Дирљива прича из "Олује": Чекајући воз за сјевер

Почетком августа 1995. године, око Пантелина, крсне славе Бијељине, прије двадесет и пет година, након вишедневног егзодуса због хрватске војно-полицијске акције „Олуја“, прогнани Срби из Книнске Крајине, њих скоро четвртина милиона, стизалии су у Семберију, а потом су, како је ко могао, пут настављалии даље – преко ријека Саве и Дрине. Најтеже је било онима који су из Бијељине требали да отпутују возом, јер нису имали другог превоза..

Република Српска 05.08.2020 | 11:12
Дирљива прича из "Олује": Чекајући воз за сјевер

Перони Жељезничке станице у Бијељини до Пантелинда те страдалничке 1995. године два пута су  се празнили. На сјевер, преко ријеке Саве за Шид, а онда даље у унутрашњост Србије, испраћена су два путничка воза, крцата прогнаним Србима из Хрватске. У свком од њих било више од три хиљаде душа.

Композиције су биле дуге и до пола километра. Никада раније толико дуге путничких вагона није одједном пристизало у Бијељину. Вукле су их јаке дизел локомотиве. И тек што, у оба пута, композиција замакне иза кривине код Пољопривредне школе, пристижу нови невољници. Чини се као да извиру из земље. У ствари то је текла ријека прогнаника са вјековних огњишта из Лике, Кордуна, дијела Далмације и мјеста испод Динаре. Протезала се путем спаса доста испред Бањалуке, па до Семберије, а онда преко ријека кроз цијелу Србију.

Било је то егзодус једноог народа – понављала се “Петровачка цеста” из пјесме Бранка Ћопића из Другог свјетског рата, али овога пута била је најдужа И најтужнија  избјегличка ријека људи на свијету.

А те 1995. године љето је било врело – и са неба и са земље. Тропска температура. Све се уротило против прогнаног народа. 

У Семберију долазе људи у приколицама великих шлепера, у расклиманим аутобусима, на тракторима… Хиљаде се на перону невелике станице, углавном дјеца, жене, старци и изнемогли, гладни, осакаћени, болесни, избезумљени. Голи И боси.

Преморени, уплашени и изнурени од дугог путовања и одмах попадају по станичким ходницима, по колосијецима, по бетону, по трави која је изџикљала , јер на ову станицу већ годину дана не долазе возови. Када се овакаво страдање види, тек се тада. Нажалост, схвати шта у пуном значењу  значи израз “људи притиснули земљу”.

Породице растурене. Дјеца плачу. Смежуране старице ћуте. Мушкарци се распитују шта ће даље бити. На улазу у службену просторију плакат: “Третни воз стиже у шеснаест часова”, а онда и: “Сљедећи путнички воз стиже између шеснаест и седамнаест часова”, “Телефона нема”. А онда један жељезничар иде између народа и обавјештава их: 

- Теретни воз са тракторима, камионима и опремом, који је недавно отишао, заустављен је код моста на Сави у Рачи. Блокирана је пруга, па због тога не може из Шида да стигне путничка композиција.

За чудо – већина прогнаника мирно прима ову вијест, упркос томе што је веома обесхрабрујућа. Ваљда су такви јер су сада на сигурном. Далеко од рата и ратишта гдје су преживјели и теже ситуације.

Окупљају се невољници  по групама – комшије с комшијама, кумови с кумовима, рођаци с рођацима, саборци са саборцима… Книњани, Дрварчани, Петровчани, Граховљаци, Бенковчани… Прозборе по коју ријеч, па ућуте. Гледају на сјевер, низ пругу. Чекају спасоносни воз да их одвезе у Србију. Распитују се о својима успут погубљеним. Да бар има телефон, па да се јаве својим рођацима, онима из “Осме офанзиве” у Бачкој и Банату. Ништа од тога.  

Најтеже је малој дјеци. Много их је. Живот им је, ето започео у паклу и избјеглиштву. Плачу. Гладни су. Оједи од зноја по њежној кожи их гризу. А сунце припекло. Топи се асфалт.

