Ристо Марјановић - свједок српског народа

Прије 106 година, 28. јула 1914. године  нападом Аустругарске преко ријеке Дрине на Краљевину Србију почео је Први свијетски рат, познат још и као Велики рат.

Република Српска 01.08.2020 | 20:05
Ристо Марјановић - свједок српског народа

Захваљујући најпознатијем српском фоторепортеру Ристи Марјановићу, ратном извјештачу великих свјетских новина, свијет је упознат са борбом српског народа у одбрани отаџбине и великим злочинима окупатора. Овај велики човјек заслужио је да се и овога љета помене и он и његово величанствено дјело.

Ристо Марјановић из села Раденковић на сјеверу Мачве први је српски ратни фоторепортер и најзначајнији свједок балканских радова и Првог свјетског рата. На фронту је био ратни извјештач Врховне спрске команде, па су тако све водеће европске новине, првенствено француске, објављивале његове текстове и потресне фотографије са српског ратишта на Дрини, Церу, Колубари...

Највише пажње свјетске јавности привукле су Ристине фотографије о страдању српског народа и до тада невиђеним злочинима разјарених аустоугарских хорди у плавим униформама.

Марјановић је свједочење о Великом рату, на самом његовом почетку, у најсудбоноснијим данима љета 1914. године, пером и камером започео на Церу, а потом је пратио српску војску до Колубаре и осталих ратишта, преживио је албанску голготу, а извјештавао је касније и са Солунског фронта..

Оно што је најважније у његовом репортерском раду јесте свједочење о звјерствима аустроугрске солдатеске у Мачви, у Лешници, Прњавору и другим мјестима. Снимао је војнике, избјеглице, нејач, страдања, погибаније... Све.

Једна од његових занимљивих фотографија јесте и она када жене помажу српским војницима да гурају топове на Церу. Прича се да је тај снимак имао великог одјека у европској и америчкој јавности, јер је показано како се голоруку народ, па и жене бране своју отаџбину. Свјетска штампа их је назвала храбрим ратницама и тихим хероинама из сјенке.

Ратни албум Ристе Марјановића од 1912-1915. Године, јер је раније био фоторепортер у балканским ратовима које је водила Србија, веома је драгоцјен свједок, садржајан је, па се због тога још увијек изучава и користи.

 

Да није тих фотографија на којима су војници, дјеца, официри, жене, нејач, рањеници, Врховна команда, страдалници, попаљена села и градови, ратне болнице, именовани и непознати ратници – скоро је да не би ни било аутентичних фотографија, истинитих докумената насталих у херојској борби српског народа која је започела 28. јула 1914. године, прво нападом на Београд са ратних бродова, монитора, а онда пјешадијом и артиљеријом – свом силом - преко Дрине на Самуровића ади и Курјачици код семберских села Амајлије и Батар.    

Ристо Марјановић био је фоторепортер свјетског гласа, велики мајстор, јер његови снимци осим документарног имају и умјетничку вријдност, па зато и сада могу, стотину и више године од настанка његових ратних фотографија, бити путоказ и савременим репортерима који, за разлику од њега, имају најсавременију фототехнику.

Врховна српска команда га је послије преласка албанских планина, послала у Париз да припреми изложбу ратне фотографије о борби српског народна. Он то чини 1916. године, а након тога поставка је приказана и у Уједињеном краљевству и Сједињеним Америчким Државама.

По повратку из Европе на Солунском фронту Ристо Марјановић је добио задатак да настави снимање и да извјештава са бојишта. Послије ослобођења, радио је у прес бироу Министарства спољних послова и Агенцији Авала. 

У Другом свјетском рату одбија сарадњу са Нијемцима и квислинзима, али наставља у тајности да снима, па је тако и октобра 1944. године фотографисао улазак Народноослободилачке војске у Београд.

У новој држави наставља да ради у Новинској агенцији Тањуг. Умро је 1969. године у Београду у осамдесет трећој години живота.

Забиљежена је и занимљива прича о сусрету Ристе Марјановића са својим Раденковчанима, војницима из његовог родног села. Мачвани су одбили да се фотографишу, јер су тврдили да ће након тога сви изгинути, али их је Ристо увјерио да ће сви који  он сними преживјети рат и вратити се кући.

