Мини Шенген би обесмислио национализме Западног Балкана

Свет је поново пред великим изазовима. Пандемија изазвана вирусом Цовид 19 је догађај без преседана који је потпуно пореметио живот људи.

Свет је поново пред великим изазовима. Пандемија изазвана вирусом Цовид 19 је догађај без преседана који је потпуно пореметио живот људи.

Многи угледни стручњаци широм света сматрају да је за ову пандемију највише одговорна Кина и њена Комунистицка Партија која је на основу бројних доказа прикривала чињенице, хапсила лекаре, ућуткивала сведоке и утицала на WХО.

САД и ЕУ су потпуно неспремно доцекале удар вируса, а оно што посебно чуди јесте то да је изостао заједнички одговор за катаклизму, с питањем како су затајиле обавештајне службе САД и ЕУ.

Одлука да се Кина не изолује од остатка света, док се не избори са епидемијом за коју је по многима искључиво одговорна, само је Америку коштала више људских жртава него у ИИ св.рату. Црвени аларм је морао да се упали чим је постало оцигледно да Кина и СЗО прикривају
доказе о епидемији чија је силина већ толико била очигледна.

Тензије између Сједињених Америчких Држава и Кине, које су почеле 2016.год. додатно су се распламсале услед епидемије што је довело до најниже тачке у односима САД и Кине.

Овај сукоб се раширио на све сегменте односа, продубљујући и главне тачке спорења, укључујући питање Тајвана, 5Г мреже, као и повећане тензије у Јузно кинеском мору.

Амерички званичници са правом тврде да је прикривањем заразе у раној фази Кина допринела њеном глобалном ширењу. Државни секретар М. Помпео је недавно оценио да, према проценама САД, глобални трошак који је настао кинеским пропустима износи око 9.000 милијарди
долара.

И пре избијања епидемије, постало је јасно да Кинески пројекат ,,Појас и пут,, представља највећу безбедносну претњу за ЕУ и њен демократски поредак.

Корупцијом званичника и целих влада, нарушавањем тржишта дампинским ценама, кршењем правила равноправне поштене трговине, нетранспарентним погодбама и шпијунажом, кинеске компаније су кроз овај пројекат преузеле контролу над природним ресурсима, инфраструктуром и комуникацијама.

Русија и Кина вешто су искористиле неслагање САД и ЕУ после терористичких напада 11/9 да се неутралишу одметнути режими као главни спонзори и извозници тероризма (Ирак, Иран,Авганистан). Улазак земаља источне Европе у ЕУ 2004. год, само је разводнило европске демократске капацитете и отворило нове путање руском и кинеском утицају.

Руски стратешки притисак у источној и централној Европи одвукао је пажњу од политичке рецесије Вишеградске групе која је поцела да одбацује кључне европске вредности.

ЕУ одавно посрће под лидерством лишеном визије и одговорности. Највећу кривицу за најмизерније стање у којем се налази ЕУ од свога оснивања сносе Херман Ван Ромпеј, Доналд Туск, Кетрин Ештон, Стефан Филе, Жоже Мануел Барозо, Жан Клод Јункер, Дејвид Мекалистер, Фредерика Могерини, Урсула фон дер Лајен и Жузеп Борел.

Западни Балкан иако обухваћен европским простором у овом тренутку нема опипљиву европску перспективу. Политичко слепило лидера ЕУ да земље Западног Балкана одбаце на зачеље приоритета омогућило је Русији, Турској и Кини да значајно повећају свој утицај на овом простору.

Нису овога били свесни европски званичници у току последње деценије, нажалост нису свесни ни дан данас.

ЕУ годинама нема решења за бројне проблеме са којима се суочава. Криза европског јединства,јаз измедју старих и нових чланица, одлучивање консензусом, економска криза, тероризам, коруција, криминал, мигранстка криза, популизам, одсуство заједничке спољне и безбедносне политике, Бреxит.

ЕУ је постала гломазни бирократски апарат који је годинама паралисан корупцијом од стране контоверзних бизнисмена, ауторитарних политичара, сумњивих лоби група и компанија са Истока и са Запада.

Обећање из Солуна 2003. да ће државе Западног Балкана постати чланице ЕУ остало је само мртво слово на папиру. (од тада до данас само је Хрватска 2013год. постала цлан).

ЕУ лидери нису у стању да схвате и прихвате да је пример бивше Југославије од опште важности а не само симболицне. Опоравак целог европског пројекта није могућ без реинтеграције и ревитализације југословенског простора. Југославија је била претеча ЕУ, данас се јасно види колико је читав процес распада Југославије био непотребан и дугорочно штетан. Рушење Југославије је највећи злочин после Другог светског рата.

Архитекте рушења су Русија и КГБ уз асистирање Немачке и појединих кругова у Лондону и Вашингтону. Да је Југосалвија опстала данас би и била чланица НАТО и ЕУ и једна од најразвијенијих држава у Европи.

Прошлост је немогућце исправити.

Хрватско председавање ЕУ од кога се много очекивало завршило се потпуним фијаском. На самиту ЕУ - ЗБ, који је одржан у Загребу 7.маја 2020. године по ко зна који пут су поновљене опште флоскуле о европској перспективи које државама Западног Балкана и њиховим градјанима не значе ништа.

Самит је био само још једна пропуштена шанса јер ЕУ није прецизирала политику проширења на З.Б. са јасним временским одредницама. Због таквог односа ЕУ према државама Западног Балкана те државе се све више окрецу ка Русији, Кини, Турској.

Уместо дебалканизације Балкана одвија се увелико балканизација Европе. Популизам је угрозио и Шенгенски споразум цији је главни смисао да обезбеди људима неометано кретање по територијама других држава потписница. Храбра и визионарска идеја председника Србије о стварању "Мини Шенгена" је без дилеме највазнији пројекат од распада СФРЈ до данас. Он је тиме пробудио оптимизам и дао наду да сва деца на овом простору могу имати сигурну и успешну будућност.

Реализација ,,Мини Шенгена,, би допринела хомогенизацији европског простора и обезбедила реализацију европских слобода кретања људи, роба, капитала и услуга.То би обесмислио све балканске национализме а притом и оснажило ЕУ која је немоћна пред притисцима Русије, Кине и Турске и која се одлучно не супротставља популистима који колаборирају са снагама чији је једини циљ разарање европског јединства.

Бројни фактори у Европи и свету се противе овој иницијативи јер њиховим интересима одговара да Балкан остане трајно нестабилно подручије где
никада неце доци до суседског помирења и сарадње, истинске европеизације, дугороцног економског напретка, стабилности, мира, перспективе за младе и паметне људе и улазак свих дрзава ЗБ у ЕУ. 

Аутор: Милован Јовановић