно је пристао на азербејџанску јурисдикцију, док су Јермени на другим мјестима у Карабаху наставили герилске борбе, никада не прихватајући споразум.

Сам споразум убрзо је поништила Девета скупштина Карабаха, која је у априлу прогласила унију с Јерменијом.

Договор с Турском

У априлу 1920, док је азербејџанска војска била заузета у Карабаху борећи се с локалним јерменским снагама, Азербејџан су преузели бољшевици. Већ 10. августа 1920. Јерменија је потписала прелиминарни споразум с бољшевицима, пристајући на привремену бољшевичку окупацију ових подручја док се не постигне коначно рјешење. Сљедеће године Јерменију и Грузију такође су заузели бољшевици који су, да би привукли јавну подршку, обећали да ц́е додијелити Карабах Јерменији, заједно с регионима Нахчиваном и Зангезуром.

Међутим, Совјетски Савез је такође имао далекосежне планове у вези с Турском, надајући се да ће је привући као савезника ако учини уступак муслиманском Азербејџану. Зато је Совјетски Савез пристао на подјелу под којом ће Зангезур пасти под контролу Јерменије, док ће Карабах и Нахчиван бити под контролом Азербејџана. Вјерује се да би бољшевици оставили Карабах у саставу Јерменије да није било Турске. Као резултат, Аутономна област Нагорно-Карабах је постао дио Азербејџана у СССР 7. јула 1923.

Ескалација

Међутим, Јерменија и Азербејџан су се и даље свађали око територије.

Велики сукоб двије стране је започео 1988. године, када су карабашки Јермени захтијевали да се Карабах пребаци из совјетског Азербејџана у совјетску Јерменију. Сукоб је почетком 90-их ескалирао у рат пуних размјера.

Прекид ватре, који је потписан 1994. године, углавном је ставио тачку на сукоб у цијелом обиму, међутим, мировни преговори посредовани од Француске, Русије и Сједињених Држава пропали су 2010. године.

Азербејџан је поновио пријетње да ће силом вратити контролу над регионом. Иако је регион прогласио независност, у великој мјери се ослања на јерменску подршку и Јерменија је увијек говорила да ц́е војно бранити територију.

Посљедњи пут су се сукобили 2016. године када је погинуло укупно 30 војника – 12 азербејџанских и 18 јерменских

(Блиц)