Бањалука: Мајка и кћерка незаконито избачене из куће

Окружни суд у Бањалуци укинуо је сва извршна рјешења о деложацији старице Вукосаве Поповић и њене кћерке Сање, које су прошле године брутално избачене на улицу из породичне куће и наредио првостепеном суду да донесе ново рјешење.

Мучне сцене избацивања Вукосаве и Сање у октобру прошле године обишле су регион, а сила која се тога дана обрушила на нејаку старицу и њену кћерку била је попут детаљно испланиране акције хапшења најозлоглашенијих криминалаца.

Након што су “успјешно” спровели акцију, институције су оставиле Вукосаву и Сању на милост и немилост улице. И када су сви већ заборавили овај случај, догодио се несвакидашњи обрт, који је не само вратио наду Вукосави и Сањи, већ им одшкринуо врата да се врате у породични дом у којем су провеле деценије свог живота.

Српскаинфо открива да је у свим ранијим поступцима суд игнорисао тешко психичко стање Вукосаве Поповић, која је била носилац станарског права, и тако доносио низ рјешења која су довела до коначне деложације.

Адвокат Иван Шијаковић, који је успио добити готово изгубљен случај, истакао је да је суд све вријеме игнорисао процесну неспособност Вукосаве Поповић. 

– Окружни суд у Бањалуци је правилно уочио вишеструке повреде парничног и извршног поступка послије вишегодишњих маратонских процеса пред Основним судом у Бањалуци у вези с неоснованим извршењем на стану Вукосаве Поповић у улици Српских добровољаца у Бањалуци. Окружни суд је својим рјешењем укинуо сва досадашња решења Основног суда, а која се односе на извршење на предметном стану Вукосаве Поповић и предмет вратио на поновни поступак – објаснио је Шијаковић.

Подсјећа да је у току извршног поступка истакнут приговор да старица Вукосава Поповић болује од тежег облика психичког обољења и да се налази под редовним надзором психијатра.

– Поставља се питање да ли је Вукосава Поповић уопште била процесно и пословно способна да учестује у цјелокупном досадашњем поступку који се водио код Основног суда у Бањалуци, а у вези са судбином њеног стана, из којег је прошле године била, заједно са својом кћерком, присилно избачена на улицу. Ово значи да првостепени суд ни у једној прилици није разматрао приговоре и жалбе Вукосаве Поповић, него их је незаконито одбацивао, а притом не водећи рачуна да је Закон прописао другачије поступање са особама које су процесно неспособне – истакао је Шијаковић.

Окружни суд Бањалука је у свом рјешењу истакао “да је првостепени суд наставио провођење извршних радњи, оглушио се о приједлог пуномоћника извршеника да се изведе доказ вјештачењем по вјештаку психијатру, те није имао у виду своју обавезу да о процесној способности извршеника води рачуна по службеној дужности”.

– Окружни суд Бањалука је у цјелости усвојио жалбе старице Вукосаве Поповић, затим правилно уочио овакво неосновано и незаконито поступање првостепеног суда, па је својим рјешењем укинуо сва досадашња извршна рјешења из 2015, 2017. и 2019. године, а која су сва била донесена на штету Вукосаве Поповић, те предмет вратио Основном суду у Бањалуци на нови поступак – закључио је адвокат Шијаковић.

Српскаинфо је још у октобру прошле године детаљно анализирала све одлуке правосудних институција у Бањалуци у случају срамног избацивања из породичне куће старице Вукосаве Поповић и њене кћерке Сање. Тада смо, анализирајући све пресуде и рјешења основног и окружног суда, отркили неколико потпуно супротних ставова судова који су водили поступке у конкретном случају.

Основни суд у Бањалуци је тако у марту 2002. пресудио у корист породице Поповић и одбацио тужбени захтјев Јанка Тривића, који је тражио да му се исплати 16.131 КМ са затезном каматом због наводних улагања у кућу из које су Поповићи избачени први пут у септембру 1993. године.

Након тога, Тривић је изашао из куће 2002. године, а тужбу је поднио против Поповића, иако је стварни власник стана у спорно вријеме била Општина Бањалука.

Тривић је прву тужбу поднио у августу 2000, па је прецизирао двије године касније, гдје је, осим исплате новчаних потраживања, тражио да му се врати кућа у бањалучкој Улици Српских добровољаца. У тужби је Тривић навео да кућу није могао користити без значајнијих поправки, у које је уложио 16.131 марку.

Као доказ улагања средстава Тривић је доставио и налаз вјештака, извјесног Перице Тривића, који није ни саслушан током првостепеног поступка.

Међутим, оно што је било најтрагичније у свему јесте да већина уговора којима је Тривић доказивао наводна улагања уопште нису били овјерени, па тако није био овјерен уговор којим је Тривић навео да је купио двоје старих дрвених врата, 200 комада цријепа, мрежу за ограду, кубни метар дасака, и то за износ од 350 нових динара. Није овјерен био ни уговор којим је извршена „одређена врста радова“, а чија је цијена била 3.700 тадашњих њемачких марака.

Суд је утврдио да није био овјерен ни уговор на износ од 5.000 марака у којем се наводило да је плаћено фарбање столарије, те поправка ролетни.

Током поступка Основном суду, у Бањалуци је ЗИБЛ доставио материјални доказ да Тривићу никада није била одобрена било каква дотација на име извођења неких евентуалних радова на стану, нити је сличан захтјев Тривића пронађен у њиховим пословним књигама.

Окружни суд у Бањалуци је пресудом од 15. јануара 2008. прихватио неовјерене материјалне доказе и уважио жалбу Јанка Тривића, те му тако признао износ од 7.324 марке на име улагања у кућу у улици Српских добровољаца 67.

Дакле, све оно што је Основни суд у Бањалуци у случају породице Поповић пар мјесеци раније одбацио као неосновано, другостепени суд је прихватио и пресудио у корист Тривића.

Управо ова Одлука Окружног суда у Бањалуци била је увод у поступак извршења, који је у октобру прошле седмице довео до тога да породица Поповић, старица Вукосава и њена кћерка Сања, изгубе породичну кућу у којој су живеле готово пола вијека и чија је вриједност 200.000 марака.

(Српскаинфо)