"Švedska je trebalo da uvede strožije mjere"

Naučnica koja je nadgledala reakciju švedskih službi na SARS kaže da je ovog puta ta zemlja izneverila one najranjivije u društvu. Odlučila je da više ne ćuti o kontroverznoj švedskoj strategiji borbe protiv koronavirusa, rekavši da sada veruje da je vlast trebalo da uvede stroža ograničenja u ranim fazama pandemije kako bi virus stavili pod kontrolu.

Svijet 24.05.2020 | 15:00

Anika Linde, koja je nadgledala švedski odgovor na svinjski grip i SARS kao državni epidemiolog od 2005. do 2013, do sada je davala podršku svom nasledniku Andersu Tegnelu i pristupu koji je Švedska odabrala za borbu protiv koronavirusa.

Međutim, ona je sada prva istupila iz redova stručnjaka za javno zdravlje, rekavši da se predomislila zbog relativno visokog broja smrtnih slučajeva u Švedskoj u poređenju sa susednim Danskom, Norveškom i Finskom.

"Mislim da nam je trebalo više vremena za pripremljenost. Da jesmo, bili bismo u stanju da za to vreme obezbedimo ono što je neophodno za zaštitu ugroženih", rekla je Linde za Gardijan.

Tokom dva dana u prošloj nedelji Švedska je imala najvišu stopu smrtnosti po glavi stanovnika u svetu, a ukupan broj smrtnih slučajeva očekuje se da pređe 4.000 ovog vikenda.

Stope smrtnosti po glavi stanovnika u Danskoj, Finskoj i Norveškoj, koje su uvele dalekosežna ograničenja, sada su četiri, sedam i devet puta niže od stope u Švedskoj.

Švedska je vodila najmanje restriktivnu strategiju od bilo koje razvijene zemlje, ostavljajući otvorene niže srednje škole, barove, restorane, tržne centre i teretane i omogućavala okupljanja do 50 ljudi.

Veoma se oslanjala na društvenu odgovornost i zdrav razum. Linde je rekla da je u početku delila razmišljanje na kom se temelji švedski pristup.

"Mislim da je osnovna percepcija da će se pre ili kasnije zaraziti celokupno stanovništvo, bez obzira na to šta radite", rekla je ona.

"Pa kada je Anders Tegnel rekao 'poravnaćemo krivulju i zaštititi ranjive', pomislila sam da ćemo nakon nekog vremena dostići imunitet stada. To bi mogla biti dobra strategija", rekla je Linde.

Istovremeno, drugi deo švedske strategije – zaštita starijih i drugih rizičnih grupa – nije uspeo.

"To je bio san da ćemo zaštititi starije osobe, koji je u stvarnosti imao vrlo malo osnova", tvrdi Linde, koja je kao 72-godišnjakinja provela više od dva meseca u poluizolaciji.

Političari, mediji i javnost u Švedskoj i dalje u velikoj meri podržavaju javnu zdravstvenu politiku u rešavanju epidemije, osim male grupe akademika i istraživača.

Kritike Anike Linde označavaju prvu od strane jednog imanentnog stručnjaka za javno zdravlje.

Švedska izneverila 'najranjivije' u društvu 

Tegnel je u intervjuu koji će danas biti emitovan na švedskom nacionalnom radiju priznao da je zemlja u "užasnoj situaciji", ali je odbacio ideju da bi zaključavanje moglo da pomogne.

"Vrlo je lako reći 'da smo se zaključali, mogli bismo učiniti mnogo više', ali kada postavim pitanje 'šta smo tačno mogli učiniti što bi toliko promenilo?', onda ne dobijam toliko mnogo odgovora", rekao je Tagnel.

Linde je rekla da Tegnel nije u pravu što lokalnu vlast i privatne kompanije koje upravljaju staračkim domovima krivi za visoku stopu zaraze u tim ustanovama.

"Možda to zvuči logično, ali nedostajala je informisanost i strategija prema kojoj bi se delovalo", rekla je Linde.

Ona je neuspeh švedskog pristupa delimično pripisala nespremnosti javne zdravstvene agencije da adaptira unapred pripremljenu strategiju koja je izgrađena na iskustvu pandemije gripa, poput španskog gripa i svinjskog gripa, koronavirusu.

"Činjenica da je previše poređena sa epidemijama gripa mogla bi nas navesti da napravimo pogrešne pretpostavke u početku", rekla je ona. "Mogli bismo imati i drugi razvoj da nismo, na primer, bili više svesni rizika od širenja asimptomatskih pojedinaca", zaključila je Linde.

(RTS)