Dirljiva priča iz "Oluje": Čekajući voz za sjever

Početkom avgusta 1995. godine, oko Pantelina, krsne slave Bijeljine, prije dvadeset i pet godina, nakon višednevnog egzodusa zbog hrvatske vojno-policijske akcije „Oluja“, prognani Srbi iz Kninske Krajine, njih skoro četvrtina miliona, stizalii su u Semberiju, a potom su, kako je ko mogao, put nastavljalii dalje – preko rijeka Save i Drine. Najteže je bilo onima koji su iz Bijeljine trebali da otputuju vozom, jer nisu imali drugog prevoza..

Republika Srpska 05.08.2020 | 11:12
Dirljiva priča iz "Oluje": Čekajući voz za sjever

Peroni Željezničke stanice u Bijeljini do Pantelinda te stradalničke 1995. godine dva puta su  se praznili. Na sjever, preko rijeke Save za Šid, a onda dalje u unutrašnjost Srbije, ispraćena su dva putnička voza, krcata prognanim Srbima iz Hrvatske. U svkom od njih bilo više od tri hiljade duša.

Kompozicije su bile duge i do pola kilometra. Nikada ranije toliko duge putničkih vagona nije odjednom pristizalo u Bijeljinu. Vukle su ih jake dizel lokomotive. I tek što, u oba puta, kompozicija zamakne iza krivine kod Poljoprivredne škole, pristižu novi nevoljnici. Čini se kao da izviru iz zemlje. U stvari to je tekla rijeka prognanika sa vjekovnih ognjišta iz Like, Korduna, dijela Dalmacije i mjesta ispod Dinare. Protezala se putem spasa dosta ispred Banjaluke, pa do Semberije, a onda preko rijeka kroz cijelu Srbiju.

Bilo je to egzodus jednoog naroda – ponavljala se “Petrovačka cesta” iz pjesme Branka Ćopića iz Drugog svjetskog rata, ali ovoga puta bila je najduža I najtužnija  izbjeglička rijeka ljudi na svijetu.

A te 1995. godine ljeto je bilo vrelo – i sa neba i sa zemlje. Tropska temperatura. Sve se urotilo protiv prognanog naroda. 

U Semberiju dolaze ljudi u prikolicama velikih šlepera, u rasklimanim autobusima, na traktorima… Hiljade se na peronu nevelike stanice, uglavnom djeca, žene, starci i iznemogli, gladni, osakaćeni, bolesni, izbezumljeni. Goli I bosi.

Premoreni, uplašeni i iznureni od dugog putovanja i odmah popadaju po staničkim hodnicima, po kolosijecima, po betonu, po travi koja je izdžikljala , jer na ovu stanicu već godinu dana ne dolaze vozovi. Kada se ovakavo stradanje vidi, tek se tada. Nažalost, shvati šta u punom značenju  znači izraz “ljudi pritisnuli zemlju”.

Porodice rasturene. Djeca plaču. Smežurane starice ćute. Muškarci se raspituju šta će dalje biti. Na ulazu u službenu prostoriju plakat: “Tretni voz stiže u šesnaest časova”, a onda i: “Sljedeći putnički voz stiže između šesnaest i sedamnaest časova”, “Telefona nema”. A onda jedan željezničar ide između naroda i obavještava ih: 

- Teretni voz sa traktorima, kamionima i opremom, koji je nedavno otišao, zaustavljen je kod mosta na Savi u Rači. Blokirana je pruga, pa zbog toga ne može iz Šida da stigne putnička kompozicija.

Za čudo – većina prognanika mirno prima ovu vijest, uprkos tome što je veoma obeshrabrujuća. Valjda su takvi jer su sada na sigurnom. Daleko od rata i ratišta gdje su preživjeli i teže situacije.

Okupljaju se nevoljnici  po grupama – komšije s komšijama, kumovi s kumovima, rođaci s rođacima, saborci sa saborcima… Kninjani, Drvarčani, Petrovčani, Grahovljaci, Benkovčani… Prozbore po koju riječ, pa ućute. Gledaju na sjever, niz prugu. Čekaju spasonosni voz da ih odveze u Srbiju. Raspituju se o svojima usput pogubljenim. Da bar ima telefon, pa da se jave svojim rođacima, onima iz “Osme ofanzive” u Bačkoj i Banatu. Ništa od toga.  

Najteže je maloj djeci. Mnogo ih je. Život im je, eto započeo u paklu i izbjeglištvu. Plaču. Gladni su. Ojedi od znoja po nježnoj koži ih grizu. A sunce pripeklo. Topi se asfalt.

