Ко је српски доктор који је постао милионер

Три професора школе медицине Универзитета Саутхемптон дошла су ове недеље до "револуционарног открића" у третману пацијената оболелих од Ковида-19 и истовремено постали милионери, а међу њима је и "наше горе лист" професор Ратко Ђукановић.

Србија 27.07.2020 | 18:21

Пре скоро две деценије Ђукановић и његове колеге Стивен Холгејт и Дона Дејвис открили су да људи који болују од астме и хроничне болести плућа немају протеин назван интерферон бета, који помаже у борби организма против грипа.

Схватили су да се одбрана пацијента од вируса може појачати уколико се замени недостајући протеин.

Академици су основали компанију “Синерџен” како би своје откриће трансформисали у третман, пише “Гардијан”. Компанија је изашла на берзу 2004, али је уговор са “АстраЗенеком” о третману вирусних инфекција код астматичара пропао, а акције колапсирале.

Неколико година касније, са пандемијом корона вируса, свет је одједном постао очајан за било каквом терапијом која би помогла код отежаног дисања оболелих.

Након што су иницијални резултати истраживања научног трија објављена ове недеље, акције “Синерџена” су скочиле за више од 3.000 одсто, а вредност укупног удела директора компаније од 2,6% процењена је на преко седам милиона фунти, наводи “Гардијан”.

“Кад се појавила пандемија корона вируса још у јануару смо схватили да ћемо можда имати важну улогу у одбрани од вируса. Стога смо кренули да поставимо клиничко тестирање у фебруару и марту, у ишчекивању да вирус дође у Велику Британију, што се и догодило. Тестирање је почело кад су људи почели да пуне болнице”, рекао је Ричард Марсден, извршни директор “Синерџена”.

Резултати иницијалног испитивања, који су објављени ове недеље, показују да пацијенти оболели од Ковида-19 који су добили специјалну формулу интерферон бета лека Ђукановића и његових колега звану СНГ001, испоручену директно у њихове дисајне путеве уз помоћ небулизера, имали два до три пута већу шансу за опоравак од оних који су добили плацебо.

Чим су објављени резултати њиховог испитивања, ујутро 21. јула, акције су скочиле. До ручка су порасле за 540 одсто.

Ђукановић (65), професор медицине, има удео у компанији од 0,56 одсто, а вредност његових акција је за само један дан скочила са око 300.000 на 1,6 милиона фунти. Професор имунофармакологије Холгејт (73) има 0,59 одсто удела, чија се вредност попела на 1,7 милиона, док је трећи академик, професорка молекуларне биологије Дејвис (67) имала сличан удео преко друге компаније, како наводи “Гардијан”.

Ђунаковић, који важиза једног од најбољих светских стручњака на пољу астме и хроничне опструктивне болести плућа, је у недавном интервјуу за “Недељник” говорио о вези између нивоа витамина Д и имуног одговора пацијента на корона вирус.

“Ниво витамина Д у организму у директној је вези са тиме да ли ће се пацијент изборити с короном или неће, то показују нове епидемиолошке студије”, рекао је он.

Ђукановић је тада истакао да се до појаве вакцине прво треба заштити физички од корона вируса.

"Треба имати сељачку логику. Ако ми пљунеш у лице, а ја имам маску, та пљувачка неће доћи до мене. Пљувачка или мале капљице, то је исти принцип. Прати руке, не треба се руковати. Нормално, хигијена просторија је важна, јавних просторија", навео је он.

Ђукановић, који је према подацима портала “ЛинкедИн” студирао медицину у Женеви и Београду, професор је респираторне медицине Универзитета Саухемптон већ 16 година. Такође је директор Респираторног биомедицинског истраживачког одељења Универзитета Саутхемптон и директор Саутхемптон центра за биомедицинска истраживања.

Води и Групу за инфламаторне ћелије, која се фокусира на улогу тих ћелија код астме и хроничне опструктивне плућне болести. Почасни је консултант за респираторну медицину НХС труста болница Универзитета Саутхемптон.

Оно што је у средишту истраживања Ђукановића и његове групе је употреба ткива и ћелија из дисајних путева добровољних пацијената са хроничним обољењима уз помоћ фибреоптичне бронхоскопије, ресекције плућног ткива током рутинске торакалне хирургије и испљувка изазваног инхалираним хипертоничним раствором, како пише на сајту Соутхамптон.ац.ук.

У истраживања којима се бави научни тим са Ђукановићем спадају, како наводи портал, регулација имуне реакције код астме изазване алергијом, инфламаторни механизми дисајних путева узроковани алергенима и узрочницима инфекције, биомаркери хроничних болести дисајних путева и ИФНß као нови третман за погоршање астме узрокованог прехладом (које води Дона Дејвис).

Ђукановић се бави и истраживањем на плану ефикасности и механизама деловања нових лекова за астму. Он је већ дуго година заинтересован за побољшање разумевања функције постојећих и нових лекова за хроничне болести дисајних путева, наводи Соутхамптон.ац.ук.

Компанија Ђукановића, Холгејта и Дејвисове “Синерџен” већ је наручила од “Рентшлера” да крене са производњом залиха, са циљем да више од милион доза њиховог третмана буде спремно за могући други талас корона вируса на зиму.

У будућности би лек научног трија могао да се даје медицинским радницима и рањивим слојевима становништва пре појаве другог таласа корона или неког новог вируса, истиче “Гардијан”.

(Мондо/Блиц/Гардијан)