Да ли ће радници с Балкана бити потребни Европи?

Наставком или никад потпуним нестанком вирусних и других сличних пријетњи становништву и државама упитним се чини повратак на отворене границе.

Вијести 07.06.2020 | 19:59
Да ли ће радници с Балкана бити потребни Европи?

Упитна је и апсолутна слобода кретања становништва и радне снаге, класично тржиште рада и све досад познате законитости радних миграција.

Вирусни налет свом силином у кратком времену захватио је практично све просторе, све популације и све дјелатности које се прије свега темеље на радној мобилности, социјалним и радним контактима.

Брзина и силина вирусног деструктивног таласа с пуно почетних, преносних и посљедичних непознаница указала је на научну неспремност и све мањкавости у кризним раздобљима по пуно друштвених и државних параметара уређених система, друштава, простора и држава.

Свијет је једноставно застао, а нова времена и нови обрасци организовања постали су нужност.

Затварање у уске националне оквире и повратак државним одлукама у интересу властите популације уздрмао је помно политичко-дипломатски грађени асоцијацијски систем и потврдио образац функционисања у новим кризним и могуц́им будуц́им околностима. Поновно се потврдило како је људска популација апсолутно најважнији дио сваког друштва и простора и основни чинилац сваке дјелатности, а долазак изненадне и непланиране кризе (вирусне или неке друге) удар који поремети мање-више све устаљене законитости.

Финансијски и радни поремец́аји су посебно видљиви и с далекосежним посљедицама, па су резолутне одлуке и поступања националних влада кључни за ублажавање деструкције и усмјеравање развојних процеса у будуц́ности.

Заснована наравно на знању, способности, одговорности и стручности уз напуштање досадашњег политичког детерминизма.

Деструктивни фактори

Привремена заборављеност миграцијских притисака према Европи и демографских проблема везаних уз смртност, природни пад, депопулацију и недостатак одговарајуц́е радне снаге развијених и изразито депопулацијских европских земаља биц́е кратког вијека, јер су управо ратне и овакве данашње вирусне кризе и највец́и деструктивни фактори сваке популације, ма колико она била медицински, организационо, технолошки и на сваки други начин заштиц́ена и развијена.

Праве рефлексије вирусне кризе на демографске структуре још се не виде у службеним статистикама, али могу да се претпоставе и пројекцијски поставе према парцијалним подацима о смртности и повец́ању броја незапослених који су нам вец́ доступни практично за сваку земљу.

Демографски поремец́аји су очекивани, а државне интервенције ц́е свакако бити потребне у функцији демографске ревитализације и укупног развоја.

Смањивањем радних, производних, продајних и осталих сличних активности у кризним временима кад приходи, добит и финансијске акумулације нису у очекиваним, планским или вец́ навикнутим пословодним оквирима, резултирају великим бројем отказа.

Отказ се показао као најједноставнија пословна мјера и заправо је негација кључне важности људске популације у свим дјелатностима. Дијелом су откази радног односа нужност због немогуц́ности стварања потребних прихода, али дијелом су и посљедица смањивања профитних трендова, неплац́ања за физички изостанак с посла, неспособности кризног управљања и слично. Насупрот томе, затварањем граница, забраном путовања и социјалним раздвајањем, неке друге дјелатности које нису морале да заустављају своју активност (грађевинска нпр. и сличне), имају истовремено велики проблем одржавања функционалног пословања управо због немогуц́ности осигуравања радне снаге мобилним или миграцијским моделом.

Ублажавање удара

Кризна отпуштања радника и њихов недостатак у темељним дјелатностима које могу и морају да функционишу у свим околностима потврђују потребу законског дефинисања радних права у кризним временима и државне подстицајне интервенције примарно засноване на пореским систему као најважнијем обрасцу ублажавања посљедица.

Државни модел ублажавања кризног удара притом не би смио да буде линеаран јер је и потенцијал реаговања на кризу различит и коначно би у кризним временима требало да се спроводи модел усклађености с могуц́ностима.

Вишак радне снаге

Доласком вирусне кризе постојец́и образац осигуравања радне снаге једноставно је прекинут, а велики број нових незапослених због кризе практино мења уходану парадигму. А наставак слиједи по новим правилима и приступима.

Разматрање наставка и дефинисање нових образаца запошљавања, подстицајних мјера и миграцијских законитости радне снаге потврђују се и сврставају међу приоритетна одлучивања и поступања.

То потврђују и посљедице кризе управо у Аустрији и Њемачкој због чега се нужно промијенила и пројекција потребе за радном снагом из балканских земаља.

Према стручним процјенама, вирусна криза ц́е довести до највец́е рецесије у Њемачкој након Другог свјетског рата и порасту стопе незапослености са 0,7 на 5,8% као и нефункционалном тржишту рада због ограничења контаката.

Истовремено је пораст незапослености у Аустрији због кризе у релативним односима према укупној запослености и према броју становника вец́и него у Њемачкој: Аустрија има пораст незапослености у односу на прошлу годину 58 одсто, а Немачка 19 одсто.

(Спутњик)

Коментари / 22

Оставите коментар
Name

Ја

07.06.2020 20:12

Да хоце у све у једној дрзави има посла за постене људе сем овде.Ко год оде казе да су то други свјетови а не дрзаве.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Ххбб

07.06.2020 21:50

Има посла и новца и овдје као и на западу ко хоће да запне и ради. Тамо теренци раде по 300 сати и зараде. Ко ради овдје толико има добру зараду. Шта можемо очекивати када просјечан Балканац не може схватити да 100 евра овдје и на западу није ни слично. Само здравље треба. Летимо за новцем и ту губимо здравље, породице...