Мала Гордана Купрешанин из Медака, заспала је на капутићу простртом на бетону станичног ресторана у хладу старих липа. Распршила јој се плава косица, раширила је ручице. Личи на уснулог анђелка. Поред ње сједи њена старија сестрица Мартина која има четири године. Гордана тек двије. Тек јутрос их је у избјегличкој колони пронашао отац Ненад. Осам дана су у приколици путовале са мајком Весном, дједом по мајци Душаном Љуштином, баком Милицом и ујаком Миланом.

Милан је, нажалост изгубио своју породицу – супругу и двије дјеце. Посљедњи пут су виђени код Бањалуке, па га то храбри да су живи. 

– Посљедњи сам изашао из Медака. Тек од Петровца сам се почео распитивати за породицу. Одахнуо сам када сам у “Гласу Српском” видио Горданину фотографију и вијест да је са породицом на путу за Бијељину. 

– Стигли смо овдје у неком аутобусу иза поноћи. Отац и брат су ми носили дјецу. Онда нам дође нека честита жена и донесе нам млијека, кекса, хљеба и чоколаду. Даде нам и двадесет марака – каже Весна Купрешанин.

На станицу пристижу и цистерне са водом за пиће. Доноси се и храна, а шлепери препуни невољника стижу један за другим. Истоваре невољника, па поново по нове прогнанике. 

– Код Турјанског и Коренице видили смо побијене цивиле, а мало касније у тракторским приколицама рођене су двије бебе – каже Душан Љуштина. 

– Најтеже ми је било да се растанем са својим псићем Теријем, дјечијем љубимцем. Трчао је за камионом неколико километара, па застао. Чини ми се да сам у његовим очима видио сузе – вајка се Милан Љуштина, а онда и он заплака. Тај мали Тери, једино живо њихово створење, остало је усамљено на родној груди, у старом завичају.

Прогнаници и даље пристижу. Дирљиви сусрети. Пуни и среће што су преживјели “Петровачку цесту”, али и горчине. И суза радосница и бола, јаука, плача… Не дао Бог никоме да тако нешто доживи.

На вратима станичне канцеларије лијепе нови оглас исписан фломастером невјештом руком. “Не зна се када ће стићи сљедећи воз!”

Пада ноћ, а невољници и даље пристижу на бијељинску жељезничку станицу. Сви чекају спасоносни воз за сјевер. Посрећило им се. Стигао је сљедећег јутра. Сви су се укрцали.

А тек што је композиција замакла за кривину, стизали су нови невољници. И они ће ту, ко зна колико дуго, чекати спасоносни воз за сјевер.

(Тихомир Несторовић /БН)

Коментари / 14

Оставите коментар
Name

Блука

05.08.2020 09:34

Сјећам се тог времена као данас. Проласка Срба на/у свакаквим превозним средствима кроз Бања Луку. Јесте, ти призори су били претужни.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Да али

05.08.2020 13:16

Ста су у то вријеме радили велики возд и његов мезимац..

Name

демобилисани борац

05.08.2020 09:47

на данашњи дан треба споменути и оне наше бајне "ствараоце" што продадоше крајину и умало без бањалуке не остадосмо

ОДГОВОРИТЕ
Name

ре

05.08.2020 10:30

Треба споменути НАТО агресију и НАТО агресора због кога су и доали до Бањалуке.

Name

Нострадамус

05.08.2020 11:59

Сто нам оста Бања лука треба захвалити и Нато'у јер су они одлуцивали да ли це се офанзива да настави или заустави.На залост ми нисмо ниста одлуцивали,а сто се тице ствараоца они су створили доста тога на стету оних који су остали без ицега.

