СПЦ прославља Светог пророка Илију - Илиндан

Празник старозаветног пророка и новозаветног светитеља Илије кога све хришћанске цркве везују за прошлост и будућност хришћанске цркве и спасења човечанства, Српска православна црква и њени верници обележавају 2. августа.

Према предању свети Илија је био међу пророцима који су се на Тавору поклонили Исусу Христу на дан Преображења Господњег, када се јавио својим ученицима са поукама нове вере, па се зато лик Светог Илије слика на преображенским празничним иконама.

Свети Илија је присутан и у визији светог Јована Богослова у којој се његова улога везује за будућност хришћанске цркве и други долазак на земљу Христа Спаситеља - ново преображење коме се нада и у који верује хришћански свет.

Према књизи Откривења Јовановог, други долазак Христов најавиће Илија са старозаветним пророком Енохом и њиховим страдањем треба да почне ново преображење човечанства.

Верује се да Свети Илија није умро већ да се жив, пламеним кочијама, вазнео на небо па се та сцена слика на празничким илинданским иконама.

Позната је и сцена са Светим Илијом у пећини, у коју се склонио од охолог цара Ахава, а гавран му доноси храну.

Према предању, Илија Тесвићанин рођен је у Тесвиту у Израиљу у 9. веку пре Христа (816. године). Био је жртва прогона цара Ахава који је под утицајем своје жене Језавеље напустио Мојсијеву веру и "славио туђе богове".

Српски народ многе природне појаве приписује Светом Илији којем је преласком у хришћанство приписао и особине свог старог бога Перуна, који је управљао муњама и громовима.

Свети Илија Громовник, како га још зову у народу, пада у најсушније и најтоплије доба године, а обичај је да се на његов празник не ради у пољу - да се не би навукао гнев светитеља.

Свети Илија је у Србији слава ваздухопловаца, обнародована указом из 1924. године. Са пропашћу Краљевине Југославије прекинута је ова традиција ваздухопловаца, али је обновљена 1992. године.

(РТС)