На плате директора преко 7,5 милиона годишње

У 432 завода, агенције, института, службе, фонда и других јавних установа широм Босне и Херцеговине запослено је 18.435 особа, располажу са 1,7 милијарди КМ годишње, а највећи износи троше се управо на плате запослених.

Босна и Херцеговина 31.08.2020 | 14:04

Прелиминарни подаци које је Транспаренцy Интернатионал у БИХ објавио у првој бази јавних установа у БИХ показују да плате директора и чланова управних одбора најчешће иду до законом дозвољених максимума, а неке установе су колективним уговорима дале и већа права директорима. Подаци нису комплетни јер су 133 установе одбиле да доставе неке од тражених података који укључују број запослених, износ буџета, састав и примања управе и надзорних одбора.

Установе су највише одбијале да доставе плате директора, а из пристиглих података види се да највећа примања имају руководиоци установа чији је оснивач Влада Кантона Сарајево, која је чак законом[1] ограничила ове плате на три просјечне плате у ФБИХ у посљедња три мјесеца.

По задњим подацима Федералног завода за статистику те плате не би смјеле бити веће од 2.823 КМ, али су ипак  поједине установе дале колективним уговорима и већа права својим директорима.

Тако плате декана Факултета за криминалистику, криминологију и сигурносне студије (4.504 КМ), Стоматолошког факултета (4.173 КМ), директора Оријенталног института у Сарајеву (4.149 КМ) Академије ликовних умјетности (3.923 КМ), директора Завода за медицину рада и спортску медицину ЗДК (3.708 КМ), Завода за хитну медицинску помоћ  КС (3.473 КМ) значајно премашују износе од три просјечне плате у ФБИХ.

Када је у питању Република Српска, по подацима који су до сада пристигли, убједљиво највећу плату има директор Националног парка Козара која износи 3.053 КМ који руководи са 54 радника.

Треба истаћи да се ради о прелиминарним подацима и да су бројне установе одбиле да објаве плате директора, позивајући се Закон о заштити личних података, иако би ови подаци требали бити јавни према ставу надлежне Агенције за заштиту личних података БИХ. Бројни апсурдни одговори и произвољна тумачења закона стигла су у протеклом периоду на адресу ТИ БИХ, у којима су јавне установе одбиле приступ овим информацијама.

Тако у одговору Босанског културног Центра из Калесије стоји да не могу доставити податке о плати директора јер је она тајна, али могу рећи да је мања од 2.000 КМ, док у ЈУ Центар за рехабилитацију слушања и говора РС саопштили су да без одобрења ресорног министарства не могу доставити тражене податке.

Када су у питању управни и надзорни одбори подаци  који су до сада пристигли на адресу ТИ БИХ показују да у цијелој Босни и Херцеговини  највећа примања имају чланови Надзорног одбора Завода за збрињавање ментално инвалидне дјеце Пазарић, који је због катастрофалних услова у којима бораве дјеца недавно доспио у жижу јавности.

Није познато колико пута мјесечно засједају управни и надзорни одбор, али предсједници  примају накнаду по 745,60 КМ. Поред предсједника, Управни одбор има још четири члана, а Надзорни одбор два члана са накнадом од по 559,20 КМ мјесечно, тако да ове двије категорије Завод коштају преко 58 хиљада КМ годишње у нето износу.

Поред овог, изузетак је још случај Завода за здравствено осигурање ХНК гдје предсједник УО прима накнаду од 600 КМ мјесечно док у остатку БИХ ове накнаде углавом не прелазе износ од 500 КМ. Толики је и максимални износ накнаде који је свим јавним установама у Републици Српској дозвољен закључком Владе РС из 2014. године. Иако постоје ријетке установе које чланове управних одбора не плаћају или плаћају по сједници или мјесечно 20-30 КМ, већина их је прописала максималне износе од по 500 КМ или 400КМ, без обзира на величину и значај установе.

Било да се ради о Водама Српске, Институту за јавно  здравство РС који имају преко 200 запослених или Агенцији за сертификацију, акредитацију и унапређење квалитета здравствене заштите РС  која има 12 запослених, примања чланова УО иду до максималних 500 КМ мјесечно.

Занимљив је примјер Специјалне библиотеке за слијепа и слабовида лица Републике Српске која је члановима УО додијелила накнаду од 200 КМ мјесечно, иако за то није имала новца у буџету и није добила сагласност ресорног министарства што је довело до судског спора.

Треба имати у виду да се управни одбори ријетко састају и да је накнада у већини установа иста без обзира на број сједница.

Такође примјетно је да поједине особе обављају функције у више управних и надзорних одбора, а постоје и бројни примјери гдје изабрани званичници и народни посланици управљају јавним установама и практично „сами себи“ подносе извјештаје о раду.

Подаци које је  ТИ БИХ објавио у првом регистру јавних установа тренутно укључују састав управљачких тијела, њихова примања и износ буџета а у наредном периоду у регистар ће бити укључени бројне здравствене установе као и оне које су до сада одбиле доставити ове податке.

ТИ БиХ је у склопу истраживања до сад упутио око 200 ургенција на адресе установа које нису доставиле тражене информације, те 25 жалби и двије тужбе према јавним установама које су дјелимично или у цјелости одбиле приступ овим информацијама.

(Транспарентно.ба)