Крађа гласова на изборима иде преко бирачких одбора

“Могућа је сљедећа варијанта, да рецимо ПДА уступи мјесто члановима бирачких одбора у Јасеници, том мјесном одбору које је једнонационално, а да је СНСД уступио мјесто члану бирачког одбора у граду гдје је апсолутно бирачко тијело бошњачко”, каже Продановић.

Босна и Херцеговина 07.09.2020 | 08:00

Незаконитости које се дешавају током избора у БиХ у великој су мјери посљедица или су омогућене размјеном и трговином мјестима у бирачким одборима којом се користе политичке странке, показује анализа Балканске истраживачке мреже Босне и Херцеговине (БИРН БиХ).

Миломир Милошевић из Јасенице на Фацебооку је од 2012. године означаван на фотографијама окупљања чланова Савеза независних социјалдемократа (СНСД) у овом мјесту код Зворника.

Ове године Милошевић је и кандидат СНСД-а на списку за одборника у локалној скупштини у Зворнику за изборе који су планирани за средину новембра.

Током избора одржаних у БиХ 2016. године, на списку чланова бирачког одбора у мјесту Јасеница као замјеник предсједника било је наведено име Миломир Милошевић, али је то било испред друге странке, тузланске Партије демократске акције (ПДА).

Он није желио говорити за БИРН БиХ, али његов страначки колега Лазар Продановић, који је потпредсједник Градског одбора у Зворнику, каже да је Милошевић дугогодишњи активиста странке и да не зна како се његово име нашло на списку чланова бирачког одбора испред друге странке.

Продановић наводи да претпоставља да се радило о размјени између СНСД-а и ПДА за мјеста у бирачким одборима, у односу на локације на којима странке очекују да ће имати гласова.

“Могућа је сљедећа варијанта, да рецимо ПДА уступи мјесто члановима бирачких одбора у Јасеници, том мјесном одбору које је једнонационално, а да је СНСД уступио мјесто члану бирачког одбора у граду гдје је апсолутно бирачко тијело бошњачко”, каже Продановић.

Из ПДА су за БИРН БиХ у телефонском разговору рекли да они не учествују у размјени мјеста у бирачким одборима и да за нешто такво нису имали интереса у Зворнику.

“Не знам ја да ли је [Милошевић] члан СНСД-а, знам да је Србин”, казао је Сенад Алић, предсједник Кантоналног одбора ПДА ТК-а.

На низу бирачких мјеста у Зворнику неки од кандидата имали су 100 посто такозваних преференцијалних гласова. Стручњаци такав резултат у стварности сматрају немогућим. Зворник је град у којем је на Општим изборима 2018. године на 64 од 80 и нешто бирачких мјеста било случајева да су кандидати појединих политичких субјеката СНСД-а и СДС-а добили 100 посто преференција, каже Дарио Јовановић из Коалиције “Под лупом” која надгледа регуларност изборног процеса.

“То је немогуће да се деси у пракси, да натјерате сваког бирача који изађе и гласа за ту странку да тачно означи одређене кандидате на листи тог политичког субјекта и то не редослиједом него прескачући у том редослиједу”, објашњава Јовановић.

Зашто странке тргују мјестима у бирачким одборима?

Размјеном мјестима у бирачким одборима, политичке странке успијевају створити једностраначко бирачко мјесто на којем имају потпуну контролу, објашњава Јовановић.

Он овакву праксу сматра једним од кључних проблема изборног процеса у БиХ која доводи до промјене изборне воље грађана.

“Уколико се то деси, могу да раде шта год желе, укључујући и то да могу да измисле у потпуности резултате избора са тог бирачког мјеста и то је оно чега се заправо ми, у складу с искуством посматрања избора које досада имамо, највише плашимо”, каже Јовановић.

Бирачки одбори су најнижи ниво изборне администрације која још сачињава опћинске или градске изборне комисије и Централну изборну комисију. Одбори су ад хоц тијела која се формирају прије сваких избора, а који руководе свим процесима на бирачким мјестима током изборног дана. Они броје од три до пет чанова из различитих политичких странака у зависности од броја бирача на том мјесту.

Уз проматраче Коалиције “Под лупом”, изборе у БиХ прате и страни стручњаци при Мисији ОСЦЕ-а у БиХ. ОСЦЕ-ов уред за демократске институције и људска права (ОДИХР) током прошлих избора забиљежио је “кредибилне наводе” о настојањима политичких странака да контролишу бирачке одборе кроз размјену чланова.

“Бирачки одбори су кључни аспект цјелокупног процеса. Очигледно је да постоје и други проблеми у изборном циклусу, али када говоримо о самом провођењу избора, бирачки одбори се сматрају најслабијом кариком”, каже Јоери Маас из Мисије ОСЦЕ-а у БиХ.

Странке врше трговину мјестима и контролу састава бирачких одбора на три начина, појашњава Јовановић – први је директна куповина мјеста у бирачким одборима, друга је размјена мјеста, а трећа је кроз именовање такозваних фиктивних кандидата или политичких странака на изборима.

Контрола бирачког одбора, према ријечима стручњака, омогућава одређеној странци између осталог и да контролише проценат неважећих листића.

На прошлим изборима, открива Маас, на неким бирачким мјестима проценат неважећих листића је био до 15 посто при чему би, по њему, норма можда требала бити тек око један посто.

Размјена недефинисана законом

Упркос озбиљним проблемима које може створити у изборном процесу, трговина бирачким одборима није изричито забрањена законом. Члан Централне изборне комисије Босне и Херцеговине Суад Арнаутовић за БИРН БиХ је рекао како су они упознати да постоји размјена мјеста у бирачким одборима, али да је то “на принципу коалирања”.

