Да ли су алге криве за ендемску нефропатију?

Према ријечима проф. Ћурчића, резултате свог рада, објављене у књизи „Токономија и екологија силикатних алги у бунарима са ђермом на подручју Семберије“ узима као своја научна размишљања о могућим узрочницима ендемске нефропатије. 

Република Српска 11.08.2020 | 18:00

Доктор биолошких наука Миленко Ћурчић, професор Педагошког факултета у Бијељини након скоро четрдесетогодишњег истрајног и значајног научно-истраживачког рада на проучавању силикатних алги у бунарима са ђермом у овој равници, које би, евентуално, могле бити један од узрочника појаве опаке болести бубрега ендемске нефропатије која још од половине двадесетог вијека харају Семберији и другим крајевима Српске, Србије и на Балкану, објавио је научну студију која је већ привукла пажњу научне јавности и крајева у којој и даље има ове болести, тим прије што су досадашња изучавања флоре бунара у свијету оскудна и што нема конкретних и цјеловитих студија те флоре. 

Ендемска нефропатија захвата посебна подручја у Републици Српској, у шамачкој Посавини, Семберији,  те у Србији, Бугарској и још неким земљама. Узрочник ове болести још није отривен, па се наводи неколико фактора, међу којима се у посљедње вријеме помињу вода и силициј.

 – Ендемска нефропатија откривена је 1956. године, па су многи аутори наводили разне претпоставке о могућим факторима који би могли изазвати њену појаву. Међи њима су повећање олова у брашну, неке бактерије, органски и неоргански токсини и вируси, загађене воде за пиће, неадекватна исхрана и други.

Одлучио сам да истражујем флору у тридесет и пет семберских отворених бунара (са ђермом) у селима поред ријека Саве и Дрине. Индетификовано је осамдевет врста инфраспецијских такса које су нађене на маховинама бубарског зиса, у кантама за захватање бунарске воде и на бунарским седиментима, напомиње професор Ћурчић.

Према његовим ријечима резултате свог рада, објављене у књизи „Токономија и екологија силикатних алги у бунарима са ђермом на подручју Семберије“ узима као своја научна размишљања о могућим узрочницима ендемске нефропатије. 

– Истина, ово се може узети хипотетички, али ће вријеме показати колико сам био на правом путу. Нажалост до данашњег дана још нема поузданих података о узрочнику овог тешког обољења, каже Миленко Ћурчић.

Прва истраживања у овој области, са бунарима, обављена су почетком осамдесетих година у шамачкој посавини, па је зато 1983. године професор Ћурчић одлучио да изучава ову врсту бунара у свом завичају, у Семберији.

Изучавања професора Ћурчића прекинула су ратна дешавања код нас. Зато се тек сада појављују резултати његовог рада  што је значајна основа за даљи рад на изучавању ендемске нефропатије.

Утврдио је и да су дна бунара поред ријеке Саве од иловаче, а у оним поред ријеке Дрине имају шљунак, пјесак и камен.

Професор Миленко Ћурчић има веома богату библиографију. Аутор је више универзитетских уџбеника и уџбеника за основну школу, те бројних научних и стручних радова објављених у домаћим и иностраним часописима.

Дао је и значајан допринос изучавању раритетне рибе убмбра крамери у јединој европској тресави Громижељ у Велином Селу.

(БН)