Како је због опкладе настала "Друга Жикина династија"?!

Вест да ће чувени филмски серијал "Жикина династија" добити наставак, ових дана постала је главни медијски наслов и то у оштрој конкуренцији "ковид" извештаја и политичких догађаја.

Забава 31.07.2020 | 15:36
Како је због опкладе настала "Друга Жикина династија"?!

Многима је у невеселим временима измамила осмех на лице, баш као што то деценијама чине ови филмови у премијерним, па и безбројним репризним издањима.

Осим првог остварења ("Луде године" 1977.), сва остала сценарија написао је Јован Марковић и тако постао главни "кривац" што породица Жике Павловића и његовог пријатеља Милана Тодоровића не силази с наших малих екрана. За само осам година (од 1980.) провео је југословенску публику кроз филмове "Дошло доба да се љубав проба", "Љуби, љуби,ал` главу не губи", "Какав деда, такав унук","Иди ми, дођи ми", "Шта се згоди кад се љубав роди", "Жикина династија", "Друга Жикина династија" и "Сулуде године"!

Јован Марковић (иначе отац историчара Предрага Марковића, песникиње и драмске списатељице Милене и деда младе глумице Мионе) биће, по речима главног продуцента, "духовни отац" и новог пројекта "Луда година" за који је сценарио написала његова кћи Милена Марковић.

Чиме се, са ове дистанце, може објаснити толика популарност серијала и његових јунака?

- Кад смо их стварали, нисмо то имали у виду. Хтели смо да направимо комерцијални филм који ће бити прихваћен и гледан - каже на почетку разговора за наш лист Јован Марковић. - Поново сам неколико пута одгледао сва остварења и у суштини ми је сада јасно што су била тако популарна. Све приче су врло животне, једноставне и непретенциозне. Најважније је што их прихватају све генерације, без негативних реакција.

Њихов хумор је простодушан и без злобе

- То не умањује вредност сатиричних и других компоненти, али је важно не компликовати ствари. Гледао сам неке наше нове комедије и мислим да је у претенциозности њихов проблем... Једноставност и топлина нама су донели велики број гледалаца, па и трајну актуелност. У средишту приче је вечита шема: господин на једној страни, а на другој сељак који побеђује својом довитљивошћу. Вечита тема је и сукоб генерација. Понекад последице тог сукоба могу бити и трагичне, али ја сам га узео са најбезазленије стране. Подсетићу вас на сцену када Жика (Гидра) виче на сина што није целу ноћ дошао кући. Посвађају се, он чак извуче каиш да га бије. И шта уради Жика кад остане сам у соби? Насмеје се и каже: "Сав је на мене"! Мора мало да се патријархално "искаиша", али му је у ствари мило што је син такав.

Хтео је и да одустане од наставка али:

- Сваког дана у Дому синдиката окупљала се екипа, пила кафицу и чекала шта ће да буде. Онда се деси да смо код Бате у Кораћици седели Гидра и ја. Почне прича "оћеш-нећеш", на крају, опкладисмо се у два јагњета да ћу да напишем сценарио и то за ноћ! Брже-боље њих двојица позову телефоном нашу пријатељицу и сарадницу Миру Лукић која је имала електричну машину. Увече Бата јагњад стави на ражањ, ја ујутру донесем 140 откуцаних страница, а Гидра - плати опкладу. Док смо се ми још гостили, сценарио је послат екипи. Кад сам се следећег дана вратио у Београд, снимање је већ било заказано! Објекти су остали исти, нису биле потребне никакве припреме. Тако је настала " Друга Жикина династија" - завршава Марковић.

Извор: Ало.рс Фото: принтсцреен

Коментари / 0

Оставите коментар