Наставак афере "Призма": Грађани огорчени!

Чак 35 преварених грађана Градишке које су радници микрокредитне организације “Призма” без знања и пристанка увукли у кредите, поднијело је колективну тужбу против фирме “Еос Матриx” из Сарајева, која је откупила “Призмина” потраживања. 

Република Српска 24.06.2020 | 15:03

Ово је још једна колективна тужба у случају “Призма” у којој је према процјенама на превару увучено преко 3.000 грађана слабог имовинског стања из цијеле БиХ и који су кредитно задужени вјерујући да су добили донације. Ову аферу средином прошле године отворио је управо наш портал, а убрзо након писања Моје Херцеговине услиједило је и подизање неколико оптужница против бивших радника поменуте микрокредитне организације. 

Тужбом која обухвата велики број истих случајва а коју је за њих саставио бањалучки адвокат Дин Тешић жељели су судовима јасније предочити какво је чињенично стање, смањити судске трошкове за учеснике који су већ слабог имовинског стања, али и ријешити огроман број истих спорова у једном предмету.

Он у тужби наводи да су службеници Микрокредитне фондације “Призма” убјеђивали људе старије животне доби, неуке и наивне особе, претежно тежег имовинског стања да прихвате донације од 500 КМ и 1.000 КМ, а у ствари су им на потписивање дали уговоре о кредитним задужењима које им нису предочавали већ их задржавали за себе.

Недуго потом, “Призма” је гурнута у стечај, а потраживања откупљује “Еос Матриx” који креће са притисцима па и тужбама на грађане како би измирили дугове о којима до тада нису ништа знали.

Тешић говори да се овдје ради о непостојећем потраживању привредног друштва “Еос Матриx” према клијентима које он заступа. Каже да су његови клијенти доведени у заблуду од стране службеника МКФ “Призма” и вјерујући да добијају донације, потписали потврду о примљеним средствима, а не уговоре о кредиту.

Како би смо судовима јасније предочили чињенично стање, клијенте смо савјетовали да се удруже и устану с колективном тужбом којом желимо да утврдимо да не постоји новчано потраживање ‘Еос Матриxа’. На овај начин судови добијају јаснију слику о начину на који су наши клијенти доведени у заблуду да потпишу фиктивне уговоре о кредитима.

Преварена лица дијеле материјалне трошкове парнице међу собом тако да себи могу приуштити квалитетну правну заштиту, иако су слабог материјалног стања. Тренутно је прва колективна тужба поднесена пред Основним судом у Бањалуци, а у припреми је још колективних тужби за друге градове, како нам се сваки дан јавља све већи број преварених грађана”, рекао је Тешић за Моју Херцеговину.

У тужби се наводи да је фирма “Еос Матриx” у очигледној намјери и поред сазнања да је у питању кривично дјело и да не постоји потраживање према овим грађанима, путем типских тужби покушала исходовати судске одлуке рачунајући на неукост супротне стране као и да ће суд вјеровати њима, а не физичком лицу. Посебно се наглашава да новац који се сада потражује од њих, заправо никада није ни исплаћен, нити су дата кредитна средства, чиме су недвосмислено доведени у заблуду.

Један од преварених грађана, Бранислав Болобан из Градишке, прича за наш портал да је прије осам година вјеровао да је добио донацију од 500 КМ, а прије пар година сазнао да је потписао кредитно задружење на 15.000 КМ које никада није видио.

“Играо сам фудбал у једном клубу и када нам је предсједник клуба понудио ‘Призми’ да узмемо некаква бесповратна средства, донације, прихватио сам као и сви остали. Имао сам 20 година, а то је био новац који би нам свакако био од помоћи. Ишли смо по тројица из клуба и тај неки Горан Чикић, којег су касније ухапсили на граници када је покушао да побјегне, задигао неки ћошак папира и рекао да ту потпишем.

Све је било спремно, добили смо ту на лицу мјеста донацију од 500 КМ, неко у коверти, неко онако директно у руке. Ништа нисмо знали док нам нису почеле долазити опомене. Три или четири године касније стигла ми је опомена да сам дужан 15.000 КМ, а онда и њихова тужба”, прича он за Моју Херцеговину и додаје да не зна да ли је тадашњи предсједник клуба знао о чему се ту заправо и ради.

