Да ли су алге криве за ендемску нефропатију?

Према ријечима проф. Ћурчића, резултате свог рада, објављене у књизи „Токономија и екологија силикатних алги у бунарима са ђермом на подручју Семберије“ узима као своја научна размишљања о могућим узрочницима ендемске нефропатије. 

Република Српска 11.08.2020 | 18:00
Да ли су алге криве за ендемску нефропатију?

Доктор биолошких наука Миленко Ћурчић, професор Педагошког факултета у Бијељини након скоро четрдесетогодишњег истрајног и значајног научно-истраживачког рада на проучавању силикатних алги у бунарима са ђермом у овој равници, које би, евентуално, могле бити један од узрочника појаве опаке болести бубрега ендемске нефропатије која још од половине двадесетог вијека харају Семберији и другим крајевима Српске, Србије и на Балкану, објавио је научну студију која је већ привукла пажњу научне јавности и крајева у којој и даље има ове болести, тим прије што су досадашња изучавања флоре бунара у свијету оскудна и што нема конкретних и цјеловитих студија те флоре. 

Ендемска нефропатија захвата посебна подручја у Републици Српској, у шамачкој Посавини, Семберији,  те у Србији, Бугарској и још неким земљама. Узрочник ове болести још није отривен, па се наводи неколико фактора, међу којима се у посљедње вријеме помињу вода и силициј.

 – Ендемска нефропатија откривена је 1956. године, па су многи аутори наводили разне претпоставке о могућим факторима који би могли изазвати њену појаву. Међи њима су повећање олова у брашну, неке бактерије, органски и неоргански токсини и вируси, загађене воде за пиће, неадекватна исхрана и други.

Одлучио сам да истражујем флору у тридесет и пет семберских отворених бунара (са ђермом) у селима поред ријека Саве и Дрине. Индетификовано је осамдевет врста инфраспецијских такса које су нађене на маховинама бубарског зиса, у кантама за захватање бунарске воде и на бунарским седиментима, напомиње професор Ћурчић.

Према његовим ријечима резултате свог рада, објављене у књизи „Токономија и екологија силикатних алги у бунарима са ђермом на подручју Семберије“ узима као своја научна размишљања о могућим узрочницима ендемске нефропатије. 

– Истина, ово се може узети хипотетички, али ће вријеме показати колико сам био на правом путу. Нажалост до данашњег дана још нема поузданих података о узрочнику овог тешког обољења, каже Миленко Ћурчић.

Прва истраживања у овој области, са бунарима, обављена су почетком осамдесетих година у шамачкој посавини, па је зато 1983. године професор Ћурчић одлучио да изучава ову врсту бунара у свом завичају, у Семберији.

Изучавања професора Ћурчића прекинула су ратна дешавања код нас. Зато се тек сада појављују резултати његовог рада  што је значајна основа за даљи рад на изучавању ендемске нефропатије.

Утврдио је и да су дна бунара поред ријеке Саве од иловаче, а у оним поред ријеке Дрине имају шљунак, пјесак и камен.

Професор Миленко Ћурчић има веома богату библиографију. Аутор је више универзитетских уџбеника и уџбеника за основну школу, те бројних научних и стручних радова објављених у домаћим и иностраним часописима.

Дао је и значајан допринос изучавању раритетне рибе убмбра крамери у јединој европској тресави Громижељ у Велином Селу.

(БН)

Коментари / 1

Оставите коментар
Name

Мали допринос

11.08.2020 21:47

Ово није тачно и нема ваљаних научних доказа за ову тврдњу. Ендемска нефропатија је изазвана токосима корова Аристолоцхиа цлеменитис или вучје јабуке. То је зељаста биљка из фамилије Аристолоцхиацеае. То је коров који расте у пољима где је узгајана пшеница. Обзиром да су генерације деценијама користиле ту пшеницу и то брашно токсини ове коровске биљке су изазивали нефропатију. Раније се сматрала лековитом. Употребљавала се као чај за мршављење у Кини. Након кориштења тог чаја сви конзументи су умирали у тешкој бубрежној инсуфицијенцији. Када су узете биопсије бубрега тих пацијената примећено је да су патохистолошке промене потпуно исте као и код болесника са ендемском нефропатијом. Најновија истраживања у Америци указују да генетика нема никаквог значаја. Ендемску нефропатију изазива токсин корова из пшенице, то је најновије научно сазнање. Од седамдесетих година прошлог века од како се пшеница другачије узгаја, чисти и култивише све је мање нефропатије, тог порекла. Данас је бубрежне инсуфицијенције све више, али због других разлога, дијабестес и др...

ОДГОВОРИТЕ