Уставни суд Српске одбио захтјев кладионичара

Након што им је власт у Српској завукла руку у џеп и узела милионе марака кроз нови Закон о играма на срећу, приватни приређивачи су изгубили још једну правну битку.

Република Српска 31.07.2020 | 19:47

Уставни суд РС је одбио њихов захтјев за утврђивање неуставности тог законског рјешења. Суд се прогласио ненадлежним, одбијајући да се уопште упусти у приспитивања уставност акта и тиме дајући за право Народној скупштини да доноси законе како жели, ако су „у складу са Пословником“, преноси портал ЦАПИТАЛ.

Апелацију је поднијела компанија “Моззарт” указујући на то да је закон усвојен по хитном поступку иако за то нису били испуњени услови прописани Пословником Народне Скупштине РС.

Наиме, они су сматрали да је Влада РС као предлагач закона у образложењу и у јавности различито образложила разлоге за доношење закона по хитном поступку као и да ни један од наведених разлога не испуњава услове за доношење закона по хитном поступку.

“Доношењем закона по хитном поступку, а без образложења које даје разумно оправдање законодавцу за такво поступање, и усвајањем закона супротно утврђеном поступку нарушени су принципи правне сигурности, владавине права, парламентарне демократије и подјеле власти на којим се темељи уставно уређење Републике Српске”, навели су предлагачи.

У допуни свог приједлога они су покушали да оспоре и чињеницу да је закон на снагу ступио дан након објављивања у Службеном гласнику, што је како кажу у супротности са Уставом, јер нису дати оправдани разлози за раније ступање на снагу.

Из Народне скупштине су се бранили да “Моззарт” на погрешан начин тумачи одредбе Устава на чије се кршење позива. Додали су како је законодавац својом Одлуком утврдио да постоје нарочито оправдани разлози за његово раније ступање на снагу, због чега су суду предложили да апелацију одбаци.

Суд је са друге стране утврдио да Устав не садржи детаљне одредбе о самом поступку доношења закона, других прописа и општих аката, већ даје овлашћење Народној скупштини да то питање аутономно уреди својим актом.

“Суд је оцијенио да поступак доношења закона, који је уређен пословничким одредбама није уставноправно питање о коме је надлежан да одлучује Уставни суд”, наводи се у одлуци.

Двоје судија дало издвојено мишљење

Међутим, нису се све судије сложиле са овим закључком. Двоје од њих девет дало је издвојено мишљење.

Судија Ирена Мојовић је навела како пословник Народне скупштине има законску снагу па самим тим је у директној вези са Уставом.

“Мишљења сам да је Уставни суд Републике Српске у овом предмету био надлежан за доношење одлуке по иницијативи за поступање по приједлогу за оцјењивање уставности Закона о играма на срећу усвојеном по хитном поступку. Дакле, у оквиру своје уставне надлежности, испитавши чињенице које доказују уставност саме процедуре доношења Закона по хитном поступку, Уставни суд је требало да утврди да ли је поступак био спроведен сагласно Уставу и Пословнику о раду Народне скупштине”, казала је она.

Њен колега, судија Душко Медић, који је такође дао издвојено мишљење у којем се противи одлуци већине.

Додаје како судска контрола уставности коју врше уставни судови претпоставља да законодавац није потпуно суверен и да је његова надлежност, у принципу, ограничена.

“Поставља се питање каквог смисла има доношење Пословника ако његове веће повреде не би имале за посљедицу поништење аката који су из таквих повреда проистекли. Народна скупштина Републике Српске је дужна да се држи Пословника који је сама донијела, јер се због његове битне повреде може оспорити уставност донесеног акта. У противном, постојала би неограничена власт законодавног органа”, навео је судија Медић.

Предраг Барош, правни заступник “Моззарт”-а није желио да коментарише одлуку. Мишљење смо покушали да добијемо и од Асоцијације легалних приређивача на срећу (АЛПИС) али су им сви бројеви које су навели на свом сајту угашени.

Подсјећамо, Народна скупштина РС је у марту прошле године по хитном поступку и без јавне расправе усвојила Закон о играма на срећу, а који је подигао велику прашину у јавност.

Приређивачи игара су истицали да ће због овог закона 2.500 радника остати без посла и да ће се легалне домаће кладионице које послују у Српској затворити. Пред судом у Вашингтону су тужили Републику Српску и траже накнаду штете од 35 милиона евра.

С друге стране, Министарство финансија РС, које је предложило закон, убјеђивало је јавност да ће он донијети скоро дупло већи прилив новца у буџет, односно најмање 60 милиона КМ. Наводили су и да је циљ унапређење организовања игара на срећу и њихово увођење у законске оквире, као и јачање улоге “Лутрије Републике Српске” на тржишту.

Након годину и три мјесеца од када је закон на снази, многи сматрају да његова примјена иде директно у корист власти која је због појединих приватних интереса преузела монопол над електронским играма на срећу. Такође, у “игру” су укључени и страни партнери упитног кредибилитета.

Шта се све дешавало прије и после усвајања Закона о играма на срећу РС портал ЦАПИТАЛ је писао у тексту  “Све на црно: Државно коцкање новцем грађана Српске”.

(ЦАПИТАЛ)