Највећи проблем је у ВСТВ-у, бирају се некомпетентни

На сједници Привремене истражне комисије Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ за утврђивање стања у правосудним институцијама данас је испитан Мирослав Д. Марковић, дугогодишњи државни тужилац који је прије неколико дана пензионисан.

Босна и Херцеговина 26.08.2020 | 13:35

Он је казао да највећи проблем у правосуђу види у ВСТВ-у, његовој неефикасности и неискориштеној независности.

Стање у правосуђу је, према његовим ријечима, исто као кад је почео да ради па се пита “шта је радио 40 година онда”.

Сматра да је основни узрок за изостанак напретка у томе што се не користи независност која им је дата, што нема контроле, односно врховног суда и у неефикасности правосуђа до којег долази највише због некомпетентности кадра.

Питања чланова Комисије: 

Алма Чоло:

Какво је Ваше мишљење с обзиром да постоји перцепција да је правосуђе под политичким утицајем, како мислите да се тај утицај остварује? Да ли мислите да је овако постављен систем ефикасан и да ли се може борити против организованог криминала и корупције?

Марковић:

Политички утицај ње директан него је дифузан. Ради се кроз систем награђивања, кажњавања, предлагања, на посебан начин гдје је шаљу одређени сигнали. А правосудни радници знају користити те сигнале. А што се тиче ефикасности морамо поћи од процесних закона. Закон о кривичном поступку из 2003, његова штета је немјерљива.

Када сам почео излагати примједбе, искључен ми је микрофон и послат сам на мјесто. До сад смо имали 20 измјена тог закона, а једна се односила на трећину текста.

Не бирају се најквалитетнији кадрови на позиције. Ако ви на позицију тужиоца изаберете човјека који нема дан искуства ни у суду ни у адвокатури, шта од њих можете да очекујете. Имате ситуацију да они даље напредују. Ти људи послије државу представљају у међународним организацијама. Не бирају се компетентни људи, а из тога произилази све остало.

Златан Бегић:

Има ли јос нешто ближе везано за струку за шта Ви сматрате да би се морало мијењати у процесу донешења закона?

Марковић:

Тужилац није равноправна странка у поступку, он нема право на правично суђење, на жалбу на ослобађајућу пресуду у другом степену. Како мијењати то?

На наша савјетовања годишња министри правде не долазе и нема неког великог интереса јавности

Драган Мектић:

Како доћи до бољих рјешења, уважавајући све што је стварност у БиХ, прије свега борба против корупције. Шта је по Вама разлог што нема системске борбе против корупције?

Марковић:

Имате из Агенције за ревизују која годинама констатује стање и даје препоруке али се ниста не може подузети. Ту би се требала укључити и полиција, али и Тужиластво и друга тужилаштва.

Мирјана Маринковић Лепић:

У медијима читамо да “звиждачи” буду на крају процесуирани, да новинари откривају кривична дјела умјесто полицијских структура. Можете ли нам парафразирати одредбу о неовлаштеном снимању? Подсјећам на случај “поткивање” и куповину диплома.

Марковић:

Јасне су одредбе о неовлаштеном снимању, сад да ли ће тужилац то третирати као примарно и посебно мјесто то је његова ствар. Сада се сматра доказаним оно што је увјерљивије, а не што је било. Не могу говорити о појединачним случајевима, али да сам ја био тужилац знам како бих поступио у том случају.

Мирјана Маринковић Лепић:

Какав је политички утицај на полицијске структуре јер у постизборном периоду највећа је политичка борба за те позиције? Осврћем се на случај Гордане Тадић и становања, јер посланици морају доставити доказ да користе стан, то мора овјерити пореска управа. Какав је слуцај у Тужилаштву?

Марковић:

Не бих говорио о Гордани Тадић, о појединачном случају. Немојте доћи до тог да од дрвета не видите шуму. То су појавни облици да се закон третира на један или други начин. Ја сам један од првих који је једном посланику написао тужбу за то кривично дјело. Пресуда је била ослобађајућа.

Мира Пекић:

Кажете да су недовољна финањска средства и разједињено финансирање један од главних проблема, да се финансирају из 14 буџета и предлажете из централног извора финансирање. То би захтјевало свеобухватну реформу али опет би се проблем тешко ријешио јер би био скоро исти политички утицај. Мислите ли да би се стандардизацијом издвајања средстава, односно захтјева судова и тужилаштава може ријешити а да се остане на овом истом моделу финансирања?

Марковић:

Логички, ако је потребно ставити неког под контролу мање су могућности ако је финансирање из једног центра. Остајем при томе да би се финансирањем из једног центра могло утицати на независност правосуђа у позитивном смислу.

Бранислав Бореновић:

Обзиром да сте у пензији, како Ви као тужилац Тужилаштва БиХ добијате предмет, како се додјељују?

Марковић:

Имамо Правилник али се он досљедно не примјењује. Према њему, замјеник главног тужиоца одређује поступајуће тужиоце. Али праксом је главни тужилац тај који додјељује предмет. и не само предмет него и категоризацију и стандардизацију предмета.

Бранислав Бореновић:

Шта могу оштећени урадити уколико тужиоци у ладицама држе предмет годинама?

Марковић:

Према новом закону оштећени су избачени из система, немају права што се тиче самог поступка. Не знам зашто је законодавац то прихватио, то није смислено.

Алма Чоло:

ВСТС не одговара никоме, рекли сте, и да чланови који долазе с нижих инстанци не би требали предлагати судије виших. На који начин се може закоски успоставити одговорност ВСТС-а и на који начин треба да буде састављен ВСТС да би адекватно одговорили задатку и бирали носиоце највиших правосудних функција?

Марковић:

Закон о ВСТС у треба промијенити тако да члан ВСТС-а може бити само неко ко има минимум 25 година искуства у правосуђу, 25 година у судници и све сте ријешили. А онда направити и скалу ко се може кандидовати за судије виших инстанци. Само Парламенту би требало ВСТС да одговара.

(Клиx/ БХРТ)