- Тако је и било. Раденковчани су се окупили, а међу њима и мој дјед Иван Филиповић, резервни официр, стали су испред Ристине камере и начињена је чувена фотогрфија која се сада чува у великом броју раденковачких кућа. И заиста се догодило – нико од Ристиних комшија из Мачве, које је фотографисао на Солунском фронту, није погинуо и сви су се вратили живи и здрави кући, каже књижевник и новинар Миомир Филиповић Фића. 

И ова годишњица, додуше стотину шеста од почетка Великог рата, прилика је да се и на овај начин присјетимо тих херосјких дана спрског народа и оних који су се борили за слободу отаџбине, па и легендарсног фоторепортера Ристе Марјановића, родом Мачванина, али хуманисте свјетског гласа.

БН телевизија је овом великану журнализма и умјетнику, али и тим судбоносним данима за опстанак Срба и Србије, те о херојству, издржљивости и величанственој побједи крволочног непријатеља, и до сада посвећивала велику пажњу уз дужно поштовање тих див-јунака.

(БН ТВ/ Аутор: Тихомор Несторовић)

Коментари / 14

Оставите коментар
Name

забринута

01.08.2020 21:07

Има ли посла а не историје?

ОДГОВОРИТЕ
Name

Србин

03.08.2020 06:49

Кад све саберес све то смо могли избјеци ал висе волимо ..јунацку.. политику

Name

ПРИЈЕДОРЧАНИН

03.08.2020 07:15

З авријеме владавине Милорада Додика раддници су остајали без посла, пензионери без пензија, школе без ђака, села без сељака а банке пуне покраденог новца.

Name

брецало

01.08.2020 22:27

Нема посла јер скупстина нема пара хватај пасоса па вани тамо има посла

ОДГОВОРИТЕ
Name

МОБИ ДИК

02.08.2020 15:50

НАРОД БЕЗ ИСТОРИЈЕ је никакав НАРОД зивила СРБИЈА

Name

Трифун

01.08.2020 22:45

Ако нема историје неце бити ни посла. Увјек постоји нека васка којој смета српска историја.Смета ли ти сто амери снимају филм о равногорцима и спасавању америцких пилота.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Митар

01.08.2020 23:36

Каква историја, царе мани се глупости. Имас ли посао?

Name

Историја

02.08.2020 00:25

Она узнемирава оне који мисле да Срби почињу с Југославијом. Моја бака, очева мати је сироче јер јој је отац умро у маршу кроз Албанију. Сваки рат је узео некога и ја то не могу заборавити у име лажног братства и јединства.

Name

Да

02.08.2020 11:05

Смета ми све оно сто ти твоји Амери раде. Све сто раде раде за себе а не сто воле Србе. Јер те исте Србе су три пута гадјали бомбама и мани се те приче. Помогли су Хрвате да се ријесе Срба, помогли су Сиптаре да се ријесе Срба, помогли су Босње да се покушају ријесити Срба и ти ми њих хвалис. Кад у овом задњем нису успјели онда су на Хашком суду осакатили Српски војницки корпус и помогли Енглезима да сигматизују Српски народ. Сит сам ја Амера каубоја. Сит.

Name

Вирус

02.08.2020 12:13

Браво Трифуне само коме прицати.

Name

ИзГерманије

02.08.2020 03:31

Ко о чему срби о јунаштву, и ратовима боље ни заслужили нисмо.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Марко

02.08.2020 05:47

Код нас добри људи док су зиви ниста не вриједе,само олос је добар он се доцепа некако власти и кроји свима капу.А онда добри цовјек кад умре поцне се писати и говорити о њему како је био добар србин,добар цовјек и како је задузио свој народ по нецему.А олос док је зив сви га цијене и постују а тек кад умре или оде са власти о њему све најгоре,Цудан смо ми народ.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Дзони

02.08.2020 15:54

Тако це се писати о милету додигу као највецем српском јунаку

Name

Www

02.08.2020 17:45

Народ без историје је исто сто дрво без коријена.Под хитно треба измјенити закон о образовању и увест у истирију висе градива о борбама за ислободјwње српског нароса криз вјекове.Нико не мрзи други народ али који исвајаци нису долазили да освоје ове просторе ,а у истирији це се наци и многе лицности из других народа који нису прихватили тудју цизму и заједно са сроским народом извојевали слободу.