Помоћ Удружења "Мозаик пријатељства" породици Шарић

Славиша Ћорић, демобилисани борац Војске Републике Српске, са супругом и шесторо дјеце живи у Бијељини у изнамљеној трошној кући, без сталног запослења и минималном социјалном помоћи. Институције су остале нијеме на вапаје ове породице која живи испод границе егзистенције. Ово није усамљени случај гдје држава нема слуха, тако да овакве породице једини спас виде у помоћи обичних грађана - малих, добрих људи.

Република Српска 04.06.2020 | 20:25

Рат, незапосленост, сиромаштво - обиљежили су живот породице Славише Ћорића. У родном Вишеграду, фабрике угашене, радници понижени, и Славиша са супругом и шесторо дјеце, долази у Бијељину да заради кору хљеба. У рату је крварио за ову државу, а сад за некадашњег борца сталног запослења нема, нити крова над главом.

"Што зарадим на дневници и доплатак 230 КМ, од тога не може се живјети. Кирија 140 КМ, струје дође 40 КМ, воде исто толико и кад све сабереш ништа не остане да би се прехранио", каже Ћорић.

Његова супруга Жељка Шарић, мајка шесторо дјеце, каже да је ово стална борба са животом.

"Данас имам, сутра немам. Перем степенице, није ме стид да све радим. Некад помажем на зеленој пијаци, али данас имаш 10, 15 КМ и шта је то - ништа", каже ова мајка.

Њихов син, 15- годишњи Раде Шарић, који ових дана треба да се упише у средњу школу, каже да су више гладни, него сити.

"Живимо у љетној кухињи, у једној соби, прокишњава. Када пишемо задаћу некада немамо ни струје, ни огрева, немамо основне услове за живот", каже овај дјечак и додаје да би највише волио да им добри људи помогну да изграде кућу.

"Волио бих да имам своју собу, своју кућу, као сви моји вршњаци", каже Раде.

Од шесторо дјеце, двоје је са потешкоћама у развоју. Једна дјевојчица је морала на операцију, јер је 80 одсто ослијепила. И тад су институције заказале. Морали су да траже помоћ од комшија.

"Да није народа било, моје дијете би слијепо ходало", каже мајка Жељка.

Отац породице каже да је огорчен на надлежне институције, нарочито на Центар социјални рад који је глув на све њихове проблеме.

"Једном у години дана дају једнократну помоћ од 50 марака. И то помоћ? Па они би требали да штите дјецу, а не овако. И како је могуће да социјални радник мени дође и каже, ако не будете имали да храните дјецу, ми ћемо вам одузети дјецу и ставити их у Дом. То да кажу једном борцу прве категорије.  Поштен сам и ево на шта сам спао", каже Ћорић.

Овај демобилисани борац указује да је много бораца извршило самоубиство због небриге државе.

"Колико се бораца убили јер нису имали од чега да живе. Ето гдје су довели овај народ, народ су довели на контејнер", каже Ћорић.

Путем друштвених мрежа, дјечак Раде је тражио помоћ добрих људи, и помоћ је стигла од неколико појединаца и удружења. Довезена је потребна одјећа и храна и из Удружења"Мозаик пријатељства" из Бањалуке.

"Најтеже је чути да једно дијете зове и у име својих родитеља тражи помоћ. Ми смо помогли колико смо могли", каже Мирослав Субашић из "Мозаика пријатељства".

Субашић истиче да се досадашња пракса државе да је слијепа на све веће сиромаштво становништва, мора из коријена да се мијења.

"Морамо да дјелујемо да људи раде, да људи зарађују својим рукама, а опет с друге стране, треба држава да буде највећа што се тиче хуманости", рекао је Субашић.

Прије корона кризе било је много захтијева за помоћ, али сад има и три пута више људи који су принуђени да траже спас у оваквим хуманитарним акцијама, упозоравају из Удружења "Мозаик пријатељства".

ЖЕЉКА  ШАРИЋ - телефон за помоћ:
066 214 635

УНИЦРЕДИТ БАНК АГ
(ХYПОВЕРЕИНСБАНК)
МУЕНЦХЕН

СWИФТ: ХYВЕДЕММ

Бенефициарy (корисник):
Жељка Шарић
ИБАН цоде (број рачуна):
БА395542030070700176

ПАВЛОВИЋ БАНКА (НАША БАНКА)
Жељка Шарић
Број рачуна: 554-303-027028-01048

БН ТВ