Нови проблеми: Гостију мало, а пристижу трошкови

Угоститељи у Републици Српској, који су прије десетак дана кренули да раде након двомјесечне паузе, поручују да не памте да су били у горој позицији, те да се суочавају с драстичним падом промета.

Република Српска 22.05.2020 | 12:12

Како нам је потврђено у Удружењу радника запослених у угоститељству и туризму РС, кафићи у протеклих 10 дана, у поређењу са периодом прије него што је и код нас стигао корона вирус, биљеже чак упола мањи промет. 

Предсједник овог удружења Жељко Татић наглашава да је ситуација у ресторанима још гора.

– Број гостију који посјећују угоститељске објекте је преполовљен, а промет, у односу на вријеме прије короне, мањи је за чак 50 одсто. Један од разлога овако лоше ситуације по нас свакако је и то што су људи и даље уплашени, јер стално слушају приче да се епидемија може вратити у пуној снази. Зато, између осталог, избјегавају да иду и у кафане и ресторане – објашњава Татић за Српскаинфо.

Кључ у браву

Не крије да се плаши да би већ од 1. јуна многи угоститељи, чак између 15 и 20 одсто њих, могли да ставе кључ у браву.

– Нажалост, онда ће се многи људи наћи на бироу за незапослене. У међувремену, неки угоститељи су морали отпустити раднике, јер нису радили. Онда су опет почели да раде и сад им треба конобара, али не зато што имају пуно посла, него зато што неко мора да ради, без обзира на број гостију – истиче Татић.

Према његовим ријечима, чињеница је да нема довољно помоћи угоститељстви и туризму.

– Напримјер, још нисмо добили ни обећану плату за април. С друге стране, потрошња је јако лоша. Чињеница је да ће у већим градовима локали у центру наставити да раде, али шта ћемо с периферијом и мањим срединама из којих нас свакодневно зову, питају шта да раде и траже помоћ – каже Татић.

Навика

Додаје да је један од разлога пада промета у угоститељским објектима и то што су људи изгубили навику одласка у кафану.

– Она јесте луксуз, али већина нас је стекла навику одласка у кафиће. Онда је услиједила двомјесечна забрана рада, па су многи, умјесто у кафану, почели да по кафу иду у пекаре. Да бисмо сачували привреду, односно сектор угоститељства и туризма, те радна мјеста у овим областима, послодавцима је потребна помоћ. Зато ћемо од локалних заједница тражити смањење намета јер су исти намети остали, а промет је далеко мањи. Од републичке власти тражићемо једнократну финансијску помоћ, а апелујемо и на инспекторе да, ако утврде неку неправилност, не кажњавају угоститеље, јер ће нас то додатно уназадити – поручује Татић.

Руже не цвјетају ни осталим предузетницима, који се од 11. маја, кад су кренули да раде, суочавају с повећаним трошковима, а малим прометом.

Фризери

Кад је ријеч о фризерима, и њихови салони биљеже кудикамо мању посјету, скоро за трећину, него прије проглашења ванредног стања у Српској.

Поједини су већ поскупили своје услуге, док многе њихове колеге разматрају сличан потез, ако се ситуација у што скорије вријеме не врати у нормалу.

Ако оваква ситуација потраје, поручују да неће имати избора него да смање број запослених или подигну цијене својих услуга што им, како кажу, због муштерија није у интересу.

– Међутим, ситуација је прилично тешка и имамо све мање простора да зарадимо толико да можемо да покријемо све издатке. Имамо мање муштерија него раније, и то не само због превентивних мјера, које су на снази с циљем спречавања ширења епидемије корона вируса, него и због тога што многи људи и даље страхују од одласка у неки затворени простор – каже власница једног бањалучког фризерског салона.

Помоћ за април

За додјелу помоћи привреди за април, из Фонда солидарности за обнову РС, пријавило се 17.158 привредних субјеката, показују прелиминарни подаци Министарства привреде и предузетништва РС. Пријаве су се, подсјећамо, примале до краја прошле седмице.

– Правна лица и предузетници су међу разлозима за подношење пријаве најчешће наводили забрану обављања дјелатности и смањен обим пословања, док се дио односио на потпуни или дјелимични престанак рада. Највише је пријава привредних субјеката из сектора трговине, предузетничке дјелатности и прерађивачке индустрије – подаци су овог министарства.

Упозоравају и да поједине пријаве нису адекватно попуњене, односно не садрже све податке и прилоге које је било неопходно доставити приликом попуњавања електронског обрасца, те да се министарства сусрећу с потешкоћама код комплетирања спискова, што захтијева додатне провјере, те успорава процес. Сва министарства раде анализу података и комплетирање спискова у складу с критеријумима из Уредбе која се односи на ову помоћ Владе РС.

Према подацима Министарства, до јуче је обрађено и Пореској управи РС  достављено 7.773 пријаве привредних субјеката којима је забрањен рад или су потпуно престали с радом у априлу.

(Српскаинфо)