Италегзит: Креће ли Италија путем Велике Британије?

Док Европска унија ради на јачању институционалне инфраструктуре и реализацији буџетског плана за наредних седам година, из још једне земље стижу наговјештаји преиспитивања чланства у Унији. То је Италија. Иницијатор је бивши сенатор чија је жеља да његова земља крене путем Велике Британије.

Свијет 26.07.2020 | 10:47

По узору на Брегзит, италијански сенатор Ђанлуиђи Парагоне покренуо је Италегзит, суверенистичку странку која има за циљ да Италију изведе из Европске уније.

На то се одлучио само два дана послије сусрета са Најџелом Фараџом, лидером странке "Брегзит", који је играо кључну улогу у одлуци Велике Британије да напусти Унију.

Парагоне је бивши члан Покрета 5 звездица, антисистемске партије, и бивши телевизијски новинар.

Парагоне је евроскептик, и не види будућност европског пројекта.

Чак ни послије изгласавања економског фонда за опоравак од последица пандемије ковида 19, вредан 750 милијарди евра, и чињенице да ће прва корисница бити италијанска економија.

Већина Италијана не жели да напусти Унију

За присталице Уније то је доказ обновљене кохезије и визије за даљу борбу против епидемије, док Парагоне сматра да је то још једна европска заблуда.

Већина Италијана, међутим не жели да напусти Унију. Само у одређеним моментима, између 30 и 40 одсто изјашњава се за напуштање Уније, а такви су биле кризе у еврозони, или најновије, изазване пандемијом ковида 19.

Тада је становништво, разочарано недостатком солидарности и брзе подршке Уније, скидало европску заставу и на њено мјесто постављали кинеску, у знак захвалности народу ове земље за допремљену медицинску помоћ.

Ђанлуиђи Парагоне је напустио "Покрет пет звездица" послије формирања владе са проевропском Демократском странком прошле године.

Чак је и десничарска Лига Матеа Салвинија, позната по снажној критици европских институција, ублажила свој став, тако да је Ђанлуиђи Парагоне остао највећи криричар Уније.

Колико ће бити успјешан, зависиће с једне стране, од његове способности да формира страначку инфраструктуру; с друге стране, од степена ангажовања Европске уније да спроведе институционалне реформе и врати се основном принципу постојања – солидарности међу државама и народима.

(Агенције)