Name

Рубенс

05.08.2020 10:07

Ок то су стварно дирљиве прице постујем то али...засто нико никад не објави прицу о зивку корацу последњем војнику рск.мозда би то мало пробудило у нама патриотизам који нам је сада потребнији него икад.зивко корац је био људска громада.није хтио да бјези у колони са зенама и дјецом него се одметно и 5 година устасама пркосио и јаде задаво у његовој крајини.драга моја брацо крајисници...и ми срби из српског сарајева смо продати као и ви .разлика је у томе сто смо вецина нас били по рововима и трансеима а не у касарнама и ми смо рат добили.изасли смо кад смо ми хтјели и нисмо дозволили да иду за нама и убијају нам нејац.зивко корац и малобројни који нису били у касарнама нису могли да прузе знацајнији отпор.ту је разлика српска брацо крајиска.нека је стид и срам све српске медије сто о оваквој људској велицини и олицењу јунаства правог србина сви цуте.БОГ ДА ТИ ДУСУ ПРОСТИ БРАТЕ ЗИВКО КОРАЦУ и палим ти свијецу за сваке задуснице.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Ре

05.08.2020 11:42

Драго ми је да има оваквих људи. Свака част на тексту али он це назалост остати без одјека јер се неко добро потрудио да у србима сломи патриотизам, а понајвише наси бајни срби. Исто мислим као ти земљаце али стално наилазим на зид али исто као и ти нецу одустати и не треба нико одустати. Борци су се борили за свој народ и нико не треба да добије награду за то али дрзавници (мислим на све политицаре и позицију и опозицију) требају да знају да се не боре за свој џеп вец за народ и дрзаву који их јос и плацају.

Name

Ре

05.08.2020 15:07

Ја мислим Рубен'с да о теби треба направити репортажу али као о психицком болеснику

Name

Вук са Дрине

05.08.2020 16:29

Сви ови јадни нешаштићени Крајишници су били издани. Т. Ј. жртвовани, прво од Милошевића па касније Караџића јер био је договор ако Хрвати нападну Крајину В. Р. С и Југословенска Армија улазе у сукоб, Сви ти из колоне су прави јунаци јер имали су вољу да преживе, реално нису имали шансе. Што се тиче отпора код Петриње су Хрвати имали вел губитака, јер се наши нису повукли. А ХЕРОЈ КОРАЋ ЈЕ ДОКАЗАО ДА ЈЕ НАЈВЕЋИ ДИВЕРЗАНТ, И БИЋЕ СПОМЕНУТА ЊЕГОВА ЈУНАЧКА БОРБА У ЈЕД КЊИЗИ И СВИХ ОСТАЛИХ ЈУНАКА, УСКОРО

Name

Пејо

05.08.2020 10:48

Треба поменути и Милорада Додика и Пељешки мост као Српски национални интерес.....

ОДГОВОРИТЕ
Name

Рубенс

05.08.2020 16:34

Ок ако ти мислис да сам ја психо не љутим се све је за људе али... није ми јасно несрецни створе ста теби смета у мом коментару засто ме тако карактерисес?дали ти смета сто сам поменуо људску велицину какав је зивко корац? Дали ти смета моје географско поријекло тј све насе бриљантне побједе у сарајеву.дали си био на супротној страни?ја тебе не мрзим ако јеси постујем све борце на свим странама.сем наравно зликоваца који су убијали цивиле и заробљене.ако си мој сународник а мрзис ме оцито је проблем у твојој глави.вјероватно си побјегуља и гњида којег је и властита зена презирала и гадио си јој се поред ње такав љигав док су мускарци гинули.а ако си млад и потомак неког дезертера и гњиде треба да мрзис тату свог несрецног безнацајног створа ко сто си и ти сам

Name

Не не могу

05.08.2020 12:38

Синоц нисам могла да гледам оне политицаре и попове...и сваке године себи дају знацај..не ни БН нисам гледала ..сви су преносили говор људи који нам зивот униставају....цаст Крајиском издатом народу..ја сам њихову мукј гледала у проласку кроз Брцко...док сам мајци помагала да им подијели оно сто смо имали од хране...

ОДГОВОРИТЕ
Name

Нострадамус

05.08.2020 14:25

Тацно тако ни ја не гледам оне скупове који слузе само ради политицких поена.Сутра то све забораве и наставе да униставају нас народ висе него ли наси непријатељу ратних година.

Name

Проп.чов. Ваљево

06.08.2020 01:05

С Т Р А Ш Н О