Рачуни су већи, новчаници тањи, посла нема...

Близу 30 хиљада радника остало је без посла у Босни и Херцеговини за вријеме пандемије корона вируса. Рупе у буџетима евидентне су на свим нивоима, а рецесија пријети и Европи у којој ради хиљаде држављана БиХ. Криза је утицала и на израду ребаланса буџета, те нова задужења.

Босна и Херцеговина 17.05.2020 | 18:55

Страх од губитка посла у доба короне расте. Расту и рачуни, а танким новчаницима грађани морају исплатити и раније кредите.

Није за утјеху, али судбину Босне и Херцеговине овај пут дијеле многе европске земље. Но, то што рецесија пријети и Европи није промијенило перцепцију грађана о одласку.

"И у иностранству је корона, ипак мора да се смири све";

"Ако буду могли ићи ће, иако је криза, опет је већа могућност него овдје за живот";

"Сви који су имали могућност и чији су родитељи имућнији, они су купили дипломе и запослили се. За ову сироту дјецу која су честита карактерно они немају изгледа овдје, они немају мјеста. Корона била и проћи ће али није разлог да се настави тај стампедо одласка", казали су грађани.

Република Српска ће уз сет кризних економских мјера, ребалансом покушати прерасподијелити новац. Неће изостати ни нова задужења.

"Да би све то могли да изнесемо ми смо Народној скупштини морали предложити измјену одлуке о дугорочном задужењу. Према буџету за 2020. одлука о дугорочном задужењу износила је 315 милиона марака, а нова одлука износи 678 милиона марака", рекла је Зора Видовић, министрица финансија Републике Српске.

Очекивано, више новца иде здравству, али и полицији, министарству трговине и туризма, Фонду ПИО, Цивилној заштити...

У опозицији критикују, сматрају да ребаланс није солидаран, те да ће се због најављених нових задужења, терет кризе преломити преко леђа грађана.

"Невјероватно је да је Министарству привреде смањен буџет на ставци подршка развоју привреде, а да је остала изградња виле 'Јахорина'. Сав терет кризе изнијеће грађани као порески обвезници, јер Влада планира стотине милиона више задужења него што је планирала", рекла је Јелена Тривић, посланица ПДП-а у НСРС.

Дефицит буџета “опште Владе”, свих нивоа и фондова каже Тривићка ове године могао би бити забрињавајућих 5%.

Ипак, у Министарству финансија кажу да ће и са новим задужењима, ниво бити задржан на 56 % БДП-а, што је за четири процената мање од законски дозвољеног.

Економсти знају да било какав ребаланс, без других мјера не може оживити тржиште.

"Доста новца ће бити дато да се оживи производња. Али, је читав проблем везан је за тржише, за купце. Купци који се боје у септембру короне, коју чудно најављују, а ја то не очекујем, доводе до тога да људи одлажу инвестирање, улагање, куповину. Јер је тренутна ситуација да ће оживљавање ићи споро. БиХ је директно везана са иностранством, јер је куповна моћ ниска, па су озбиљни послови били склапани са земљама ЕУ", рекао је економиста Зоран Павловић.

Проблем би за домаћу економију могао бити и мањи прилив новца из дијаспоре. Корона је утицала и на благу стагнацију одлазака, али процес није стао. Томе у прилог и одобрени специјални чартер летови, из Тузле - за одлазак радника у Белгију, или пак из Бањалуке за одлазак у Јерменију.

(Н1)