Да ли се Григорије Дурић одриче комфора и улази у политику?

Како прише "Информер", владика Григорије промовисан је посљедњих дана у дијелу јавности као потенцијални кандидат на наредним предсједничким изборима те аналитичари указују да би то могао бити само маневар владике, кога, иначе, виде као гордог човјека, да ојача своје позиције унутар цркве и да он, заправо, "гађа" мјесто патријарха, а не предсједника.

Србија 18.07.2020 | 17:17

"Информер" пише да је на Фацебооку покренуто неколико група које владику промовишу као будућег предсједника Републике, али је "тежину" цијелој тој причи дао лидер ПСГ-а Сергеј Трифуновић, који је у једном интервјуу рекао да Григорија као предсједничког кандидата види неформални лидер Савеза за Србију Драган Ђилас. 

Некадашња чланица ДС-а Гордана Чомић изјавила је да за владику, за којег каже да му је ријеч блага, не може да гласа при избору за патријарха, а да на предсједничким изборима за њега неће гласати, јер како је написала на друштвеној мрежи, "не воли ни кад је благом речју покушавају правити будалом".

- Владика Григорије на почетку мора објаснити своје послове у БиХ. Мора објаснити увреде и бацање клетви на новинаре. Мора објаснити и освештавање четничког парка - реаговао је данас портпарол ЛСВ-а Александар Мартон.

Вјерски аналитичар Жељко Ињац начелно указује да је питање да ли би владика уопште могао да придобије гласове вјерника и десничара, на које рачуна опозиција која га промовише, јер како оцјењује, код вјерника СПЦ-а не постоји одушевљење политичким ангажманом владике Григорија нити подршка, колико га, сматра, подржавају либерално лијеви кругови.

Ињац, иначе, не вјерује да би владика желио да уђе у политику и сматра да је ово његов начин да се јаче позиционира у црквеним круговима, односно да се, уколико буде прилике, наметне за избор новог патријарха, јер се, како каже, већ сада назире више кандидата.

Подсјећа да је то стара жеља владике Григорија, још у вријеме када је Борис Тадић био предсједник Србије.

- Мислим да је то један његов политички маневар, али у Цркви, а не у званичној политици - каже Ињац.

Сматра да владика Григорије не би желио да "остане без свог монашког комфора" и наводи да монаси данас живе врло лагодно, поготово епископи, који, каже, не морају ништа нарочито да раде, а имају добре изворе финансија.

- То је један привилегован положај. Из таквог једног комфора да изађе и да уђе у политичку трку, ја мислим да ни он сам то не може да замисли - каже Ињац.

Наводи и да би се, у случају да се владика кандидује за предсједника Србије, отворило питање како би и ко би му финансирао кампању.

Питање је, сматра Ињац, да ли Драган Ђилас има довољно новца да финансира разне кампање, а да он сам не пропадне.

- Можда финансијски и може, али питање је и да ли ће хтјети да га финансира. Чак и да нађе још два-три тајкуна, питање је до када би они хтјели да га финансирају и шта ако та кампања на крају не да резултате. Владика се послије тога не би могао вратити у Цркву, јер у православљу, ако једном скинеш мантију, послије нема враћања - наводи Ињац.

Према његовим ријечима, уколико владика Григорије "преломи" и одрекне се "комфора" који има као епископ, вјероватно ће ући у политику, а све то зависи од тога да ли је код њега "гордост јача од перципирања реалности".

- Ако јесте, вјероватно ће изаћи на изборе, али мислим да је он прилично рационалан човјек, добар калкулант и да неће изаћи на изборе - увјерен је Ињац.

Примјећује, коначно, да би кандидатура владике, свјетовног имена Младен Дурић, којег представљају као помиритеља двије-три стране, напротив, изазвала још веће подјеле и у друштву и у Српској православној цркви.

Аналитичар Предраг Рајић сматра да су шпекулације о могућој кандидатури владике за предсједника пробни балони на које је сам Григорије пристао, јер жели да провјери јавност.

Он, такође, указује да владики подршка долази углавном од атеиста лијево либералне провинцијенције, односно од оних који у посљедњих шест-седам година немају за кога да гласају откако је мање-више, према његовим ријечима, маргинализован ЛДП.

- То су највећим дијелом гласачи ЛДП-а и дијелом ДС-а за вријеме када је она била велика и моћна - наводи Рајић.

Подсјећа да је владика Григорије Дурић имао блиске контакте с различитим политичарима из српског народа и да је био отворено на страни Бориса Тадића.

- С тим у вези, не чуди што се укључује у политику баш на овај начин, а да ли ће се до краја кандидовати, не знам, прије бих рекао да на овај начин жели себе да позиционира на јавној сцени генерално као личност која је присутнија и која ће више бити тема медија него ли што он сам има јасан план - каже Рајић.

Драган Ђилас и тај дио опозиције који је окупљен око СзС-а, сигуран је Рајић, има за циљ да наговоре владику Григорија да се кандидује зато што, каже, немају апсолутно никога другог од активних политичара иза којих су спремни да стану или за које сматрају да имају било какве шансе против Александра Вучића.

- Мислим да ни Григорије нема никакве шансе против Вучића - додаје Рајић.

За владику Григорија каже да је дефинитивно особа која је веома амбициозна и која себе види на челу СПЦ-а, као патријарха.

У том смислу, Рајић сматра да ће владика добро "извагати" шта да ради, јер каже, има минималне шансе да се озбиљније укључи у политичку борбу, а ако то уради, тог момента - скидањем мантије искључује сваку могућност да се нађе у светом апостолском жријебу за избор патријарха.

- Објективно, више не би имао будућност у СПЦ-у када је ријеч о неким озбиљнијим и вишим позицијама - наводи Рајић.

Сматра да је цијела прича око могуће кандидатуре владике изазвала револт у врху СПЦ-а, као и да је владика дефинитивно ушао у сукоб са својом Црквом.

- Сигуран сам да се на овакве амбиције не гледа благонаклоно. Постоје владике које би вољеле то, морамо бити свјесни да је Црква хетерогена заједница, али бих рекао да ће Григорије Дурић, у случају да се заиста кандидује, против себе окренути чак и оне владике које га у овом моменту можда на то наговарају или које му дају прећутну подршку - закључује Рајић.

Подсјећамо, доскорашњи епископ захумско-херцеговачки, владика Григорије (рођен 1967. године у Варешу) именован је прије двије године за владику Франкфуртске епархије и цијеле Њемачке.

(Агенције)