Увозна наранџа јефтинија од домаће јабуке

У првих пет мјесеци ове године у БиХ је увезено 1.054 тоне више наранџе него у истом периоду прошле године, а разлог повећаном увозу је, како тврде домаћи воћари, висока цијена домаћег воћа, због које се купци плићег џепа радије одлучују да купују и конзумирају цитрусе.

Босна и Херцеговина 06.07.2020 | 07:34

Према подацима Управе за индиректно опорезивање БиХ, у првих пет мјесеци ове године увезено је вриједносно 7,7 милиона КМ више цитурса него у истом периоду прошле године.

"У првих пет мјесеци ове године увезен је 27.918.497,01 килограм у вриједности од 27.545.598,96 КМ, док је у прошлој години у истом периоду увезено 26.863.842,26 килограма у вриједности од 19.818.215,09 КМ", кажу у УИО БиХ за "Независне".

Како показују подаци УИО БиХ, највише овог воћа је увезено из Турске, Шпаније, Грчке, Египта и Италије.

"Од почетка године до маја из Турске је увезено 11.104.340,50 килограма у вриједности 10,445,983.06 КМ, затим из Шпаније 5.011.200,29 килограма у вриједности 7.508.425,08 КМ. Из Грчке је увезено 8.031.009 килограма вриједности 5.003.975,82 КМ", показују подаци УИО БиХ.

Драгоја Дојчиновић, предсједник Удружења воћара РС, сматра да пандемија вируса корона није узроковала повећање потрошње наранџе код наших грађана, већ да су то искључиво цијене овог воћа, које су доста повољније од цијена домаћег воћа.

"Примијетили смо да је све јужно воће доста јефтиније од домаћег воћа, попут домаће јабуке, која је изузетно скупа. Доста је јефтиније јужно воће и оно боље иде, то је највише утицало и на све већи увоз", сматра Дојчиновић.

Он је појаснио да је јужно воће при увозу доста скупље него што је то било прошле године, али да је и наше домаће воће скупље два пута у трговинама него што је то било прошле године.

"Домаћа јабука је сада између двије и три марке, лани је била знатно јефтинија. Грађани више купују јужно воће, јер је јефтиније, више је тражено и оно боље иде", каже Дојчиновић.

Он је истакао да би трговци такође требало да снизе марже на домаће воће, јер цијене откупа од произвођача нису толико високе, као што је то случај у трговинама.

"Имамо данас јабуке које су скоро три КМ, а крушке скоро пет КМ, то није коректно ни према произвођачима од стране трговаца, а није коректно ни према крајњем потрошачу, односно купцу", сматра Дојчиновић.

Како каже Дојчиновић, у зависности одакле наранџе долазе, оне се могу наћи по 1,5 КМ, 1,60 КМ, 1,80 КМ те све зависи од њихове врсте.

"Наранџи има и по три КМ, али су то углавном шпанске наранџе, које су и најскупље", рекао је Дојчиновић.

Он је напоменуо да би се смањивањем марже на домаће воће смањила и његова коначна цијена те да би то могло потиснути на неки начин јужно воће.

Додао је да поруке грађанима да купују домаће не вриједе ако је цијена домаћег производа виша од цијене увозног воћа, јер је крајњем купцу најбитнија цијена.

Драган Павловић, потпредсједник Сељачког савеза ФБиХ, каже да га не изненађује велики увоз цитруса, јер такве производње у БиХ скоро да нема.

"Наша производња домаћег воћа је из године у годину, нажалост, мања, због тога је увоз воћа све већи и већи код нас па тако и увоз цитруса. Ми цитрусе производимо у минималним количинама, нема велике производње, па то морамо увозити. Међутим, већи проблем од тога је што увозимо и воће које ми производимо у великој мјери", рекао је Павловић.

 Додаје да наши грађани, ако већ купују воће, радије купе јефтинију наранџу, него скупљу јабуку, јер све гледају према џепу.

Он сматра да грађани у БиХ немају ни тај набој према држави, ни навику да толико купују домаће као западни народи, који купују домаће, па макар оно било и скупље него увозни производи.

(Независне)