Чувена кућа Бауера - Препознатљива грађевина Бијељине

Шетајући кроз историју Бијељине, и пролазећи улицом патријарха Павла, не можемо да не кренемо од самог угла улице и препознатљиве грађевине, чувене куће Бауерових, преко пута парка.

Република Српска 05.09.2020 | 08:18

“Једна је то од најљепших њемачких и аустро-угарских грађевина у Бијељини. Изградила је 1909. године, дакле прије већ 111 година, чувена породица Бауер, једна од најпознатијих бијељинских трговачких породица, не само њемачких него и иначе. Сјетимо се квиза београске телевизије “Сам против свих” који је емитован прије 20-так година, кога је водио Иван Бауер, директни потомак те породице. Колико знам сада је посланик у Скупштини Србије и интересантно никада није био у Бијељини, зна само да је поријеклом одавде”, појашњава Зоран Мидановић, кустос у Музеју Семберије.

Бауерови су дали велики допринос Бијељини, не само у економији него и у култури. Први Бауер је са супругом италијанком, Викторијом Кордињари, у Бијељину дошао 1890-тих година.

“Њен брат је инвеститор ове зграде, тако да она има медитерански стил, прозначност, много је лијепа и једна од најљепших зграда из периода Аустро-угарске у Бијељини. Из те фамилије потиче и Марија Бауер-Ђорђевић, чувени преводилац. Неколико њемачких писаца је превела и била велики донатор књига бијељинској Библиотеци. Из те породице једна од сестара је била удата за чувеног бијељинског адвоката Јоакима Перендију, звала се Алиса. Ако се не варам имали су 4 или 5 сестара и два брата близанца су била у породици”, наводи Мидановић.

Улица је била дио помињаног шарампова, турског утврђења у Бијељини који је срушен 1878. године, доласком Аустро-угара. На мјесту гдје је данас Владичански двор некада је било Министарство шума. Бијељина је дала и министра, помињаног Љубомира Пантића из села Загони.

После је био један од ријетких Срба министара у злочиначкој НДХ. Пошто је био у роду са високим комунистичким функционером Родољубом Чолаковићем, након рата је склоњен. У тој згради, која је срушена, након ИИ свјетског рата налазио се Савез комуниста.

У овој улици се налазио и први биоскоп у граду, данас је на том мјесту хотел и банка.

“То је била једна магаза и 1909. године, занимљиво када је направљена и кућа Баурових, Нијемац Хајнир Брајт Визер, машин-бравар по занимању је направио на том мејсту први бијељински биоскоп. Имао је око 150 мјеста и од вршалице је направљен импровизовани кино-пројектор и како је у “Корзу старе Бијељине” писао Слободан Поповић, то су биле копије које су прије Бијељине обишле цијелу монархију, али углавном су дјеца, наравно била највећи конзументи”, открива тајне старе Бијељине кусос Музеја.

Биоскоп је радио све до И свјетског рата. У том дијелу улице, гдје се налази и чувена Пашића кућа, био је и затвор.

“До 1963. године, до кад је ту био и Суд, прије изградње садашње зграде, ту је био и затвор. Суд је био испред, затвор посади, тако да су се осуђени одмах пребацивали на одслужење казне. После је прешла школа, тадашња “Фадил Јахић Шпанац”. Затвор је иначе служио за казне за ситније прекршаје.”

Преко пута је 1962. године изграђен Омладински дом, данашњи Центар за културу, са завидним културним педигреом. Позориште је ту радило представе, а у великој сали коју је имао, свирало је Бијело дугме, група Смак, Ватрени пољубац...Дом је обиљежио младост многих бијељинаца који су стасавали 80-тих година.

“Једно вријеме је чак био међу најбољим домовима омладине у Југославији, крајем 80-тих година, у вријеме када га је водио покојни Салем Чорбо. Тада је било активно и позориште, са тада младим режисером Душаном Тузланчићем, и “Музичком омладином”, покојног Браце Гојковића. Био је то изузетно јак културни центар. Једноставно се, да тако кажем потрефило да су се окупили млади, школовани људи, жељни културе. Мислим да је једино тада Дом омладине оправдао свој назив и заиста је служио омладини. Да не заборавим и Ликовни клуб “Генеза” са Љубишом Вујићем, који је радио одлично до пред рат. Код нас се, нажалост, увијек када иде добро, онда деси нека турбуленција”, присјећа се Мидановић.

Једна од најинтересантнијих фотографија коју можете наћи у бијељинском Музеју, потиче управо из ове улице. На њој се налази “Луфт” кафе, кафић на отвореном, као му само име каже.

“То је интересантно, да је ту једна породица, поријеклом из Судана, која је дошла заједно са Турцима, и стицајем неких околности остала у Бијељини, отворила кафану на отвореном. Кафић је радио и за вријеме Аустро-угарске, видимо то на разгледницама које потичу из тог времена. Ради се о класичним црнцима, власницима кафане и конобарима. После су се мијешали са домаћим муслиманима  и колико знам презивају се Хасановићи, те су у међувремену и побијелили. И данас има њихових потомака у Бијељини, потпуно су бијели, никада не бисте рекли да су суданског поријекла”, оживљавала историју и успомене Семберије, Зоран Мидановић.

С једне стране улице била је Имамовић махала, а са друге Суљагића махала, из турског времена. Од ИИ свјетског рата носила је име по Мирку Филиповићу, народном партизанском хероју, од 1992. име Јована Дучића, од прије двије године је улица патријарха Павла. Ускоро би требала бити претворена у пјешачку зону.

БН ТВ