БиХ још није у заједничким јавним набавкама ЕУ

БиХ је исказала интерес за учешће у заједничким јавним набавкама са земљама чланицама ЕУ за медицинску опрему ради борбе против корона вируса, али се није придружила јавним набавкама које су досад расписане, речено је "Независним" у Европској комисији.

Босна и Херцеговина 07.09.2020 | 07:49

Наиме, како нам је објашњено у незваничном разговору, Европска комисија је позвала земље западног Балкана да им се придруже у набавци медицинске опреме у борби против вируса корона, како би им помогла да добију што квалитетнију опрему по што повољнијим цијенама. Први тендер је, како нам је објашњено, расписан 17. јуна ове године, а рок за пријаве истекао је 9. јула. БиХ се није придружила овом тендеру.

У заједничком тендеру налазила су се 24 медицинска производа, сврстана у шест категорија. У то, како нам је појашњено, спадају набавка аналгетика и кортикостероида, затим антибиотика, средстава за опуштање мишића, анестетика и седатива те других лијекова.

Међутим, још није касно да се БиХ прикључи и набави барем неке од лијекова и тако покрије дио својих потреба, али с обзиром на то да је истекао рок за пријаву, БиХ би, како нам је објашњено, према члану 30. Уговора о заједничким јавним набавкама могла да затражи дио опреме која се налази у набављеној резерви.

Да би то могла да учини, потребно је да се формално обрати некој чланици ЕУ и да с њом склопи уговор о откупу дијела опреме склапањем посебног уговора. Једини услов је да тај уговор мора да буде у складу с европским правилима о јавним набавкама.

Такође, речено нам је да БиХ није обавезна да учествује у европским јавним набавкама, али ако би жељела да учествује, постоје три формална услова. Први услов предвиђа именовање представника и замјеника представника у одбору који управља процесом јавних набавки, те да обавијести Европску комисију да је учешће у ЕУ јавним набавкама усклађено с домаћим правилима.

У случају да домаћа правила нису усклађена, БиХ би могла учествовати у раду одбора као посматрач.   

Што се тиче захтјева за помоћ, речено нам је да је БиХ упутила три молбе Европској комисији да јој кроз Механизам цивилне заштите ЕУ упути помоћ, а на ове захтјеве позитивно су одговориле Словенија и Аустрија. Међутим, БиХ се ЕУ за помоћ у склопу овог механизма обратила само у априлу за набавку респиратора, шатора, опреме за тестирање те осталу медицинску опрему.

Зашто се БиХ није обраћала и касније за помоћ него је респираторе и другу опрему набављала преко комерцијалних партнера, није јасно, као што није јасно зашто БиХ не би жељела да најквалитетнију медицинску опрему доступну на тржишту набавља по нижим цијенама заједно с чланицама ЕУ. Остаје чињеница да су, када је ЕУ најавила да ће медицинску опрему набављати само за своје чланице, поједини политичари у БиХ јавно критиковали ЕУ, а када је ЕУ након тога укључила и БиХ, нисмо се прикључили.

Што се тиче јавних набавки вакцина, објашњено нам је да БиХ још није укључена у јавне набавки вакцина јер није ни могуће расписати јавне набавке за производ који још није доступан на тржишту.

Када се ради о дијелу јавних набавки које се односе на медицинску опрему, на страницама Европске комисије тврде да је закључно с јулом у њима учествовало између 20 и 26 земаља чланица, у зависности од врсте јавних набавки.

"Прва три тендера имају укупну вриједност 2,9 милијарди евра. Детаљне информације биће објављене у 'Службеном гласнику' када сви уговори буду закључени", наведено је, уз напомену да су први уговори закључени још у априлу.

Европске јавне набавке повољније за трећину

Када се ради о јавним набавкама у ЕУ, земље чланице су се одлучиле на заједничке јавне набавке зато што се у пракси показало да су на тај начин у стању да добију у просјеку за трећину повољније понуде за робу и услуге него да иду самостално.

Ако је вјеровати студијама објављеним на страницама Европске комисије, 2017. године закључено је око 250.000 појединачних уговора за јавне набавке, чија је укупна вриједност око два билиона евра, односно двије хиљаде милијарди евра, или укупно 14 одсто бруто домаћег производа ЕУ.

Осим тога, у овој студији је истакнуто да је 2017. године 59 одсто свих јавних набавки обављено на основу најповољнијег понуђача, док је у наредној ставки квалитет обављеног посла или добављене робе био први предуслов у односу на цијену. 

(Независне)