Mala Gordana Kuprešanin iz Medaka, zaspala je na kaputiću prostrtom na betonu staničnog restorana u hladu starih lipa. Raspršila joj se plava kosica, raširila je ručice. Liči na usnulog anđelka. Pored nje sjedi njena starija sestrica Martina koja ima četiri godine. Gordana tek dvije. Tek jutros ih je u izbjegličkoj koloni pronašao otac Nenad. Osam dana su u prikolici putovale sa majkom Vesnom, djedom po majci Dušanom Ljuštinom, bakom Milicom i ujakom Milanom.

Milan je, nažalost izgubio svoju porodicu – suprugu i dvije djece. Posljednji put su viđeni kod Banjaluke, pa ga to hrabri da su živi. 

– Posljednji sam izašao iz Medaka. Tek od Petrovca sam se počeo raspitivati za porodicu. Odahnuo sam kada sam u “Glasu Srpskom” vidio Gordaninu fotografiju i vijest da je sa porodicom na putu za Bijeljinu. 

– Stigli smo ovdje u nekom autobusu iza ponoći. Otac i brat su mi nosili djecu. Onda nam dođe neka čestita žena i donese nam mlijeka, keksa, hljeba i čokoladu. Dade nam i dvadeset maraka – kaže Vesna Kuprešanin.

Na stanicu pristižu i cisterne sa vodom za piće. Donosi se i hrana, a šleperi prepuni nevoljnika stižu jedan za drugim. Istovare nevoljnika, pa ponovo po nove prognanike. 

– Kod Turjanskog i Korenice vidili smo pobijene civile, a malo kasnije u traktorskim prikolicama rođene su dvije bebe – kaže Dušan Ljuština. 

– Najteže mi je bilo da se rastanem sa svojim psićem Terijem, dječijem ljubimcem. Trčao je za kamionom nekoliko kilometara, pa zastao. Čini mi se da sam u njegovim očima vidio suze – vajka se Milan Ljuština, a onda i on zaplaka. Taj mali Teri, jedino živo njihovo stvorenje, ostalo je usamljeno na rodnoj grudi, u starom zavičaju.

Prognanici i dalje pristižu. Dirljivi susreti. Puni i sreće što su preživjeli “Petrovačku cestu”, ali i gorčine. I suza radosnica i bola, jauka, plača… Ne dao Bog nikome da tako nešto doživi.

Na vratima stanične kancelarije lijepe novi oglas ispisan flomasterom nevještom rukom. “Ne zna se kada će stići sljedeći voz!”

Pada noć, a nevoljnici i dalje pristižu na bijeljinsku željezničku stanicu. Svi čekaju spasonosni voz za sjever. Posrećilo im se. Stigao je sljedećeg jutra. Svi su se ukrcali.

A tek što je kompozicija zamakla za krivinu, stizali su novi nevoljnici. I oni će tu, ko zna koliko dugo, čekati spasonosni voz za sjever.

(Tihomir Nestorović /BN)

Komentari / 14

Ostavite komentar
Name

Bluka

05.08.2020 11:34

Sjećam se tog vremena kao danas. Prolaska Srba na/u svakakvim prevoznim sredstvima kroz Banja Luku. Jeste, ti prizori su bili pretužni.

ODGOVORITE
Name

Da ali

05.08.2020 15:16

Sta su u to vrijeme radili veliki vozd i njegov mezimac..

Name

demobilisani borac

05.08.2020 11:47

na današnji dan treba spomenuti i one naše bajne "stvaraoce" što prodadoše krajinu i umalo bez banjaluke ne ostadosmo

ODGOVORITE
Name

re

05.08.2020 12:30

Treba spomenuti NATO agresiju i NATO agresora zbog koga su i doali do Banjaluke.

Name

Nostradamus

05.08.2020 13:59

Sto nam osta Banja luka treba zahvaliti i Nato'u jer su oni odlucivali da li ce se ofanziva da nastavi ili zaustavi.Na zalost mi nismo nista odlucivali,a sto se tice stvaraoca oni su stvorili dosta toga na stetu onih koji su ostali bez icega.

