У Фонд солидарности новац уплаћивао само ко је морао

Кад је Влада Републике Српске прије пет мјесеци отворила рачуне Фонда солидарности и позвала све који су у прилици да помогну, многи су пожурили да уплате средства, а неки и да то јавно изрекламирају. На апел се готово више нико не одазива, а као да га је и власт заборавила.

Република Српска 28.08.2020 | 18:50

За протеклих 28 дана августа, министарство финансија Републике Српске је евидентирало тек двије уплате и то из “Олимпијског центра Јахорина” и општине Трново, гдје су се запослени у администрацији одрекли дијела својих мјесечних примања.

Када се подвуче црта, од 25. марта је на шест рачуна извршено близу 600 уплата, углавном од стране запослених у јавним предузећима и установама.

Рачуни су били отворени и за приватна предузећа, али тек мали дио се солидарисао са влашћу и донирао нешто новца, иако бројна од њих годинама са Владом имају одличну сарадњу и корист која се мјери у милионима марака.

Тако се на списку оних који су извршили уплату не налазе имена највећих ИТ компанија који сваке године из буџета Српске исисају на десетине милиона марака за разне пројекте.

Са уплатама се превише не истичу ни грађевинске фирме које у Бањалуци граде на хиљаде станова и имају обрт који се мјери у десетинама милиона марака. Трговински ланци који су једини у вријеме пандемије могли радити такође нису уплатили скоро ништа као ни банке, гдје је уплату извршила тек једна од бројних комерцијалних.

„Фирме су и саме биле у проблемима и није било за очекивати да привреда у таквој ситуацији било коме помаже. Мислим и да није било потребе, јер је Влада преко Компензационог фонда и кредита подмирила трошкове здравства“, каже за ЦАПИТАЛ предсједник Уније удружења послодаваца Републике Српске, Саша Тривић.

Додаје да је очекивано да се фонд након првог таласа уплата полако гаси, јер су се појавили нови извори из којих власт финансира трошкове.

Са друге стране, 90 одсто свих уплата дошло је из локалних заједница, јавних предузећа и установа, из појединих и по неколико пута.

Радници финансирају сами себе
Значајан дио новца скупљен је из џепова радника, од којих, како се испоставило велики број није био одушевљен том идејом, али се ипак одрекао дијела своје плате.

Из Синдиката управе РС су још од почетка заступали став како радници сваке године солидарно уплате на стотине милиона марака у фондове из којих се касније исплаћују пензије и финансира лијечење, те да је цијела прича око прикупљања новца у фонд промашена идеја. Своје мишљење ни данас нису промјенили.

„Радници у Српској годишње уплате 1,6 милијарди КМ по систему међугенерацијске солидарности да би свим грађанима могли да обезбједимо бесплатну здравствену заштиту, да би пензионерима исплатили пензије, а послодавцима подстицаје. То је новац радника РС који они уплаћују као доприносе, а доприноси су према закону власништво радника“, каже предсједник синдиката Божо Марић.

Истиче како је посебан проблем то што се новац из фондова насталих као посљедица пандемије троши нетранспарентно.

За већину политичких партија у Републици Српској, она је светиња у коју се често куну, поготово у изборној години као што је ова. Међутим, ни једна од многобројних није уплатила нити једну марку на рачуне солидарности.

У владајућем СНСД-у, кажу како су без обзира што се име њихове странке не налази на листи донатора, значајно, али индиректно финансирали овај фонд.

“Највећи број функционера у Републици Српској је из СНСД-а. Сви они су се одрицали великог дијела плата,  између 30 и 50 одсто, а неки су чак и цијеле плате давали у фонд солидарности тако да је СНСД и те како учествовао у тој причи”, казао је портпарол странке Радован Ковачевић.

Подсјећамо, како је портал ЦАПИТАЛ раније писао, већ крајем јуна рачуни Фонда солидарности су били празни. До тада се слило у касу око 110 милиона марака, а које су касније искориштене за исплату плата и доприноса радницима који за вријеме пандемије нису радили, али и за друге сврхе које нису јавно објављиване.

Данас, према посљедњим подацима које смо добили из Министарства финансија Републике Српске на рачунима се налази тек 107.018 КМ.

У Министарству кажу како су за сврху санације посљедица пандемије од марта до маја по свим основима, укључујући и намјенске рачуне и буџет, због повећаних потреба усљед појаве пандемије расподијелили преко 150 милиона марака.

Од тога је привреди и пољопривреди пласнирано 76,25 милиона КМ, здравственом сектору 42 милиона КМ, градовима и општинама 30,5 милиона марака, а запосленима који су радили под посебно отежаним условима пет милиона КМ.

(Цапитал)