"Шведска је требало да уведе строжије мјере"

Научница која је надгледала реакцију шведских служби на САРС каже да је овог пута та земља изневерила оне најрањивије у друштву. Одлучила је да више не ћути о контроверзној шведској стратегији борбе против коронавируса, рекавши да сада верује да је власт требало да уведе строжа ограничења у раним фазама пандемије како би вирус ставили под контролу.

Свијет 24.05.2020 | 15:00

Аника Линде, која је надгледала шведски одговор на свињски грип и САРС као државни епидемиолог од 2005. до 2013, до сада је давала подршку свом наследнику Андерсу Тегнелу и приступу који је Шведска одабрала за борбу против коронавируса.

Међутим, она је сада прва иступила из редова стручњака за јавно здравље, рекавши да се предомислила због релативно високог броја смртних случајева у Шведској у поређењу са суседним Данском, Норвешком и Финском.

"Мислим да нам је требало више времена за припремљеност. Да јесмо, били бисмо у стању да за то време обезбедимо оно што је неопходно за заштиту угрожених", рекла је Линде за Гардијан.

Током два дана у прошлој недељи Шведска је имала највишу стопу смртности по глави становника у свету, а укупан број смртних случајева очекује се да пређе 4.000 овог викенда.

Стопе смртности по глави становника у Данској, Финској и Норвешкој, које су увеле далекосежна ограничења, сада су четири, седам и девет пута ниже од стопе у Шведској.

Шведска је водила најмање рестриктивну стратегију од било које развијене земље, остављајући отворене ниже средње школе, барове, ресторане, тржне центре и теретане и омогућавала окупљања до 50 људи.

Веома се ослањала на друштвену одговорност и здрав разум. Линде је рекла да је у почетку делила размишљање на ком се темељи шведски приступ.

"Мислим да је основна перцепција да ће се пре или касније заразити целокупно становништво, без обзира на то шта радите", рекла је она.

"Па када је Андерс Тегнел рекао 'поравнаћемо кривуљу и заштитити рањиве', помислила сам да ћемо након неког времена достићи имунитет стада. То би могла бити добра стратегија", рекла је Линде.

Истовремено, други део шведске стратегије – заштита старијих и других ризичних група – није успео.

"То је био сан да ћемо заштитити старије особе, који је у стварности имао врло мало основа", тврди Линде, која је као 72-годишњакиња провела више од два месеца у полуизолацији.

Политичари, медији и јавност у Шведској и даље у великој мери подржавају јавну здравствену политику у решавању епидемије, осим мале групе академика и истраживача.

Критике Анике Линде означавају прву од стране једног иманентног стручњака за јавно здравље.

Шведска изневерила 'најрањивије' у друштву 

Тегнел је у интервјуу који ће данас бити емитован на шведском националном радију признао да је земља у "ужасној ситуацији", али је одбацио идеју да би закључавање могло да помогне.

"Врло је лако рећи 'да смо се закључали, могли бисмо учинити много више', али када поставим питање 'шта смо тачно могли учинити што би толико променило?', онда не добијам толико много одговора", рекао је Тагнел.

Линде је рекла да Тегнел није у праву што локалну власт и приватне компаније које управљају старачким домовима криви за високу стопу заразе у тим установама.

"Можда то звучи логично, али недостајала је информисаност и стратегија према којој би се деловало", рекла је Линде.

Она је неуспех шведског приступа делимично приписала неспремности јавне здравствене агенције да адаптира унапред припремљену стратегију која је изграђена на искуству пандемије грипа, попут шпанског грипа и свињског грипа, коронавирусу.

"Чињеница да је превише поређена са епидемијама грипа могла би нас навести да направимо погрешне претпоставке у почетку", рекла је она. "Могли бисмо имати и други развој да нисмо, на пример, били више свесни ризика од ширења асимптоматских појединаца", закључила је Линде.

(РТС)