Болобан, који сада ради као конобар у Градишци, говори да је све кренуло низбрдо када је потраживања преузео “Еон Матриx” и почео да их притишће да плате дугове које нису направили. Са неколико колега је отишао у Основни суд у Градишци да се распита шта да ради и тамо су сазнали да се води случај против њих. Каже да се срећом није до сада догодило да је некоме обустављена плата или да су му блокирали рачун.

"Касније смо сазнали свашта. Било је породица у којима је њих петоро ‘добило’ такве донације. Замислите како су се ти људи осјећали када је њих петоро у једној кући добило обавјештење о неплаћању кредита од 10.000 КМ или 15.000 КМ. Свима су рекли да су неке међународне донације, да је то помоћ угроженима, бесповратна средства, помоћ дјеци".

 

Знам жену која је имала позајмицу од 700 КМ и враћала је нормално, отплатила све. Након тога јој је стигла опомена да је дужна и да има неки други кредит на 1.000 КМ, а онда и на 10.000 КМ. Други момак враћа своју редовну позајмицу од 800 КМ, а недавно је добио опомену да је подигао 8.500 КМ и да не плаћа рате.

Ни једно ни друго нису знали за те кредите. Само су им на тим папирима које су потписивали, дописивали бројеве. Многи преварени су то веома тешко поднијели психички. Људи тешко живе и када вам се тако нешто деси, не можете лако да прихватите нити знате како да се борите. У шоку сте, хвата вас паника”, каже он.

Болобан прича да су неки можда и знали да је “Призма” била микрокредитна организација, али нису сумњали ништа и вјеровали су да су у питању донације. Не би то било први пут да нека фирма или банка или кредитна организација чини нешто због “друштвене одговорности”. Када су сазнали о чему се стварно ради, посљедице су већ наступиле.

“Мој брат је недавно видио на интеренту да је један адвокат заступао неке људе у тужби против ‘Призме’ и добио случај. Ступили смо у контакт, а касније смо се скупили нас 35 и заједно смо их тужили. Међутим, колико знам, само у Градишци нас је 180 преварених”, каже Болобан и напомиње да је притисак запослених у “Еон Матриxу” огроман, да их зову сваки дан и притишћу да плате, али одбијају да се представе именом и презименом и прекидају везу када их крену испитивати.

У Полицијској управи Градишка потврдили су нам да воде истрагу у овом случају. Начелник Сектора криминалистичке полиције у овом граду Бојан Мишетић каже да се о детаљима још не може разговарати у циљу заштите истраге.

„Истрага је још увијек у току и под надзором је Тужилаштва”, рекао је он за наш портал.

Подсјећамо, како је Моја Херцеговина писала прошле године, службеници “Призме”, која је у међувремену ликвидирана, незаконито су присвојили милионе марака преваривши више хиљада људи, а да за то још увијек нико није одговарао.

До сада је познато да је Основни суд у Мркоњић Граду потврдио оптужницу против двије раднице ове организације, Драгане Балаћ из Шипова и Радосаве Савић из Бањалуке, које се терете да су са грађанима лошег имовинског стања закључивале уговоре о кредиту варајући их да је ријеч о хуманитарној помоћи, иако би оптужнице требале бити подигнуте против много више особа.

Како је потврђено оптужницом против њих, у периоду од новембра 2012. до маја 2013. године, оне су подигле кредите у износу од 840.000 КМ на име 84 грађана Мркоњић Града и Шипова, а да су они мислили да се ту ради о помоћи, никако о кредиту.

Шест дана након што је Моја Херцеговина објавила поменути текст, 12. августа прошле године, Окружно јавно тужилаштво у Источном Сарајеву обавјештава јавност да је подигло оптужницу против бившег радника “Призме” Миленка Поњарца, а која је даље потврђена од стране Основног суда у Сокоцу.

Оптужницом се Поњарцу ставља на терет да је у септембру 2012. године у својству кредитног службеника Микрокредитне фондације „Призма“ Сарајево – канцеларија Пале, а у намјери да себи прибави имовинску корист, без знања и сагласности Ј. А, у име исте, поред њених личних података којима је располагао као кредитни службеник, у кредитну документацију власторучно унио и неистините податке битне за одобрење кредита, коју документацију је, овјеривши је својим парафним потписима и потписима, лично обрадио и кредитно оцијенио, да би је након тога искористио и путем Кредитног одбора МКФ „Призма“ Сарајево реализовао Уговор о фарминг кредиту за стална средства број xxx од 14.9.2012. године, на име Ј. А, у износу од 10.000 КМ, којим радњама је причинио штету МКФ „Призма“ д.о.о. Сарајево у износу од 12.093,30 КМ”, пише, између осталог у оптужници.

