Стара Бијељина: Улица хотелијера, трговаца, сликара...

Први хотел у Бијељини, Хотел “Национал”, налазио се у данашњој Улици Војводе Степе Степановића. Та зграда и данас постоји, али је прилично руинирана. Није само по томе ова улица чувена, у њој се налазила и прва Полицијска станица у Бијељини, Католичка црква из 1887. године , као и прва средња школа у Бијељини, Трговачка школа, у периоду између два рата Дјевојачка школа. Откривамо неке од тајни ове старе бијељинске улице...

Република Српска 24.07.2020 | 14:39

За вријеме турске владавине у Бијељини, Улица Војводе Степе Степановића, као и други дијелови града припадали су тзв. Махалама. Када је Аустро-Угарска преузела власт, улица је добила име “Черни”, а након тога звала се “Вилсонова”, по америчком предсједнику.

“Онда је била Улица Анте Банасовића, по једном комунистичком посланику за вријеме комунистичке Југославије. Од 1992. године је Улица Војводе Степе, чувеног српског војводе из Првог свјетског рата, побједника на Церу”, појашњава Зоран Мидановић, кустос у Музеју Семберије.

Једна је од краћих улица у Бијељини, али богатог историјата. На њеном почетку је, између два свјетска рата изграђена Полицијска станица, и била је у тој функцији до 1988. године, тачније изградње нове зграде Полицијске управе.

“После ње је једна од најрепрезентативнијих зграда у овој улици, прва средња школа у Бијељини, Трговачка школа. То је данашња Основна школа “Вук Караџић”. Првобитно је та школа била у згради до Музеја, а када је 1900. изграђена ова лијепа грађевина у неокласичном стилу, ту и пресељена. Њу је похађао и Родољуб Чолаковић, познати револуционар из Бијељине, касније је у Сарајеву студирао Трговачку академију”, додаје кустос у Музеју Семберије.

Између два свјетска рата била је функцији Дјевојачке школе, гдје су се училе тзв. женске дисциплине попут хеклања, везења или кројења. Након Другог свјетског рата је основна школа, прво “Мирко Филиповић”, данас “Вук Караџић”. Богата орнаментика и декорације су нажалост скинути, вјероватно ради лакшег кречења. Преко пута ње је Католичка црква.

“По првом попису из доба Аустро-Угарске из 1899. године, у Бијељини је живио један католик, кафеџија. Доласком Аустроугарске, католичанство се шири. Кад је број католика, и то углавном Мађара, прешао 1000, 1887. године је направљена прва црква”, каже Мидановић.

Тај привремени објекат је 1904. замијењен садашњом зградом. Преко пута ње се налазила једна од најљепших приватних кућа у Бијељини, професора у Гимназији Хајнриха Бурмана. Нажалост, срушена. Она која на срећу још постоји је кућа првог бијељинског академског сликара, Миленка Атанацковића.

“Он је рођен у Шиду 1875. године, дуго година је радио у Гимназији. Занимљиво, он је радио сценографију за прву представу Позоришта `Сцена` 1935. управо овдје у близини, у објекту `Соколског дома`, који се тренутно, хвала Богу коначно реновира”, наводи Зоран Мидановић.

На њу је наслоњена зграда бившег хотела, првог у Бијељини.

“Прво се звао `Кровн принц Рудолф`, направљен вјероватно 1881. године. Тачно преко пута улаза у касарну. Онда 1990. године, један од Девалда, а Девалди су чувена њемачка породица, из Новог Села, који су имали и Циглане у старој Бијељини, направио је Хотел `Национал`. Послије су то купили Ђукановићи, чувена бијељинска породица аутопревозника. Између два рата хотел је носио име `Србија`. Сада објекат служи као `зграда солидарности`, гдје су сиромашне породице добијале станове за вријеме социјалистичке Југославије. Још је, што би се рекло `у животу`, али изузетно руиниран, не би нико рекао да је то био један од бољих хотела у Бијељини". 

Улаз из улице води и до касарне која такође носи име “Војводе Степе Степановића”. Између два рата, подаци кажу, чувени српски војсковођа је боравио у инспекцији у Босни.

“И послије три дана се вратио у Београд, а када су га питали за коментар и утиске рекао је - `Никад Србија од њих никакве користи неће имати`. За три дана је схватио с ким има посла, и апсолутно је био у праву. То је био онај паметни српски сељак, рођен у Кумодражу, на Авали”, закључује Мидановић.

Сам крај улице био је у власништву једне од најбогатијих бијељинских породица, првих аутопревозника Ђукановића. Улица је некада имала и дрворед и тротоар, била поплочана чвстом шљунковитом подлогом, а оно што је највише обиљежило је први хотел у Бијељини, Хотел “Национал”...

БН ТВ