Власти варају овај народ лажним статистикама

Корона-криза гурнула је економију која је већ била у кризи у још веће проблеме, а наше владе настоје ситуацију приказати бољом него она јест. У задње вријеме посебно су занимљиве најаве из Републике Српске како тај ентитет неће остварити економски пад, што се надовезује на статистичке податке о минималном губитку радних мјеста.

Пандемија корона вируса подцијењена је као утјецајни фактор на економију, мишљења је Алекса Милојевић, директор Економског института у Бијељине. Он сматра како је одговор влада, генерално, био јако површан и није уочио оно што јесу умни људи да је ово почетак једне системске кризе.

"Криза код нас је трајала и раније, а корона је то само убрзала. Она у себи носи трајне посљедице и није могуће очекивати да ће након оволико губитака да ће се на једном привредни систем тако поправити да ћемо ми санирати губитке. Овај систем производи губитке и губици који настају корона-кризом остат ће трајно као пад", сматра Милојевић.

Проблем је и у погрешном рачунању друштвеног производа, додаје он, јер око 60 посто БДП-а је дуг. Направи се ново задужење и ви имате већи успјех, дуг се "протури" кроз аутопут, плате... Имате, оно што Милојевић именује "богатство на бази дуга".

"Уколико се Додик мало више задужи онда ове године неће бити пада БДП-а, биће идуће године или за пет година. Направљена је лажна статистика и тако владе варају народ претварајући пропадање у успјех", наводи он подцртавајући тзв. "временски помак у кризама".

Свака кризе рјешава се производњом, наставља Милојевић, наводећи како у мјерама владе у Бањој Луци нигдје нема повећања производње. Илуструје то примјером чувеног економисте Јохна Маyнарда Кеyнеса који је кризу тридесетих година рјешавао повећаном производњом и прерасподјелом буџета и друштвеног производа.

"И тад као и сада криза је донијела неправду, а она уништава развој. У ЕУ 15 година падају плате, а расту профити. Ове владе, РС и ФБиХ, које мисле да ће кризу рјешити задуживањем довест ће само до инфлације. Срља се само у дуг... На јесен нас очекује скок цијена и пад доходака те пад друштвеног производа три до четири посто", закључио је он.

(Клиx)