Око 113.000 људи тражи посао дуже од годину дана

Босна и Херцеговина има већу дугорочну незапосленост у односу на најлошије рангирану чланицу ЕУ, Грчку (67,9 одсто).

Босна и Херцеговина 06.07.2020 | 08:25

Према Анкети о радној снази за 2019. годину, у Босни и Херцеговини 76 одсто незапослених (око 113.000) тражи посао дуже од годину дана, чиме спадају у дугорочно незапослене, а што је мање у односу на годину раније за 6,3 процентна поена.

Ипак, Босна и Херцеговина има већу дугорочну незапосленост у односу на најлошије рангирану чланицу ЕУ, Грчку (67,9 одсто).

Као један од највећих проблема дугорочне незапослености у Босни и Херцеговини, како се констатује у Информацији о конкуретности БиХ, коју је припремила Дирекција за економском планирање, може се истаћи неадекватна образовна структура незапослених.

Највећи број незапослених Босна и Херцеговина биљежи у категорији средња школа и специјализација (74,1 одсто). Најмањи број незапослених је у категорији виша, висока школа, магистерији, докторати (12 одсто), што говори да већи степен образовања значи већу вјероватноћу за проналазак радног мјеста.

Број особа које стичу терцијарно образовање важан је показатељ у оцјени конкурентности радне снаге. У Босни и Херцеговини у 2018. години је дипломирало/завршило студије 14.220 особа, што је за 2,5 одсто мање студената у односу на 2017.

Босна и Херцеговина, према Извјештају глобалне конкурентности 2019, Свјетског економског форума, заузима 82. позицију када је у питању стуб 6, односно вјештине. Осим тога што је Босна и Херцеговина побољшала своју позицију у односу на 2017. годину (87.) и даље је најлошије рангирана у односу на земље региона.

Индикатор вјештина, квалитет и квантитет образовања, по којем је Босна и Херцеговина најлошије рангирана (137. позиција), односи се на вјештине дипломираних студената потребне предузећима. Према истим показатељима, Босна и Херцеговина је оцијењена испод просјека ЕУ 28.

Посматрајући земље региона, закључак је да су оцјене Босне и Херцеговине готово идентичне оцјенама Хрватске и Сјеверне Македоније, док остале земље региона (Албанија, Црна Гора и Србија) имају оцјене сличне просјеку 28 земаља ЕУ.

(Српскаинфо)