“Дакле, она није законит процес, али не постоје механизми којим бисте ви могли казати да је незаконито. Није законом дозвољено, али није ни незаконито”, казао је Арнаутовић.

Иако закон изричито не забрањује размјену мјестима у бирачким одборима, нерегуларности које проистичу из размјена су забрањене. Уз једну оптужницу за изборну превару у Зворнику, Тужилаштво БиХ недавно је подигло и три оптужнице против чланова и предсједнице бирачких одбора у Брчком.

Они су оптужени да су на изборни дан гласали у име других особа на три различита бирачка мјеста. Један од оптужених, Јован Кошутић, на Суду Босне и Херцеговине се изјаснио да није крив за оно што му се ставља на терет. Он је одбио говорити за БИРН БиХ.

Стручњаци објашњавају да су неправилности на бирачком мјесту на изборни дан могуће управо јер у бирачком одбору нема чланова који би спријечили или пријавили те неправилности.

Ратко Стјепановић, члан главног одбора Српске демократске странке (СДС) у Брчком, каже како је странка пратила изборни процес кроз прикупљање информација о излазности.

“Први индикатор нам је био да је излазност на тим мјестима већа од просјека. Просјечна излазност 2018. године је била око 55 посто у Брчко Дистрикту, на ова три бирачка мјеста она је била 89,92 и 94 посто. Нама је било потпуно јасно одмах након добијања података о излазности да смо покрадени на та три бирачка мјеста”, казао је Стјепановић.

Из СДС-а упућују критике на рад истражних органа и правосудних институција, јер је од њихове пријаве до подизања оптужнице прошло двије године. Они сматрају да би изборни резултат могао одражавати вољу грађана бирача, тек ако правосудне институције почну строжије кажњавати изборне неправилности.

“До дана данашњег ће бити двије године ни полиција ни тужилаштво у Дистрикту нису преузели ништа. Онда смо упутили Државној агенцији за истраге и заштиту СИПА-и, она је реаговала на начин да је покренула истрагу. Од тада, 15 мјесеци тужилаштво није ништа радило по том основу и онда су практично и они урадили минимум оног што су могли”, каже Стјепановић.

Кажњавање, истраге и санкционисање изборних неправилности су предуслов да би се било шта друго промијенило, сматра пројект координатор Коалиције “Под лупом” Дарио Јовановић.

“Прво питање је зашто би ико престао са таквом праксом поготово ако има користи од такве праксе, а корист се огледа у томе да ако постанете дио власти, имате прилику да располажете са преко 15 милијарди КМ годишње, колико износи збир свих буџета или буџета институција, агенција, ванбуџетских фондова и сл. у БиХ, али доносите јавне политике и законе који могу ићи некоме у корист”, додаје он.

Измјене изборних резултата у Тузли

 

Тромост правосудног одговора на наводе о изборној крађи видљива је на примјеру Јасмина Хабула, који је убијеђен да су његов изборни резултат измијениле страначке колеге у бирачком одбору на изборима 2016. године.

Хабул је већ раније имао искуство учествовања у бирачким одборима испред других странака. То искуство му је, каже, помогло да примијети како велики број странака које немају власт номинују своје представнике у бирачке одборе у Тузли. Због мањка контроле изборне комисије, како наводи Хабул, долази до примјера бирачких одбора у којима већина чланова у стварности долазе из једне политичке партије.

“У том случају шта се дешава, тад се сви гласови који су припали том политичком субјекту дају оним кандидатима за које се то жели. То се десио случај са мном на том изборном мјесту гдје сам ја то послије анализирао, гдје су чак предсједници бирачких одбора били чланови чак и моје мјесне организације, а били су испред друге политичке партије”, казао је Хабул.

Он је убијеђен да је пронашао доказе да су мијењани гласови које је он добио, али ни ЦИК ни Тужилаштво Тузланског кантона нису дали званичну потврду његових навода. Из Тужилаштва Тузланског кантона нису одговорили на упит БИРН-а БиХ о Хабуловој пријави која је поднесена прије четири године.

“Гајио сам наду да ће доћи до неког разреза и да ће се увести нешто ново, да ће се неки људи замијенити, међутим ништа се није догодило нажалост, исти су актери, исти људи, све је исто, опет ће бити начин бирања исти, опет ће се вјероватно трговина бирачким одборима вршити”, казао је Хабул.

Проблем трговине мјестима у бирачким одборима могуће је ријешити, према ријечима посматрача избора, уколико би се увели професионални бирачки одбори.

“Или бар да предсједник и замјеник предсједника бирачких одбора буду професионалци који ће радити тај посао, људи с одређеним квалификацијама које су потребне, који се могу бирати путем јавних конкурса или на други начин именовати за предсједнике бирачких одбора”, каже Јовановић из Коалиције “Под лупом”.

С обзиром да политичке странке које злоупотребљавају недостатак рјешења неће то урадити, Јовановић додаје да грађани могу на надолазећим локалним изборима допринијети смањењу изборних неправилности. Умјесто да их обесхрабри да изађу на изборе, гласачи би се требали у процес укључити више, додаје он.

“Једини сигуран начин чак и ако сте гласачки апстинент, односно немате своје преференције, пуно је боље изаћи на изборни дан и направити гласачки листић неважећим, него пружити могућност да ваш неискориштени гласачки листић буде злоупотријебљен на начин да неко оствари право гласа умјесто вас”, казао је Јовановић.

 

Јоери Маас сматра да што више људи изађе на гласање, то ће избори бити репрезентативнији, те да ће постојати мање простора за преваре с циљем утицања на резултат избора.

“Ако се људи брину да постоје изборне преваре, требали би изаћи на гласање, а не обратно”, закључује Маас.

(Детектор.ба)