Name

Rubens

05.08.2020 12:07

Ok to su stvarno dirljive price postujem to ali...zasto niko nikad ne objavi pricu o zivku koracu poslednjem vojniku rsk.mozda bi to malo probudilo u nama patriotizam koji nam je sada potrebniji nego ikad.zivko korac je bio ljudska gromada.nije htio da bjezi u koloni sa zenama i djecom nego se odmetno i 5 godina ustasama prkosio i jade zadavo u njegovoj krajini.draga moja braco krajisnici...i mi srbi iz srpskog sarajeva smo prodati kao i vi .razlika je u tome sto smo vecina nas bili po rovovima i transeima a ne u kasarnama i mi smo rat dobili.izasli smo kad smo mi htjeli i nismo dozvolili da idu za nama i ubijaju nam nejac.zivko korac i malobrojni koji nisu bili u kasarnama nisu mogli da pruze znacajniji otpor.tu je razlika srpska braco krajiska.neka je stid i sram sve srpske medije sto o ovakvoj ljudskoj velicini i olicenju junastva pravog srbina svi cute.BOG DA TI DUSU PROSTI BRATE ZIVKO KORACU i palim ti svijecu za svake zadusnice.

ODGOVORITE
Name

Re

05.08.2020 13:42

Drago mi je da ima ovakvih ljudi. Svaka čast na tekstu ali on ce nazalost ostati bez odjeka jer se neko dobro potrudio da u srbima slomi patriotizam, a ponajviše nasi bajni srbi. Isto mislim kao ti zemljace ali stalno nailazim na zid ali isto kao i ti necu odustati i ne treba niko odustati. Borci su se borili za svoj narod i niko ne treba da dobije nagradu za to ali drzavnici (mislim na sve politicare i poziciju i opoziciju) trebaju da znaju da se ne bore za svoj džep vec za narod i drzavu koji ih jos i placaju.

Name

Re

05.08.2020 17:07

Ja mislim Ruben's da o tebi treba napraviti reportažu ali kao o psihickom bolesniku

Name

Вук са Дрине

05.08.2020 18:29

Сви ови јадни нешаштићени Крајишници су били издани. Т. Ј. жртвовани, прво од Милошевића па касније Караџића јер био је договор ако Хрвати нападну Крајину В. Р. С и Југословенска Армија улазе у сукоб, Сви ти из колоне су прави јунаци јер имали су вољу да преживе, реално нису имали шансе. Што се тиче отпора код Петриње су Хрвати имали вел губитака, јер се наши нису повукли. А ХЕРОЈ КОРАЋ ЈЕ ДОКАЗАО ДА ЈЕ НАЈВЕЋИ ДИВЕРЗАНТ, И БИЋЕ СПОМЕНУТА ЊЕГОВА ЈУНАЧКА БОРБА У ЈЕД КЊИЗИ И СВИХ ОСТАЛИХ ЈУНАКА, УСКОРО

Name

Pejo

05.08.2020 12:48

Treba pomenuti i Milorada Dodika i Pelješki most kao Srpski nacionalni interes.....

ODGOVORITE
Name

Rubens

05.08.2020 18:34

Ok ako ti mislis da sam ja psiho ne ljutim se sve je za ljude ali... nije mi jasno nesrecni stvore sta tebi smeta u mom komentaru zasto me tako karakterises?dali ti smeta sto sam pomenuo ljudsku velicinu kakav je zivko korac? Dali ti smeta moje geografsko porijeklo tj sve nase briljantne pobjede u sarajevu.dali si bio na suprotnoj strani?ja tebe ne mrzim ako jesi postujem sve borce na svim stranama.sem naravno zlikovaca koji su ubijali civile i zarobljene.ako si moj sunarodnik a mrzis me ocito je problem u tvojoj glavi.vjerovatno si pobjegulja i gnjida kojeg je i vlastita zena prezirala i gadio si joj se pored nje takav ljigav dok su muskarci ginuli.a ako si mlad i potomak nekog dezertera i gnjide treba da mrzis tatu svog nesrecnog beznacajnog stvora ko sto si i ti sam

Name

Ne ne mogu

05.08.2020 14:38

Sinoc nisam mogla da gledam one politicare i popove...i svake godine sebi daju znacaj..ne ni BN nisam gledala ..svi su prenosili govor ljudi koji nam zivot unistavaju....cast Krajiskom izdatom narodu..ja sam njihovu mukj gledala u prolasku kroz Brcko...dok sam majci pomagala da im podijeli ono sto smo imali od hrane...

ODGOVORITE
Name

Nostradamus

05.08.2020 16:25

Tacno tako ni ja ne gledam one skupove koji sluze samo radi politickih poena.Sutra to sve zaborave i nastave da unistavaju nas narod vise nego li nasi neprijatelju ratnih godina.

Name

Проп.чов. Ваљево

06.08.2020 03:05

С Т Р А Ш Н О