Name

Овдје нема дрзаве

07.06.2020 21:58

Ниста постено, па ни постен посао, а да има било би све како треба.... ПРОМЈЕНЕ це бити нутне и свеопсте....

Name

Свабо

08.06.2020 00:10

Наравно да треба мисица, јер ко сто сте рекли им царује снага кладе ваља 😂.

Name

РЕ Хабб

08.06.2020 07:49

Ако би неко радио 200 сати мјесецино онда неби имао времена прокоментарисати сваки текст на порталима и то је страсно ако се нешто пропусти. Да не спомињем политику водит итд итд.

Name

НР

08.06.2020 08:57

,,Сто ЕУР овдје и тамо није исто" Слазем се. Овдје се пуно висе ради за сто ЕУР и мозе се мање купити.

Name

Игор

07.06.2020 21:38

Да, неце јер многе дрзаве биљезе рекордну незапосленост и Италија це прва да се исељава да трази посао да би прехранили породице а Њемацка је упала у рецесију и имају огромну колицину незапослених, исто тако и Сведска, све те дрзаве це се потрудити да застите своје трзисте рада а да натјерају оне који немају посао да раде несто друго.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Кöелн

08.06.2020 06:55

Догодине у Минхену ;).

Name

Није тацно

08.06.2020 06:58

Било како било доксе њима смркне намаце оци искоцити и запамти да никад неце ови стоси набројао доци да тразе посла код нас само ми моземо код њих .И све те земље имају потребу за радном снагом само ми свој народ разгонимо по бијелом свијету.и тај сто ради 300 сати добије 3000 еура оцему код нас радници могу само да сањају

Name

Ја

08.06.2020 00:13

се надам да неће и најсретнији бих био да им се и забрани рад у државама ЕУ.Све вратити и нек се ухвате плуга.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Бањалучанка

08.06.2020 00:30

Ми смо иначе лијен народ. Код нас нам је испод понижења да радимо као нпр. чистачи, а на Западу нам није тешко. Јесте зарада већа, али и трошкови су већи. Колико кошта мјесечно кирија, за стан, пристојан? Моја сестраради већ 5 година у Берлину као његоватељ, нема нешто велику плату, стан плаћа 900 еура, да јој није додатних послова каже да ништа, не би могла да уштеди. Ко од нас овдје ради по 3 посла? Онај ко ради има. Ја радим у једној фирми и свакодневно чистим пар канцеларија, није ме срамота посла. Имам за више него пристојан живот. А код нас смо мишљења да нам све држава треба да обезбиједи. Мој отац је у оној Југославији гдје су причали да је текло мед и млијеко радио као механичар у Чајевцу, а послијеподне приватно поправљао аутомобиле. Такође је дизао кредите, прво да купи плац, па док је направио кућу, ни њему ништа није спало са небеса.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Ре Бањалуцанка

08.06.2020 07:56

Свака част Бањалуцанко види се да су ти родитељи били за примјер у друштву, не само да су поштено радили и зарадили него нису запоставили И оно највасније, васпитавати децу.

Name

Њемацка

08.06.2020 11:40

Ви резимски ботови сте напорни и много лазете Ја сам радио доле годинама дупли посао ,нисам имао радно време сваки дан останес по неколико сати дузе нема ни свеца ни викенда радис нон стоп и на крају добијес цркавицу која није довољна за нормалан зивот Кад сам отисао у Њемацку тих 300 евра зарадим за 3 дана .У Њемацкој много мање радим и много висе зарадим, знам тацно кад ми је радно вријеме ,викенди слободни празници ,дјецији додатак од дрзаве 200 евра по дјетету ,Имам за нормалан зивот у ницем не оскудјевам и јос се добро мозе устедјети Од кад сам отисао у Њемацку препородио сам се и свајтујем свима да нимало не размисљају и да не насједају на ове лази резимских ботова

Name

Нас

08.06.2020 07:48

рад је цијењен у Европи. Наси радници су примјер, када се упоредимо са ЕВРОПЉАНИМА ИЗ ЕУ. То Дјцланд добро зна

ОДГОВОРИТЕ
Name

Папи

08.06.2020 08:16

Ко остане у бих мораце финанцирати26хиљада политицара и око 100хиљДа савјетника секретарица возаца и друге послуге,дјецацевам плацати порезе и јести танко даби политицари куповали својој фамелији некретнине по бецу,

ОДГОВОРИТЕ
Name

ре

08.06.2020 11:42

Ко остане неце имати пензију.Вец сада је број пензионера веци од броја запослених а ста це тек да буде за 15 год

Name

Драган

08.06.2020 08:22

дали це робови са балкана бити потребни еуропи

ОДГОВОРИТЕ
Name

То

08.06.2020 10:35

Су оби и смислили корону мало да процисте дрзаве ионqко не могу гледат висе странце.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Ре:

08.06.2020 12:48

Па, ко ће им прати дупета, кад их здекају у старачки дом?!

Name

ТЕШКО НАМА

08.06.2020 13:15

Њима не требају странци. Њима требају добри радници. А Балканци то већином и јесу.

Name

Муу

08.06.2020 12:22

Ум царује, Дундо Мароје!

ОДГОВОРИТЕ
Name

Синиса

08.06.2020 19:41

Није тацно да посла нема у Њемацкој и Аустрији и није тацно да им незребају радници. Ово јецтррнутна ситуација и вец се назире крај а ви се надајте да це вам остати радне снаге да вам ради дзаба и на црно! Доста је било васег умованај и филозофирања!

ОДГОВОРИТЕ