До сад је утврђено да се води више истрага и кривичних поступака против радника “Призме” који су искористили лаковјерне и неуке грађане слабог имовинског стања да би циљано закључиле такву врсту фиктивних уговора о кредитима.

Запосленици “Призме” нису само на кредитима варали грађане. Како су сами испричали, варали су и оне који су заиста имали кредите. Онима који су дигли неколико хиљада марака кредита и имали су проблема са отплатом, нудили су нове уговоре на позајмице са већим износима, како би вратили првобитне позајмице. Ту се радило о обмани јер је неко ко је подигао кредит од хиљаду марака, могао још толико добити камате, а по закону она не може прећи главницу и направити дуг већи од двије хиљаде.

Међутим, службеници би неуким људима говорили како је боље да новим кредитом од двије хиљаде марака покрију стари дуг, а истовремено добију додатно вријеме да обезбиједе новац. Наравно, онда је и камата могла ићи дупло више па су постајали дужни 4.000 КМ, када су им нуђени нови уговори и дуг је касније растао на 8.000 КМ итд. Неки су долазили и до 20.000 марака.

Најгоре је што су дужници, увучени у зачарани круг постајали кредитно неспособни, а онда у све увлачили и чланове своје породице или пријатеље, како би они дизали нове позајмице и враћали старе. Захваљујући томе, данас имамо младе људе од 25 и 30 година који су вјероватно за цијели живот кредитно неспособни.

Овај начин пословања је строго забрањен прописима Агенције за банкарство и Законом о банкама РС који дефинише начине рефинансирања. Међутим, то није спријечило службенике “Призме” да раде на такав начин, јер су имали инструкције руководилаца који су то радили како би показали да је њихова фондација веома успјешно пословала. Уједно, на такав начин је извлачен и новац.

Моја Херцеговина претходно сазнаје и да је велики број службеника, а “Призма” је имала неколико десетина запослених, био условљен подизањем фиктивног уговора за кредит и потписивањем мјеница за тај уговор, како би добили запослење у овој организацији. Новац из тих кредита завршио је у непознатим рукама, највјероватније руководилаца, неформалних власника организације, а можда и људи из свијета политике.

Када је организација отишла у стечај наведене позајмице су чуване у строгој тајности и непознато је гдје су завршиле. Јавна је тајна да су се средства “Призме” користила за финансирање и куповину гласова, како на подручју РС тако и ФБиХ, непосредно прије одржавања избора. Радници су се често жалили и на мобинг, нарочито они који су радили ван сједишта у Сарајеву.

Интересантно, многи руководиоци ове организације су након отварања стечаја у “Призми” махом били запошљавани у државним агенцијама, што показује њихову спрегу са политиком, која је одраније датирала. Неки су били запослени и у истражним органима који би требали да процесуирају овакве видове криминалитета.

Из компаније “ЕОС МАТРИX” из Сарајева, која је преузела потраживања од МКФ “Призма”, истичу да немају ништа са евентуалним спорним дјелима службеника “Призме” а да им се сви клијенти, који се осјећају превареним, могу обратити у било којем тренутку.

“’ЕОС МАТРИX’ је под окриљем стечајног поступка који се води пред Општинским судом у Сарајеву преузео кредитни портфолиј МКФ ‘Призма’ Сарајево – у стечају. По преузимању портфолија извршили смо уредну и благовремену пријаву овог догађаја у Централном регистру кредита при Централној банци БиХ чиме смо испунили своје законске обавезе.

Уколико би се у току активности наплате утврдило постојање кривичног дјела повезаног са одобравањем или исплатом ових кредита, ‘ЕОС МАТРИX’ би, према властитим процедурама и у складу са позитивним прописима, моментално обуставио све активности наплате и о томе обавијестио Централни регистар кредита.

Такође, као оштећена страна бисмо засигурно предузели правне активности према евентуалним починитељима кривичних дјела ради обештећења. Наше поступање у таквим ситуацијама би било у потпуности прилагођено законском оквиру који се примијењује у БиХ. Клијенти који имају одређених питања везано за дуговање свакако нас могу контактирати у било којем тренутку”, истичу из ове компаније. 

(МојаХерцеговина)