Које све криминалне радње је пропустило Тужилаштво БиХ?!

Не осјећам се сигурно, каже главна државна тужитељка. Коначно може донекле разумјети посебну несигурност хиљада оних који су остали без посла широм Босне и Херцеговине, који су штрајковали глађу, смрзавали се на улицама тражећи правду, који су страховали за голу егзистенцију својих породица, док су тужилаштва амнестирала актере пљачкашке приватизације, отимачине фирми, међународног прања новца, пљачке буџета јавним набавкама, све оно што можемо карактерисати као „удружени вишенационални криминални подухват“.

Ако се не може сјетити о чему говоримо подсјетићемо на неколико насумичних примјера, неколико од стотине сличних.

- Као што може и треба саслушати Милорада Додика након јавног признања да МУП РС нелегално прислушкује одабране особе, државно или било које тужилаштво би морало истражити на који начин је групација Станић-инвест ( сада "Са Дагитим") блиска ХДЗ-у БиХ издејствовала одлуку Уставног суда БиХ да им Агенција за приватизацију исплати десет милиона марака као одштету што им је раскинут уговор о приватизацији Фереолектра. Нису поштовали приватизациони уговор, а Феролектро су користили за профит без инвестирања, отпуштајући при томе раднике.

- Прошло је седам година откако су Владимир Романов и његова „Укио група“ побјегли из БиХ однијевши из фирми „Бирач“ и „Алумина“ милијарду марака. Због те пљачке нико није завршио иза решетака. Романов је ван домета органима гоњења, али његови сарадници из Републике Српске и даље уживају у слободи, док се упоредо главна тужитељка Тадић састаје у зворничким ресторанима са актерима пљачке.

- Сјећате ли се афере „ Гибралтар“? Десетак ухапшених, громогласне најаве из тужилаштва о посједовању непобитних доказа о организованој групи и протиправној користи у милионима евра, међународном криминалу, прању новца.

Оптужница се захваљујући „грешкама“ тужитељке Драгице Глушац свела на  215 хиљада КМ и три оптужена. Бивши руководиоци ХТ Мостар Стипе Прлић и Зоран Бакула те директор маркетиншке агенције С.В.-РСА Невен Куленовић су потом ослобођени кривице. О афери и другим актерима више ни ријечи из тужилаштва. 

- Журнал је барем повремено, а тужилаштва никако нису, пажњу посветио својеврсном параленом платном систему којег су успоставили приватизациони фондови и њихова друштва, путем дионица приватизованих фирми, гдје велике своте новца циркулише „на црно“.

На сцени је и међународно вишемилионско прање новца. Очито су (са)учесници са разном политичком позадином превелике „рибе“ за тужилачку интервенцију.

- Послови Николе Шпирића и даље су тужилачки табу. Због различитих коруптивних радњи Николи Шпирићу и његовој породици забрањен је улазак у САД, али и поред бројних доказа за тужилаштва нема ништа сумњиво у процесу куповине Шпирићевог стана у Бечу, плаћању радова на кући у Дрвару из интервентних буџетских средстава, кривотворење закључака парламентарне Комисије за надзор Обавјештајно-сигурносне агенције БиХ у вријеме афере „Ушће“... Довољно? За тужилаштво не...

- Кратко је трајало вјеровање да ће Тужилаштво БиХ истражити случај трговине дипломама широм БиХ. У ствари, јесу истраживали ко су извори новинарима Журнала. Након тог несупјешног покушаја, истрага је обустављена...

- Сјећате ли се афере „Пандора“? Она више није интересантна ни бившем директору УИО Кемалу Чаушевићу којем се тобоже суди, док су сви остали актери, њих 55 увелико враћени на радна мјеста, а криминал „тежак“ неколико милијарди сведен на два регистратора.

Од свега се одустало након спознаје да је у позадини „свето политичко тројство“ ХДЗ БиХ, СНСД и СДА.

Подсјетимо и на „нестанак“ 53 тоне дувана заплијењеног у акцији Тужилаштва БиХ, потом својеврсне приватизације „Путева РС“ од стране директора Ненада Нешића, или благо речено сумњивог уговора о изградњи ТЕ Угљевик који је Влада РС потписала са руским бизнисменом Рашидом Сердаровим. 

Никада државно тужилаштво нису заинтересовали бројни им достављени докази о лажирању избора, од „гласања“ умрлих, накнадног уписивања празних гласачких листића до фризираних бирачких спискова. Зар да се замјере наведеном тројству?

Томови би се могли исписати са само кратким описима шта су све могла, а нису истражила тужилаштва у БиХ до појаве пандемије, а још један том само за оно што се дешавало у јавним набавкама током два мјесеца проглашења природне несреће, односно ванредног стања у Републици Српској.

Злоупотребе донација за Сребреницу, „бизнис“ Ранка Шкрбића, изградња Андрићграда, послови штампања бх. пасоша, приватизација бањалучке пиваре, Бобар банка, Павловић банка, Криваја, Враница, Хидроградња, Шипад, разне концесије, Претис, Алуминиј, Шуме Херцег-Босне, Витезит, убиства Давида Драгичевића и Џенана Мемића, много тога уназад до случајева Херцеговачке банке, афере „Рекет“ и изградње зграде Владе РС чијим се непроцесуирањем правосуђе потом предало политичкој доминацији.

Изузетак је истина, оптужница против бившег министра безбједности и државног парламентарца Драган Мектића подигнуте из само једног разлога, што им је јасно и гласно више пута изговорио све горе написано.

(зурнал.инфо)