Како изгледа бавити се борилачким спортом у РС?

ММА (Миxед Мартиал Артс, мешовите борилачке вештине) представља модерни борилачки спорт у коме се користе различите технике више борилачких вештина. Овај спорт обједињује различите дисциплине, како из борилачких тако и олимпијских спортова, као што су: бокс, кик бокс, карате, јиујитсу, муаy тхаи, тае кwон до, рвање, џудо. Како изгледа бавити се овим спортом на нашим просторима, гдје нема ни кровног савеза, а још при томе бити успјешан, зна Виктор Васић.

Република Српска 10.06.2020 | 17:55

ММА или Ултимате фигхт– најкомплетнија је борилачка вештина данашњице и један од најпопуларнијих борилачких спортова у свијету. Код нас, захваљујући вољи, жељи и прије свега упорности тек неколико људи, можемо да уживамо у адреналинском “плесу” по рингу љутих противника. Један од њих је семберац Виктор Васић, рођени спортиста. Најприје се окушао у фудбалу, и постигао значајне резултате, али живот је за њега имао другачији план-борилачке вјештине, К1 и ММА. 

“У кики боксу имам само један пораз. Побјеђивао сам упоредо у К1 и ММА. Дешавало ми се да упоредо имам по један меч у обје дисциплине, и да се спремам упоредо за оба меча. Што не тврдим да је паметно. Једноставно, ја нисам неко ко одбија мечеве. Прихватам све понуде, јер како ћу знати какав сам ако се не надмећем са најбољима”, појашњава Васић.

36-годишњи Васић, активно се у професионалним мечевима такмичи од 2008. године. За  успјех је каже потребна прије свега велика воља.  

“Услови су никакви, сад су и добри какви су били на почетку. Нисам имао салу, нисам имао гдје да тренирам, буквално сам молио људе да ми дају простор гдје могу тренирати. Није било струњача. Наћи спаринг партнера је увијек било тешко, посебно у мојој категорији, јер ја спадам у тешку категорију. Врло је мало људи који се баве овим спортом”, каже успјешни спортиста, и додаје:

“Ви мене сад кад видите, видите да сам расположен, међутим било је разних ствари кроз које је требало проћи. Повреде, психолошке борбе, сваки меч је психолошка борба какву просјечан човјек неће никада осјетити. Овај пут који сам ја пршао је трновит, да не може бити трновитији. Буквално сам све сам постигао. Газио кроз ватру и кроз воду, сам. Није био нико ту да ме посавјетује како треба, а како не. Сад бих ја знао некоме рећи и помоћи којим путем да иде, да не иде тежим путем, као ја, да му олакшам за бар 50%.”

Прије него што изађе у ринг, од тренутка заказивања меча, каже у глави почиње да га проживљава.

“Ви можете отићи с другарима на пиће, проштетати, али вама је мозак фокусиран на меч. Најчешће сам у свлачионици сам, прије меча. Обично са борцима буде тренер или тако неко, ја волим да будем сам. Што се тиче самог меча најбитиније ми је да одрадим онако како сам ја замислио. Немам страх од противника, најбитиније ми је да испоштујем оно што сам договорио са тренерима и што сам спремао”, прича покушавајући да нам дочара кроз шта пролази.

Два мјесеца прије меча је у тренажном процесу, тренира два пута дневно, пази на спавање, исхрану, одриче се многих ствари.

“Не може ми ништа замијенити тај осјећај, не постоји ствар која може замијенити то, када прозову ваше име и треба да прођете кроз пар хиљада људи. Мали број људи то доживи. Најлакши посао је одрадити меч. Да ли је три пута по три минуте или како год. Дате свој максимум па како буде. Кад дође тих 24 сата до меча, потпуно сте фокусирани, док дођете до свлачионице, мотате бандаже, спремате се, ви сте већ у мечу. Ваш мозак је у борбеном моду, да се тако изразим.”

Када се заврши меч, као да падне бреме с леђа, појашњава. Али одмах крећу припреме за следећи циљ, јер овакакав војнички начин живота брзо уђе у крв и постане његов саставни и неизоставан дио, чак и да пожелите супротно. Страх у рингу не псотоји, али мимо њега, Викторова слаба тачка су, каже његове двије кћерке. 

“За њих се плашим. Кад нека од њих сједне на бицикл, плашим се да не падне, ево млађа кћеркица ми је скоро учила вожњу бицикла. Иако се ја овамо ломим и кидам, бојим се да она не падне. Њих доживљавам дао најслабију тачку, моје кћерке од 10 и од 6 година,” прича са великим осмјехом.

Физички најтежи меч каже имао је у Словенији, јер се радило са техником рвања, у кавезу, што доста исцрпљује. Најдражи меч у сјећању носи из Француске 2017. године. Случајно, како обично буде, јер борац који је требао у ринг, није имао исправан пасош.

“Буквално су ме људи позвали сасвим случајно. Тражили су борца тешкаша, а ја сам баш с тим момком био у друштву. И понудим се да идем ја умјесто њега. Чудили су се, питали како ћу кад тај против ког се борим, нема пораз до сада. И отишао сам, радио са домаћом звијездом, која није имала пораз. Организација је била врхунска, пуна дворана људи, а вјерујте да смо само тренер и ја били Срби. Побиједио сам га иако ми нико није давао никакве шансе”, прича о својој најслађој побједи. 

-ММА у РС и Бијељини не постоји као спорт, каже Виктор, јер нема прије свега савеза нити клуба.

Бијељинској публици је замало промакла прилика да гледа профи ММА меч у априлу, јер је корона покварила план. Идеја и даље постоји, као и нада да ће се овај спектакл одиграти до краја године. 

БН ТВ