Проблеми сточара: Бикови утовљени, купаца нема

Организованим, робним товом бикова на велико, у Семберији се бави више од двадесет сточара, а скоро да нема домаћинства које тови од два па до пет бикова искључиво намијењених тржишту.

Република Српска 28.07.2020 | 20:00

По квалитету утовљених грла семберски сточари су надалеко познати, али ово љето ће сви упамтити по слабој потражњи стоке, јер купаца скоро да и нема, па су узгајивачии принуђени да наставе да хране бикове, чиме повећавају ионако велике трошкове у овом послу.

Тов јунади и бикова у Семберији обавља се на најсвременији начин, према савјетима ветеринара и у квалитетно припремљеним стајама. И то је, најчешће, главно опредјељење сточара, јер су сву биљну производњу на свом имању – траве, дјетелине, силажни и меркантилни кукуруз те друге врсте крмног биља – усмјерили у тов говеда.

Тим спојем ратарства и сточарства успијевају да остваре бољи доходак, јер све што произведу на њивама искористе у својим шталама. Набављају једино индустријску сточну храну, минералне и друге компоненте.

Већина њих уз тов бикова гаји и краве музаре, па производе млијеко. И то је веома користан посао, јер се сав расни мушки подмладак оставља за тов, а женска телад или се продаје или се њима поправља расни састав говеда у властитом домаћинству.

Све је ово до недавно ишло добро, док су се утовљена грла могла продавати, док је било извоза у Турску и друге земље. Сада је слика посве другачија – утовљене бикове нема ко да купи. Једноставно, нема ни купаца из Федерације БиХ који су, иначе, најзначајнији у овом послу.

– Ових дана цијена утовљених бикова је од три до 3,70 КМ, што је веома ниска цијена. Купац условљава – каже да су грла престарила и наводно траже јунад, али док су бикови били у најбољој класи купаца није било, каже Ђоко Алексић, сточар из Батковића код Бијељине.

Он напомиње да и даље мора хранити бикове – првенствено да не изгубе на тежини, али живо марвинче се не може препустити да гладује. То значајно повећава трошкове ионако скупог това говеда.

– На овај начин утовљеник, када се прерачунају улагања, „поједе сам себе“, што значи да додатна исхрана   „прогута“ оно што би сточар могао зарадити, каже Алексић.

Већина домаћина, бар оних са мањим пословима, који тове до десетак грла, одустају од овога посла, па се опредјељује за ратарство, а само понеки наставља са  производњом млијека, свакако у мањим количина, а све то да производњу житарица и крмног биља искористе на властитом имању.

– Оставио сам неколико музних крава и посветио сам се ратарству, јер је сточарство постало несигирна производња, каже Илија Лазић из Велиног Села.

Слично је поступио и Милош Петровић из Броца. Оставио је само три јунца да тови и четири краве да производи млијеко.
- Моја два сина значајно су на својим имањима смањила тов говеда. Тренутно имају већ утовљено двадесет једно грло, а купаца нема. Ваљда је стао извоз говеђег меса, шта ли, али вјерујем да на све ово утиче и корона вирис и све што је у вези с њим, напомиње Петровић.

И још нешто – да би могли на домаћем тржишту да продају купцима из других крајева и Федерације БиХ, сточар мора да прибави неколико докумената и да изврши здравствени преглед утовљеног грла. А за то су потребна додатна и веома значајна новчана средства.

Све у свему, пољопривредници, како кажу, препуштени су сами себи, молећи се да крене извоз говеђег меса и да им се посрећи да им у двориште дође купац.

(Тихомир Несторовић / БН НТВ)