Ko je srpski doktor koji je postao milioner

Tri profesora škole medicine Univerziteta Sauthempton došla su ove nedelje do "revolucionarnog otkrića" u tretmanu pacijenata obolelih od Kovida-19 i istovremeno postali milioneri, a među njima je i "naše gore list" profesor Ratko Đukanović.

Srbija 27.07.2020 | 18:21

Pre skoro dve decenije Đukanović i njegove kolege Stiven Holgejt i Dona Dejvis otkrili su da ljudi koji boluju od astme i hronične bolesti pluća nemaju protein nazvan interferon beta, koji pomaže u borbi organizma protiv gripa.

Shvatili su da se odbrana pacijenta od virusa može pojačati ukoliko se zameni nedostajući protein.

Akademici su osnovali kompaniju “Sinerdžen” kako bi svoje otkriće transformisali u tretman, piše “Gardijan”. Kompanija je izašla na berzu 2004, ali je ugovor sa “AstraZenekom” o tretmanu virusnih infekcija kod astmatičara propao, a akcije kolapsirale.

Nekoliko godina kasnije, sa pandemijom korona virusa, svet je odjednom postao očajan za bilo kakvom terapijom koja bi pomogla kod otežanog disanja obolelih.

Nakon što su inicijalni rezultati istraživanja naučnog trija objavljena ove nedelje, akcije “Sinerdžena” su skočile za više od 3.000 odsto, a vrednost ukupnog udela direktora kompanije od 2,6% procenjena je na preko sedam miliona funti, navodi “Gardijan”.

“Kad se pojavila pandemija korona virusa još u januaru smo shvatili da ćemo možda imati važnu ulogu u odbrani od virusa. Stoga smo krenuli da postavimo kliničko testiranje u februaru i martu, u iščekivanju da virus dođe u Veliku Britaniju, što se i dogodilo. Testiranje je počelo kad su ljudi počeli da pune bolnice”, rekao je Ričard Marsden, izvršni direktor “Sinerdžena”.

Rezultati inicijalnog ispitivanja, koji su objavljeni ove nedelje, pokazuju da pacijenti oboleli od Kovida-19 koji su dobili specijalnu formulu interferon beta leka Đukanovića i njegovih kolega zvanu SNG001, isporučenu direktno u njihove disajne puteve uz pomoć nebulizera, imali dva do tri puta veću šansu za oporavak od onih koji su dobili placebo.

Čim su objavljeni rezultati njihovog ispitivanja, ujutro 21. jula, akcije su skočile. Do ručka su porasle za 540 odsto.

Đukanović (65), profesor medicine, ima udeo u kompaniji od 0,56 odsto, a vrednost njegovih akcija je za samo jedan dan skočila sa oko 300.000 na 1,6 miliona funti. Profesor imunofarmakologije Holgejt (73) ima 0,59 odsto udela, čija se vrednost popela na 1,7 miliona, dok je treći akademik, profesorka molekularne biologije Dejvis (67) imala sličan udeo preko druge kompanije, kako navodi “Gardijan”.

Đunaković, koji važiza jednog od najboljih svetskih stručnjaka na polju astme i hronične opstruktivne bolesti pluća, je u nedavnom intervjuu za “Nedeljnik” govorio o vezi između nivoa vitamina D i imunog odgovora pacijenta na korona virus.

“Nivo vitamina D u organizmu u direktnoj je vezi sa time da li će se pacijent izboriti s koronom ili neće, to pokazuju nove epidemiološke studije”, rekao je on.

Đukanović je tada istakao da se do pojave vakcine prvo treba zaštiti fizički od korona virusa.

"Treba imati seljačku logiku. Ako mi pljuneš u lice, a ja imam masku, ta pljuvačka neće doći do mene. Pljuvačka ili male kapljice, to je isti princip. Prati ruke, ne treba se rukovati. Normalno, higijena prostorija je važna, javnih prostorija", naveo je on.

Đukanović, koji je prema podacima portala “LinkedIn” studirao medicinu u Ženevi i Beogradu, profesor je respiratorne medicine Univerziteta Sauhempton već 16 godina. Takođe je direktor Respiratornog biomedicinskog istraživačkog odeljenja Univerziteta Sauthempton i direktor Sauthempton centra za biomedicinska istraživanja.

Vodi i Grupu za inflamatorne ćelije, koja se fokusira na ulogu tih ćelija kod astme i hronične opstruktivne plućne bolesti. Počasni je konsultant za respiratornu medicinu NHS trusta bolnica Univerziteta Sauthempton.

Ono što je u središtu istraživanja Đukanovića i njegove grupe je upotreba tkiva i ćelija iz disajnih puteva dobrovoljnih pacijenata sa hroničnim oboljenjima uz pomoć fibreoptične bronhoskopije, resekcije plućnog tkiva tokom rutinske torakalne hirurgije i ispljuvka izazvanog inhaliranim hipertoničnim rastvorom, kako piše na sajtu Southampton.ac.uk.

U istraživanja kojima se bavi naučni tim sa Đukanovićem spadaju, kako navodi portal, regulacija imune reakcije kod astme izazvane alergijom, inflamatorni mehanizmi disajnih puteva uzrokovani alergenima i uzročnicima infekcije, biomarkeri hroničnih bolesti disajnih puteva i IFNß kao novi tretman za pogoršanje astme uzrokovanog prehladom (koje vodi Dona Dejvis).

Đukanović se bavi i istraživanjem na planu efikasnosti i mehanizama delovanja novih lekova za astmu. On je već dugo godina zainteresovan za poboljšanje razumevanja funkcije postojećih i novih lekova za hronične bolesti disajnih puteva, navodi Southampton.ac.uk.

Kompanija Đukanovića, Holgejta i Dejvisove “Sinerdžen” već je naručila od “Rentšlera” da krene sa proizvodnjom zaliha, sa ciljem da više od milion doza njihovog tretmana bude spremno za mogući drugi talas korona virusa na zimu.

U budućnosti bi lek naučnog trija mogao da se daje medicinskim radnicima i ranjivim slojevima stanovništva pre pojave drugog talasa korona ili nekog novog virusa, ističe “Gardijan”.

(Mondo/Blic/Gardijan)